Постови

Приказују се постови за август, 2017

Čulo mirisa i aromaterapija

Слика
Čulo mirisa i aromaterapija      Svi znamo kako odredjeni mirisi pokreću u nama emocije, prijatne ili neprijatne. Menem iris parfena Charlie (koji je sada potpun o zaboravlljen), podseća na igranke u gimnaziji. Miris kolača nas za čas vraća u detinjstvo.      Pa ipak, dok se neuronauka dugo bavi čulom   vida i sluha, čulo mirisa je ostalo zapostavljeno. Naučnici su ga dugo posmatrali kao primitivno čulo, koje u ljudi nema neku posebnu ulogu, osim kod seksa i hranjenja. Ideja potiče iz XIX veka od Paula Broce (koji je opisao zonu za ggovor u mozfu ćoveka). Njegovu ideju je prihvati I Siegmund Fleud, koji je smatrao da je primarna uloga mirisa u seksualnoj privlačnosti (a videli smo u postu o ljubavi, da je esencijalno ova ideja tačna). Freud je smatrao da nedostatak čula mirisa izaziva seksualne disfunkcije.        Sve do skoro, čula mirisa je ignorisano, kaže Pierre-Édouard Billot, neuronaučnik sa univerziteta Franche-Comté (a ko bi se bavio mirisima,

Kolektivna svest ili pamćenje vrste

Слика
Kolektivna svest ili pamćenje vrste      Ideja kolektivne svesti potiče od francuskog sociologa Émile Durkheim (1893). Njegova definicija se više odnosila na moralne i socijalne norme, podeljene izmedju članova jednog društva (prenošenje ovih normi na druge ljude). Kolokvijalno se označava kao "zajedničko mišljenje" ili "duh košnice".      Početkom 1970 naučnici su počeli da sugerišu da se kolektivna svest jedne vrste može razviti i ne-eksplicitno (tj. telepatskom sinhronizacijom jedinki). Ova ideja je u suštini ideja morfogenetičkih polja Ruperta Sheldreka.Zapažanje je poteklo od praćenja ponašanja majmuna u Japanu, koji su razvili iste obrasce ponašanja, a da nikada nisu bili u kontaktu. Lyall Watson i Lawrence Balir su tokom 1975 izučavali stotinak majmuna na ostvru Košima u Japanu. Oni su naučili da peru krompir pre jela, i to su znanje preneli na mladje majmune. Medjutim, uporedo sa tim, majmuni sa susednih ostrva su takodje počeli da peru krompire, i

Psi fenomeni - autistični savanti

Слика
Psi fenomeni - autistični savanti       Fenomen autističnih savanta je jedan od najfascinantnijh  kognitivnih fenomena u psihologiji (a videćemo i u parapsihologiji). Termin se odnosi na osobe sa autizmom, koje imaju neuobičejene sposobnosti, koje nemaju tzv. obični ljudi. Termin je skovao Dr. Bernard Rimland u članku objavljenom 1978.       Učestalost ovih sposobnosti je u osoba sa autizmom oko 10%  (dakle viša nego u tzv. opštoj populaciji gde se kreće svega oko 1%). Veza autizma i posebnih sposobnosti se još više ogleda u činjenici da medju posebno obdarenim osobama, oko polovine ima neki oblik autizma. Savanti imaju brojne sposobnosti, od matematičkih (poznat je primer Daniela Temmeta, genijalnog matematičara sa autizmom i pisca knjige Born on a blue day ), fotografskog pamćenja, muzičćkih ili umetničkih sklonosti. Ako su savanti za matematiku, bez problema množe napamet ogromne brojeve u sekundi, a  ako  imaju dar za pamćenje mogu da zapamte ogromne količine podataka. R

Hromoterapija - lečenje bojama

Слика
Hromoterapija - lečenje bojama      Hromoterapija je deo holističke medicine, koristi boje da ostvari psihološki, fiziološki i emotivni uticaj na čoveka. Ljudi su veoma osetljivi na odredjene boje, koje im donose ili smirenost ili povećavaju agresivnost i napetost. Antički narodi su crvenu boju predstavljali kao boju života (boja vatre koja donosi toplotu, boja krvi koja teče venama itd).      Počeci hromoterapije se vezuju za Edwina Babitta, čija knjiga The Principles of Light and Colour, objavljena 1878, opisuje koja boja ublažava koju bolest čoveka, već i kako boje deluju na biljke.Knjiga se može kupiti i sada preko interneta. Knjiga je bila pod uticajem dela dugačkog naziva koju je napisao general Augustus Pleasonton, The Influence of the Blue Ray of the Sunlight and of the Blue Color of the Sky, in Developing Animal and Vegetable Life; in Arresting Disease and in Restoring Health in Acute and Chronic Disorders to Human and Domestic Animals.      Iz principa reagovanj

Da li i ljudima treba uzemljenje?

