Постови

Maria Treben ili priča o lečenju karcinoma lekovitim biljkama

Слика
  Maria Treben ili priča o lečenju karcinoma biljkama     Slučajno sam pre nekoliko dana naleteo na priču o travaru Momi. Ova priča me podsetila na nedeljno poznatu priču o jednoj drugoj „travarki“, znatno poznatijoj Mariji Treben. Ova Austrijanka je lansirala brojne biljne preparate, a najzpoznatija je po „švedskoj gorčici“ (pre dvadesetak godina popularnu i kod nas) u lečenju karcinoma. Suvremeni lekari su ovaj preparat potpuno ignorisali. Ni knjiga o njenim preparatima, koju je napisao čuveni nemački lekar Paul-Gerhard Seeger, nije mnogo uticala na stav klasično obrazovanih lekara. Profesor Seeger je fascinantna ličnost (rođen je 1903, a umro 1991), onkolog, dvostruki kandidat za Nobelovu nagradu. Kako je sam govorio, najvažniji period njegovog života je rad sa profesorom Otto von Warburgom (dvostruki dobitnik Nobelove nagrade za medicinu). Shvatanje Warburga o karcinomu kao metaboličkoj bolesti (poremećaj metabolisanja glukoze u mitohondrijama) su dugo bila supr

Vagus - nerv lutalica

Слика
  Nerv lutalica ili polivagalna teorija   Pisao sam o vagusu kada sam objašnjavao mehanizam delovanja sode bikarbone. Ali, pričao o ovom fascinantnom nervu se ovde ne zvršava.   Mozak po klasičnoj podeli McLeana ima tri dela, reptilski (koji je odgovoran za reakcije koje su instinktivne, shodno vrsti), stari deo mozga sisara (odgovoran za emotivne reakcije) i koru velikog mozga (novi deo mozga, odgovoran za racionalno razmišljanje). Vagus kao nerv koji polazi od srži moždanog stabla, samim tim je degradiran u primitivnije delove mozga. Njegova funkcija je svedena na kabl koji provodi impulse iz mozga u periferne organe (srce, pluća i abdomen). Uprkos radovia hessa od pre više od pola veka, koji je ukazivao da je podela na centralni i periferni nervni sistem veštačka, da se radi o jednom jedinom isprepletanom, integrisanom sistemu. Stephen Progres je 2007 objavio rad u kome je predstavio novu teoriju, nazvanu „polivagalnom“. U njoj je pokazano kako su tri podsistem

O multiploj sklerozi

Слика
O multiploj sklerozi Kada sam pre nekog vremena ukazao na mogućnost lečenja multiple skleroze starim lekom za alergiju, Tavegylom, bilo je svakakvih reakcija (što je normalno). Posebno su me napadali za rečenicu “da se lek iščezao iz apoteka kada se pokazao efikasnim u lečenju”. Tada sam rekao da će se on sigurno ponovo javiti, ali u drugom obliku. I stvarno, krajem 2019 FDA (Američka agencija za lekove i hranu) odobrava za relapsirajuću multiplu sklerozu dimetil fumarat (zaštićeno ime TECFIDERA), oralno, kao monoterapiju ‘bez drugih lekova). Kakva je veza ove dve vesti. Pa, Tavegyl je klemastin fumarat (dakle lek klemastin je prisutan u obliku soli sa fumaratom). Dakle, deluje ne lek,već ono za šta je vezan. Fumarati se retko nalaze u ishrani ljudi, samo kao dodaci industrijskog hrani. U prirodi se nalaze u većoj količini u Islandskom lišaju. Način kako dimetilfumarat deluje nije sasvim poznat, misli se da je antioksidativno.Moguće je da ima i imunomo

Kako izbeći prejedanje?

Слика
Kako izbeći prejedanje? Današnji ljudi su opsednuti ishranom i dijetama. Nezavisno od izgleda i težine, priča o zdravoj ishrani je skoro isto toliko česta, kao priča o vremenu ili saobraćaju.   Većina ljudi balansira između dijete i ozbiljnih grešaka, koje nastupaju usled razmišljanja o hrani tokom dijete. Većina dijeta ne uzima u obzir psihološke faktore ljudi. Osnovno pravilo dobre ishrane je “jedite samo kada ste gladni, a prestanite kada ste siti”.  Uzimanje većih količina hrane ima svoju fiziološku osnovu. Kada jedemo u želucu se oslobađa dopamine (takozvani hormone sreće), koji se vagusnim nervom prenosi u mozak. Otuda jedemo ne samo kada smo gladni, već i kada smo depresivni, umorni, nesrećni. Jedemo hranu koja izaziva naviku (puno šećera, kremastu, laku za nošenje). I uvek imamo izgovor, “ovo je samo danas”. A ponavljanje stvara naviku, a navika se teško otklanja. Kada imate neodoljivu želju za nekim slatkišem, istina je da ćete ga sve više

Značaj stimulacije mozga kod dece

Слика
Značaj stimluacije mozga u dece Iako čini svega 2% mase tela, mozak troši skoro 15% srčanog volumena, 20% kiseonika koji udišemo, oko 25% glukoze iz krvi. Najzanimljivije je da se ova količina ne manja ni kada spavamo, kada je aktivnost mozga niska. James Kozloski, istraživač iz IBM, tvrdi da najmanje 90% energije koju troši, ne možemo da objasnimo. Izgleda kao da se nalazi u stanju da neprekidno “vrti” signale, koji nisu povezani sa stimulusima iz spoljne sredine. Mozak dakle, veliki deo vremena troši ogromnu energiju, ne radeći ništa? Količina energije koja se troši kada nešto ardimo, nije ravnomerno raspoređena I zavisi od mnogo faktora. Na primer, kada obavljamo neki posao, a posmatra nas veliki broj ljudi, potreošnja se povećava (tako nastaju greške usled treme). Istraživanja su pokazala da muzičari tokom živih nastipa jače pritiskaju dirke ili žice, nego na probama (zato je koncentrtna muzika uvek uzbudljivija). Ukoliko su posmatrači pozitivni, potr

Zašto nam deci opada IQ

Слика
Zašto nam deci opada IQ? Priča se dosta o novim nalazima, da IQ novih generacija počinje da pokazuje znake opadanja. Uzrok je uglavnom pronalažen u manje kreativnom načinu života, čitanju knjiga ili pisanju rukom. Ne bih se zadržavao na dosta puta ponovljenim dokazima da mobilni telefoni smanjuju kognitivne sposobnosti mozga. Možda jedino vredi pomenuti,   da slično vredi I za pisanje rukom. Neki misle da kuckanje po tastaturi, često u vidu skraćenica (npr.LOL) ili lčak samo stikera, čini pisanje rukom izlišnom. Naučnici sa Merkator instituta u Kelnu su u opsežnim studima pokazali da je neophodno da đaci koriste I tastaturu kompjutera, kao i pisanje rukom. Kako kaže direktor instituta Michael-Becker Mrotzek, pisanje je fina motorna aktivnost koja pozitivno utiče na razvoj mozga. Iako je kuckanje na tastaturi brže, a i čitljivije pisanje rukom ima bolje efekte na razvoj mozga. Kod pisanja rukom, infoirmacije se razlažu na najmanje delove, a po