Постови

Приказују се постови за новембар, 2017

Ima li koristi od inteligencije?

Слика
Ima li koristi od inteligencije?      Često čujem poslednjih godina rečenicu: "Šta mi vredi obrazovanje i inteligencija, kada sada vladaju drugi standardi". Zato sam želeo da ohrabrim inteligentne ljude, mada nisam siguran da sve što su pokazala istraživanja (posebno deo o finansijskoj koristi), stoji i za našu zemlju.        Najpre da definišemo šta je visoka inteligencija.Smatra se da je to IQ (intellinece quotien) od preko 115 (ima ga oko 15% populacije). Osobe preko 124 se smatraju veoma inteligentnim, a za učlanjenje u Mensu klub pametnih) vam treba 130.  Ovaj IQ ima oko 2% stanovništva.       Postoje brojni testovi inteligencije, pa izvolite. Mada je Dučić rekao da je pamet najbolje rasporedjena osobina, jer svi misle da je imaju dovoljno. Ako vas rezultat koji ste dobili ne zadovoljava, pripišite to lošem testu.      Slika 1. Odnos IQ i očekivane dužine života (podaci iz više studija).            Visok mentalni učinak. Kao što atlete treniraju svoje

Inteligencija ćelija, budućnost medicine

Слика
Inteligencija ćelija, budućnost medicine        Ponekad lekarima izgleda kao da je medicina u nekim oblastima dostigla krajnji stepen razvoja, i da nema mogućnosti za dalje napredovanje. Tako danas izgleda lečenje alergijskih bolesti (suzbijanje simptoma, bez mogućnosti da se bolest eliminiše), mnogih neuroloških oboljenja, brojnih karcinoma. Razlog je u činjenici da je sadašnja medicina dostigla svoj vrhunac, sa ovom tehnologijom i filozofijom lečenja. Ja volim da kažem da je farmaceutska medicina (lečenje bolesti lekovima), pri kraju svojih mogućnosti. Naravno, medicina će se razvijati, ali na neke druge načine.      Najpre bismo morali biti iskreni i reći da nijedan lekar nije izlečio pacijenta. Pacijenta leči on sam, njegova okolina, lekar, ishrana i kozna šta još. Tajna izlečenja je data u njegovim ćelijama, u kojima je bolest i nastala. Veliki Rudolph Steiner bi rekao da je priroda dala bolesti, ali i načine njihovog lečenja. Mi mnoge ov tih načina, na žalost, ne koristimo

Evolucija infektivnih bolesti – karcinom kao parazit

Слика
Evolucija infektivnih bolesti – karcinom kao parazit        Karcinom je fizički i emotivno užasna bolest. Iako je izazivaju naše pobunjene ćelije, oboleli često govore da se osećaju kao da su napadnuti od strane neke nepoznate sile. Rad objavljen 2011. sa University of California sugeriše da da je možda upravo ovo slučaj. On primenjuje evoluicioni princip na bolesti. Naše telo je harmoničan sklop ćelija, koje služe po teoriji evolucije da omoguće spermatozoidima i jajnoj ćeliji da nastave vrstu. Karcinom predstavlja pobunu, u kojoj neke ćelije odlučuju da krenu sopstvenim putem, na uštrb tela. Jedan deo ćelija ovo čini promenama u sastavu DNK, mutacijama. Potrebno je desetak mutacija, pa i više da se javi maligna promena. Druga teorija ukazuje na viruse, zna se da je oko petine karcinoma uzrokovano infektivnim uzročnicima. U   našem telu se nalazi oko 10 bakterija na svaku ćeliju organizma, ali preko 100 virusa (dakle na 10 triliopna ljudskih ćelija, imamo

Lekovite biljke - beli luk

Слика
    Lekovite biljke - beli luk        Beli luk ( Allium sativum )  je začin za koji naš nardo zna da je lekovit, pa ga primenjuje u velikim količinama tokom zimskih meseci (što ponekad zna da bude malo   neprijatn o u bliskim kontaktima tokom vožnje javnim prevozom). Njegov blizak rodjak je crni luk (nikada nisam shvato zašto ga zovemo crni, kada je potpuno beo). Koristi se hiljdama godina unazad, nalažen je na gradilištu piramide u Gazi, pre 5 000 godina.Hipokrat, otac moderne medicine (oko 460 do 370 godine p.n.e.) ga je prepisivao za brojna stanja i bolesti, posebno respiratorne bolesti, želudačne tegobe ili umor. Davan je atletičarima na Olimpijskim igrama u Antičkoj Grčkoj da im poveća mišićnu snagu i smanji umor. Iz Grčke se proširio na Indiju, a odatle na Kinu. U indiji se smatrao afrodizijakom.      Danas se najčešće koristi kod srčanih oboljenja (ateroskleroze, hipertenzije ili oboljenja koronarnih arterija). Velika metanalaiza obavljena 2015. na 17 kliničkih studija

Da li edukacija ubija kreativnost?

