Постови

Приказују се постови за децембар, 2017

Zašto muškarci postepeno postaju žene?_

Слика
Zašto muškarci postepeno postaju žene?_      Nova istraživanja su alarmantna, muškarci imaju oko 30% niži testosterone nego što su ga imali 1992.   I bez medicinskog znanja su vidljivi simptomi fizičke feminizacije muškaraca (sve veći procenat ćlavosti, piskav glas, depresija, hroničan umor i gubitak libido). Postoji više rayloga zašto se ovo dogadja. O prvom sam već pisao, ksenoestrogeni (hemijske materije iz plastike, koje imaju estrogenska dejstva). Ove materije deluju i na nerodjenu decu, u utrobi majke,   delujući negativno na razvoj muških karakteristika. O ovome pogledajte post o “Opasnoj plastici”.          Tokom proteklih 100 godina je u našu sredinu uneto oko 85 000 hemikalija, od kojih većina nije prošla nikakva testiranja za uticaj na zdravlje ljudi ili okolinu. Posebno se u svojim efektima na snižavanje testosterone ističu diokisini i polihlorisani bifenili (PCBs). Istraživači iz Kolorada su pokazali da se muške ribe razvijaju ženske polne organe, kada se u

Inteligencija ćelija - bakterije

Слика
Inteligencija ćelija - bakterije           U prethodnom postu o inteligenciji ćelija, mislio sam na ljudske ćelije. Ali, najveći broj ćelija u našem organizmu su – bakterije (ima ih 90% svih naših ćelija). Mi nosimo sa sobom ogromnu količinu bakterija na nama i u nama, a da toga nismo ni svesni.   Štaviše, svako od nas ima svoju sopstvenu bakterijsku floru, na osnovu koje se možemo lako identifikovati.   Ove bakterije prave kompleksne kolonije, komuniciraju izmedju sebe i sa našim ćelijama, utiču na našu fiziologiju, ponašanje. One stvaraju komplekse koji veoma liče na neuronske mreže mozga. Sve do sada, niko se nije usudio da kaže da bakterije poseduju inteligenciju (ljudi ovo svojstvo pripisuju samo sebi), uprkos veoma složenim obrascim,a ponašanja koje imaju, kao i intenzivnoj komunikaciji izmedju njih. Bakterije razmenjuju sve vrste informacija, a svaka bakterija na Zemlji može da razmeni i gene sa bilo kojom drugom bakterijom (to ne može nijedna druga vrsta). Stva

Neobjašnjivi fenomeni - sindrom stranog naglaska, ksenoglosija, deja vu

Слика
Neobjašnjivi fenomeni - sindrom stranog naglaska, ksenoglosija, deja vu      Jedna od najbizarnijih pojava u neurologiji je pojava stranog naglaska u osoba koje su doživele povredu glave. Termin “sindrom stranog naglaska” je skovao 1982. neurolingvista Harry Whitaker, a do sada  je ob javljeno oko 100 slučajeva. Karen Butler je primer ovog sindroma. Posle jednostavne operacije na zubu, ona je počela da govori mešavinom Engleskog i Irskog jezika, iako nikada u životu nije putovala u Evropu niti čula bilo koji od ovih akcenata. Takodje je poznat primer je žene Astrid u Norveškoj, koja je posle pogotka u glavu šrapnelom tokom II Svetskog rata počela da govori sa jakim nemačkim naglaskom. Sarah Colwill, 38 godina, primljena je u bolnicu sa jakom glavoboljom, a posle izlčaska je počela da govori sa jakim kineskim naglaskom.Najnoviji slučaj je žena sa Tasmanije Leanne Rowe, koja je osam godina govorila sa jakim francuskim akcentom posle saobraćajne nesreće. Poslednjih godi