Слика
Da li i ljudima treba uzemljenje?      Svako zna da električni aparati treba da budu uzemljeni, ali kakvo je to pitanje za ljude? Ko je čitao ranije postove o zemljinom magnetizmu, Šumanovim frekvencijama ovo pitanje deluje medjutim, kao nepotrebno. Kontakt sa Zemljom je ljudima neophodan, Zemlja je izvor negativnog naelektrisanja sa svim blagodetima koje ovo nosi. Naime, elektroni su odlični antioksidansi, pa je hodanje bez obuće ekvivalentno unosšenju antiioksidanasa hranom. Setite se posta o tome šta je život, protok elektrona kroz naše telo.      Poslednjih godina, ovom temom se bave ozbiljni naučnici, pa je u knjizi koja je objavljena 2014, godine data teorijska osnova ove pojave. Chevalier Gaetan, fizičar sa Univeziteta u Montrealu i James Ochsman, biolog iz Pitsburga su u knjizi Earthing: The Most Important Health Discovery Ever izložili današnja saznanja o ovom fenomenu.      Elektroni su antioksidativni molekuli koji neutrališu slobodne radikale kiseonika, koji su uzo

Da li moramo da ostarimo?

Слика
Da li moramo da ostarimo?      Ozbiljni naučnici će sada da se namršte, "znali samo da će da krene sa prodajom magle (ili nekog čudotvronog preparata)". Ali test koji sledi je izuzetno značajna i ozbiljna nauka, a ove godine počela u Japanu prva studija za usporavanje starenja, propraćena komentarom u Nature (jednom od dva najvažnija naučna časopisan na svetu).      Priča počinje pre petnaestak godina, sa otkrićem porodice enzima, nazvanih sirtuini. Oni su izuzetno važni u biologiji ćelije, a uzbudjenje je izavalo otkriće naučhnika sa Berkeley univerziteta da sirtiun3 igra važnu ulogu u adaptaciji matičnih ćelija na stres. Kada su davali SIRT3 ostarelim miševima, došlo je naglog stvaranja novih matičnih ćelija (u starosti broj matičnih ćelija konstantno opada). Ovo je ukazalo na mogućnosti usporavanja starenja. Profesorka Danica Chen, vodja ovog istraživanja je ukazala da starenje nikako nije haotičan proces, već je izuzetno dobro kontrolisan (tj. starimo veoma programi

Hronomika ili nauka o ciklusima

Слика
 Hronomika  ili nauka o ciklusima      Hronomika proučava dinamiku interakcija organizma sa okolinom (Halberg et al. 2003), utvrdjuje skoro podudarne cikluse u nama i oko nas. Postoji jasna podudarnost izmedju ciklusa geofizičke godine i socioloških, fizioloških, psiholoških i patoloških ciklusa.      Još 1938, Aleksander Leonidovič Čiževski (opet Rus) se retorički upitao: možemo li proučavati organizme van njihovog kosmičkog i zemaljskog okruženja? Odgovor je naravno negativan, jer živi organizmi ne postoje u izolaciji, a sve njihove funkcije su u stalnoj interakciji sa okolinom.Tokom godina, zahvaljujući proučavanju ljudi u izolaciji koja je trajala godinama, utvrdjeni su ciklusi (vidljivi i nevidljivi) koji se stalno dešavaju oko nas).  Unutrašnji ciklusi su dobro poznati i označavaju se kao diurnalne varijacije (npre. neki hormoni su u visokoj koncentraciji ujutru, kao kortizol, a opadaju tokom dana, telesna temperatura raste prema zalkasku Sunca itd). Unutrašnji ciklusi su os

Kako se zaštiti od plavog svetla ?

Слика
  Kako se zaštititi od plavog svetla ?      Ljudi provode sve više vremena pred ekranima elektronskih uredjaja, ali i pod svetlošću LED i fluorescentnih sijalica. Nerealno je očekivati da će se ovaj trend promeniti ili da će prestati da koriste mobilne telefone ili računare. Generalno pravilo je da svetlost nižih talasnih dužina imaju veću energiju. Plava svetlost ima najviši energetski nivo od svih delova vidljivog spektra, i samim tim najveći potencijal da dovede do oštećenja oka, ali i drugih neželjenih efekata. Studija sa Harvarda je pokazala da plava svetlost suprimuje stvaranje melatonina dvostruko više od zelenog svetla. Ovo dovodi do dugotrajne promene u ritmu spavanja i budnosti (oko 3 sata). Takodje, druga studija sa univerziteta u Torontu je utvrdila visoku sposobnost plavog svetla da suzbija lučenje melatonina. Već je više puta ponovljeno koliko je važan melatonin za zdravlje ljudi. Plava svetlost može da ošteti i mrežnjaču oka, a povećava i sklonost ka zamućenj