Слика
Da li edukacija ubija kreativnost? “Pitali su me šta želim da budem u životu, a ja sam odgovorio – da budem srećan. Rekli su da nisam razumeo pitanje, a ja sam rekao – niste razumeli odgovor” John Lennon Kako se dogadja promena od dece koja su suštinski dobra (vidi post o dobru i zlu kod ljudi), kreativna, pričaju fantastične priče, crtaju, puni su imaginacije, pevaju u dosadne i nesrećne ljude, koji provode vreme na poslu koji mrze i kojima je moto “odrastanje je gubitak iluzija”. Programiranje deteta od ranog doba da bude dobar radnik i potrošač, čini da   od 98% dece genija (divergentno mišljenje) samo 2% imaju iste osobine u odraslom dobu. Mali broj ljudi je čuo, a kamli uspeo da sprovede na sebi Maslowljevu hijerarhiju ljudskih potreba .   Maslovljeva hijerarhija potreba je motivaciona teorija u psihologiji, prikazana na slici 1. Abraham Maslow (1943, 1954) smatra da ljudi imaju motivaciju da zadovolje odredjene potrebe, a da neke imaju prednost

Nootropici – kako povećati mentalne sposobnosti

Слика
Nootropici – kako povećati mentalne sposobnosti Mnogi ljudi bi želeli da imaju veće mentalne sposobnosti. Iako je inteligencija najviše genetski uslovljena, malo je poznato da postoje relativno brojne supstance koje mogu da povećaju sposobnost učenja, koncentraciju, pamćenje, pa i kreativnost. Ovakve supstance se nazivaju nootropici – kovanica koju je dao rumunski psiholog i hemičar Dr Corneliu E. Giurgea. Nous je od grčke reči um, a tropos takodje od grčke reči menjati ili modifikovati. Prema nekim istraživanjima iz Velike Britanije, koristi ih 25% studenata, a skoro svi kompjuterski programeri iz Silikonske Doline su na nekoj vrsti nootropika. U ovoj grupi se nalaze lekovi, ali i materije iz prirode. Prema kriterijumima koje je dao Giurgea, čovek koji je skovao reč “nootropici” materija koja spade u ovu kategoriju mora da ispunjava pet kriterijuma: 1.          Poboljšava pamćenje, sposobnost učenja . Pomaže funkcionisanje moyga pod posebnim okolnos

Da li se radjamo dobri ili loši?

Слика
Da li se radjamo dobri ili loši?      Pitanje koje je oduvek interesovalo filozofe je da li su ljudi u svojoj osnovi dobri ili loši? Jedan od načina das to saznamo je posmatranje ponašanje beba, koje nisu izložene uticajima kulture ili društva, pa ispoljavaju urodjene instinkte. Obzirom na odsustvo govora, njihov um je nalik praznom listu papira. One nemaju prijatelje niti interese. Ingeniozni eksperimenti iz 2007. sprovedeni na Yale Univerzitetu, u Infant Cognition Center, sa glavnim sitraživačem Paul Bloomom dali su odgovor koji niko nije očekivao. Ljudi se naime, radjaju dobri. On je bebama pokazivao lutkarsku predstavu sa dve lutke, kojima je dodavana lopta. Jedna lutka je uvek vraćala loptu, dok je druga odbijala da je vrati, a često je pokušavala i da je ukrade od prve. Na kraju predstave, obe lutke su stavljane pred bebe, od njih je traženo da kazne jednu. Uvek je predmet kazne bila nevaljala lutka. Bebe od tri meseca uvek   pružaju ruke   prema lutk

Gde je smeštena svest, a gde duša?

Слика
Gde je smeštena svest, a gde duša? “Smatram da je svest osnova. Mislim da je materija derivate svesti. Ne možemo proniknuti u svest. Sve o čemu govorimo, sve što smatram   o materijalnim, prepostavlčja postojanje svesti. Max Planck, tvorac kvantne fizike, dobitnik Nobelove nagrade 1918       Ovu misao je ponovo formulisao Eugene Wigner, dobitkik Nobelove nagrade za fiziku 1963, koji je rekao “nije moguće formulisati zakone kvatne fizike na konzistentan način bez pojma svesti”. Svest je način na koji percipiramo naš svet, način kako ramišljamo, naše namere, osećanja i mnogo šta još. Jedno od najvećih nerešenih enigma je rasprava o tome da li svest proizvod našeg mozga ili je mozak samo prijemnik univerzalne, kosmičke svesti (Tesla je bio zagovornik ove druge teorije). Ako je ova druga teorija tačna,   za svest nije neophodno naše fizičko postojanje.   Prva teorija je formulisana pre stotinu godina od strane Britanskog biologa TH Huxleya, koji je smatrao d