Biljni lek za ulkus želuca

Слика
Biljni lek za ulkus želuca      Posle mog gostovanja na TV Happy, telefoni su se usijali od gledalaca koje je interesovao biljni lek za čir na želucu. Očigledno je ova bolest, sa Helicobacterom kao uzročnikom (a on je i uzrok karcinoma jednjaka i želuca) čest problem. Stoga sam  odlučio da napišem post o tome, da ne bih svakom pacijentu pojedinačno objašnjavao.      Osnovni sastojak je koren biljke sladić (latinski Radix Glycyrrhizae) , koja raste u južnim delovima Evrope, kao i delovima Azije. Njena lekovita svojstva priznaje i Svetska Zdravstvena Organizacija, koja ga preporučuje za kašalj. Koristi se i kao lek protiv zapaljenskih bolesti, alergije, a i kao tonik (suzbija hronični umor i poremećaje koncentracije). Mi ćemo se ovde baviti uglavnom njenim delovanjem kod ulkusa želuca.         Slika 1. Glycyrrhiza glabra. Glavni sastojak biljke je glicirizin, koji nastaje iz gliciriniske kiseline delovanjem crevnih bakterija. Glizirin je veoma sladak, otuda ime biljke - sladić

Inteligencija ćelija - kako jajna ćelija bira svoj spermatozoid

Слика
Inteligencija ćelija - kako jajna ćelija bira svoj spermatozoid      U procesu začeća, milioni spermatozoida jure ka jajnoj ćeliji, da je oplode. Mnogi uopšte ne učestvuju trci, usle defekata u repu ili nedostatku energije. Za one koji uičestvuju trci, zadatak je fascinantan. Najman je ćelija ljudskog tela treba da pliva razdaljinu koja bi za čoveka plivača bila oko desetak kilometara, kroz lavirint i da uopšte nadju jajnu ćeliju.      Nova istraživanja su dala zanimljive rezultate o ovoj odiseji. Kada iz materice predju u jajovode, oni se priljublujuju za njihove zidove i tamo sazrevaju, pripremajući se za oplodjenje. Kada su sazreli, oni se odlepljuju sa zidova jajovoda. Ako je u prethodnih 24 sata došlo do ovulacije (oslobadjanja jajne ćelije iz jajnika), oni se otiskuju na dug i komplikovan put ka njoj. Naučnici sa Univerziteta u San Francisku i Center of Advanced European Studies u Bonu, Nemačka, su pokazali da izlaganje spermatozoida hormonu progesteronu d

Zašto žene žive duže?

Слика
Zašto žene žive duže?      Ljudi su jedina vrsta na planeti u  kojih žene žive duže od muškaraca. "Ne znamo razlog", kaže profesor Steven Austad sa Univeziteta u Alabami, koji se dugo bavi ovim problemom, "a iako je ovo jedinstven fenomen, retko koji naučnik se bavio njim". Dokazi za tvrdnju da žene žive duže su brojni, a najvažniji je Human Mortality Database, koja sadrži podatke o dužini života muškaraca i žena iz 38 zemalja u poslednjih stotinu godina (podaci iz Švedske su od 1751 do danas, a iz Francuske od 1816 do danas). Dužina preživljavanja je prisutna čitav životni vek (u uzrastu od rodjenja do 5 godina, kao i od 50 do 70 godina). U grupi osoba koje žive preko 110 godina, 90% su žene. U statistikama Irske, koja je posebno bila pogodjena visokom srtnošću usled prirodnih katastrofa, žene su se pokazale u svim uzrastima rubostnije od muškaraca, a višom stopom preživljavanja. Od 15 glavnih uzroka smrtnosti u SAD, žene imaju nižu smrtnost za 13, samo za je

Da li živimo u matriksu?

Слика
Da li živimo u matriksu?      U našoj svakodnevici, pretpostavljamo da   je naša percepcija – vid, sluh, osećaji dodira itd - odraz stvarnog sveta oko nas. Ali, kada nas povremeno prevari neka optička iluzija, shvatamo da ne doživljavamo svet direktno, već naš mozak pokušavajući da shvati svet oko sebe stvara unutrašnju simulaciju – koju mi doživljavcamo kao stvarnost. Dobro, reći ćete sad vi, odstupanja od stvarne slike nisu tako velika. Kada bi bila velika, Sčovek bi usled neprilagodjenosti spoljnom svetu izumro. Naša čula nam ne daju stvarnu sliku sveta, ali ona koju dobijamo je relativno dobra.      Profesor Donald Hoffman, sa University of California, smatra posle 30 godina bavljena ovom oblašću upravo obrnuto. Svet koji vidimo putem naše percepcije nimao ne liči na stvarni svet. On čak smatra da je ova pojava razlog zašto su ljudi uspeli da izbegnu istrebljenje. Dok neuronaučnici ne mogu da shvate kako mozak, radeći po klasičnim zakonima fizike stvara subjektivno isku