O zdravlju, bolestima, duši

Ljudska fotosinteza Svi smo u školi učili o fotosintezi kod biljaka. Sama reč potiče od grčkih reči foro (svetlost) i sintesis (spojiti). U njemu se fotoni iz Sunca uz učešće vode pretvaraju u glukozu, a i danas ne znamo sve pojedinosti ovog procesa. Biljke u njemu obavljaju kvantni proces pretvaranja fotona u energiju (mi još uvek nismo ni blizu da to portignemo). Hlorofil je molekul koji sadrži magnezijum, crne je boje (mnogi misle da je zelen, jer su listova biljaka te boje). Suštinska reakcija se sastoji u disocijaciji molekula vode, pri čemu se oslobadjaju vodonik (nosilac energije) i kiseonik (koji biljke odbacuju napolje, jer je suviše toksičan). Dakle, kiseonik je uzgredni proizvod fotosinteze, a nama omogućava da dišemo. Nauka govori da su samo biljke sposobne za fotosintezu. Mali broj zna da se isti proces odvija svakodnevno u našem organizmu, uz posredovanje melanina. Melanin je pigment univerzalno prisutan u živim bićima, sadrži molekul bakra. ...

Kako je gojaznost od evolucione prednosti postala bolest Gojaznost se definiše kao nagomilavanje viška masti u organizmu, koja remeti zdravlje. U članku iz 2018 godina, autori su analizom od paleolita do danas ustanovili da je oduvek bila prisutna u ljudskim populacijama. Još je Hipokrat pisao o lošim efektima gojaznosti na zdravlje. Gojaznost povećava rizik od različitih oboljenja (kardiovaskularnih, karcinoma itd). Kliničke manifestacije gojaznosti se javljaju najčešće u obliku metaboličkog sindroma, koji se karakteriše prisustvom najmanje 3 od sledećih parametara: gojaznost u predelu stomaka, povećanje šećera u krvi, povišenje trigicerida, krvnog pritiska, sniženje LDL holesterola. Gojaznost dovodi do disfunkcije endotela krvnih sudova, insulinske rzistencije I zapaljenjskih promena u telu. Postojanje metaboličkog sindroma povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja I dijabetesa tipa 2 za 2, odnsono 5 puta. Porast broja gojaznih je globalni fenomen. P...