Melatonin ili gledanje u Sunce

Слика
Melatonin ili gledanje u Sunce       Da li biste želeli da posedujete supersposobnosti? Mnoge antičke religije (Tibetanci, Maje, Egipat itd.) su verovatli da gledanje u Sunce može dovesti do ravoja mentalnih sposobnosti čoveka., Jedan od poznatih pripadnika ovog kulta je bio car Konstantin (koga smo slavili prošle godine).       Gledanje u Sunce (ili heliofagija tj. hranjenje Suncem) je praksa koja podrazumeva posmatranja Sunca u periodu od sat vremena od svitanja i sat vremena pre zalaska, kada nema UV zračenja (koje može da ošteti mrežnjaču oka). Drugo važno pravilo je da se mora stati bos na Zemlji (radi sinhronizacije sa Šumanovim frekvencijama Zemlje). Pojam Zemlje obuhvata i pesak ilikamen. Počinje se sda 10 sekundi gledanja, a potom se period produžava svaki dan za dodatnih 10 sekundi.      Nikolaj Dolgoruki iz Ukrajine je jedan od učitelja ove prakse, i onj tvrdi da posle devet meseci  potreba za unošenjem hrane skoro nestaje. U tom periodu (kada je gledanje u Sunce na

Šta je život? - I deo

Слика
Šta je život? - I deo Nema dobre definicije života. Kako kaže  Christopher Voigt sa University of California, u San Francisku, nemamo sve elemente za dobru definiciju. Aristotel je prvi pokušao da definiše život kao "ono što samo sebe hraniu, raste i reprodukuje". 1944, Austrijski fizičar Erwin Schrödinger je definisao život kao "nešto šo se odupire propadanju ili ravnotežnom stanju". Ova definicija se zasniva na drugom zakonu termodinamike, koja kaže da će zatvoreni sistem nagomilavati entropiju (ili nered) tokom vremena. Najbolje poredjenje je soba tinejdžera, koja se tokom vremena pretvara u haos, a samo majčina ruka može uneti red u nju. Živa bića se odupiru haosu uzimanjem hrane (energije). Tako zatvoreni sistem postaje otvoren, jer živa bića uzimaju hranljive materije spolja, smanjujući entropiju sistema iznutra (a povećavajuči je okolo). U svojoj knjizi "Šta je život" on objašnjava da biljke upijaju sunčeve zrake, stvaraju od njih energiju

Čudesni melatonin

Слика
Čudesni melatonin      Vratićemo se ponovo na malenu žlezdu na bazi mozga, tzv. pinealnu žlezdu (liči na šišarku bora - pinus na latinskom). Ona dobija (kada se izrazi na gram težine), više krvi od ijednog organa u telu. Iako otkrivena dva veka pre Hrista (Galen), do skoro se nije skoro ništa znalo o njenoj funkciji. O njoj sam već pisao u postu o biomagnetizmu, kao prijemniku magnentnih polja Zemlje, pa se ne bih vraćao na ovu temu.  Ono što je zanimljivo, jeste da pinealna žlezda proizvodi dve prilično misteriozne supstance, dimetiltriptamin (halucinogen opisan u postu o ajahuaski) i pinolin (on nastaje od melatonina). O funkciji pinolina se do skoro nije znalo baš ništa, a nova istraživanja su pokazala da je on inhibitor monoamin oksidaze (MAO). Dakle, ovo je kombinacija iz ajahuaske, halucinogene droge, koja pomaće regeneraciju mozga i leči brojne neurološke poremećaje. Čemu služi prirodni halucinogen u mozgu čoveka? Pomenuo sam već izrazito povećano lučenje ove supstance u t

Biologija vere - placebo

Слика
Biologija vere - placebo Pre nekoliko godina professor Ted Kaptchuk je izveo čuveni eksperiment, u kome je tretirao 270 osoba s hroničnim problemima sa zglobovima. Polovina pacijenata je dobijala tabletu sa šećerom (u medicine poznata kao placebo), a druga je tretirana lažnom akupunkturom. Oko trećine uključenih u studiju se žalilo na veliki broj neželjenih efekata, neki pacijenti nisu mogli da ustanu iz kreveta, a drugi su imali noćne more. Zanimljivo je da su neželjena dejstva bila upravo ona, na koje ih je Kaptchuk upozorio da se mogu javiti. Efekat placebo je poznat decenijama , izaziva brojne fiziološke reakcije, uključujući bol, osećaj zamaranja, ponekad simptome Parkinsonove bolesti. Meidicnska deficija je da je to “povolajn efekat koji daje plaeb o lek ili postupak, koji se ne može pripisati delovanju samog placebo, već verom pacijenta u lečenje”. Vidite koliko je ova definicija potecenjivaka prema placebo efektu. Umesto da se medicina posveti proučavanju placebo