Zašto žene žive duže?


Zašto žene žive duže?
     Ljudi su jedina vrsta na planeti u  kojih žene žive duže od muškaraca. "Ne znamo razlog", kaže profesor Steven Austad sa Univeziteta u Alabami, koji se dugo bavi ovim problemom, "a iako je ovo jedinstven fenomen, retko koji naučnik se bavio njim". Dokazi za tvrdnju da žene žive duže su brojni, a najvažniji je Human Mortality Database, koja sadrži podatke o dužini života muškaraca i žena iz 38 zemalja u poslednjih stotinu godina (podaci iz Švedske su od 1751 do danas, a iz Francuske od 1816 do danas). Dužina preživljavanja je prisutna čitav životni vek (u uzrastu od rodjenja do 5 godina, kao i od 50 do 70 godina). U grupi osoba koje žive preko 110 godina, 90% su žene. U statistikama Irske, koja je posebno bila pogodjena visokom srtnošću usled prirodnih katastrofa, žene su se pokazale u svim uzrastima rubostnije od muškaraca, a višom stopom preživljavanja. Od 15 glavnih uzroka smrtnosti u SAD, žene imaju nižu smrtnost za 13, samo za jedan (moždani udar) istu kao muškarci, a samo za Alzheimerovui bolest je smrtnost viša. Razlika u dužini života je relativno nov fenomen, koji se javio tek od XIX veka. 
      

      Slika 1. Očekivana dužina života je veća i na rodjenju i sa 65 godina starosti. Podaci za SAD, ali su slični u čitavom svetu. 

    Ono što je još neobičnije je činjenica da tokom čitavog života, žene imaju višu stopu oboljevanja. One znatno češće imaju oboljenja kostiju i zglobova, osteoporozu, bolove u kičmi. Evolucioni psiholog profesor David Geary je proučavao sklonost ka oboljenjima u muške i ženske dece. Polovi se razlikuju  i po ponašanju i sklonosti ka odredjenim poremećajima od rodjenja.  Na primer, ženske bebe vole da posmatraju lica ljudi, dok su dečaci više usmeren i na oblike u okolini. Žene imaju bolje verbalne sposobnosti. U jednom ispitivanju na deci od 9 do 15 godina, devojčice su bile superiorne u verbalnim testovima, uz potpuno različitu aktivaciju delova mozga uključenih u proces verbalizacije.  Ali, ovaj proces je podložniji uticajima sredine. Na primer, prevremeno rodjene devojčice će imati veće probleme sa govorom od dečaka, dok će dečaci imati veći deficit od devojčioca u veštinama vezanim za prostornu orijentaciju (u čemu su inače dečaci bolji).
     Razlike u veličini i strukturi mozga muškaraca i žena postoje, ali usled političke korektnosti (većina istraživača se plađi optužbe da su muški šovinisti) postoji tendencija da se razlike rlativizuju. Muškarci imaju nešto veći mozak (nezavisno od telesne mase), kako je pokazano u istraživanju sa Harvarda 2001. godine. Osim mase, razlika je bila i u strukturi, frontalni region (deo mozga zadužen za rešavanje problema) i limbički deo kore velikog mozga (centri za emocije) su bili razvijeni u žena. U muškaraca su bili razvijeniji parijetalni deo kore (zadužen za prostornu orijentaciju), kao i amigdala (regulisanje socijalnog i seksualnog ponašanja). Muškarci imaju oko 6,5 puta više sive mase, a žene desetak puta više bele mase mozga. Ovo utiče na način na koji muškarci i žene razmišljaju. Muškarci razmišljaju sivom masom (neuronima), a žene belom (neuronskim vezama). Stoga je funkzionisanje ženskog mozga komplikovanije, ali brže od muškog (ovo zna svaki oženjen muškarac). Drugi razlog za brži rad ženskog mozga je "gušće pakovanje" neurona. Oni su bliže jedan drugom, što ubrzava komukaciju izmedju njih. Psiholog Sandra Witelson je potvrdila da je ova gustina posebno visoka u delovima mozga gde se primaju i odašilju signali. Stoga žene imaju višu sposobnost verbalizacije i komunkacije od muškaraca.
      Muški i ženski mozak potpuno različito funkcionišu, koristeći različite delove pri aktivaciji. Pri rešavanju problema, muškraci koriste mali deo kore sa leve strane, dok žene koriste obe strane mozga. 



     Slika 2. Neuronski putevi koje koriste muškraci i žene pri obradi podataka i rešavanju problema. Podaci Ragini Verma, istraživača sa University of Pennsylvania na mozgu 428 muškaraca i 521 žena uzrasta 8 do 22 godine.

     Dakle, pitanje da li su muškarci inteligentiji od žena je pogrešno. Ova dva pola imaju potpuno različite vrste inteligencije. Činjenica da su muškarci bolji u fizici ili matematici ne znači da su inteligentniji, već da je njihov mozak podesniji za ovakve aktivnosti. Mnogi naučnici opovragavaju ovo stanovište (a mislim da je delimično u pitanju pomenuta politička korektnost), smatrajući da se radi o posledicama društvenog statusa, a ne urodjenim osobinama. Radi se o stereotipu da se devojčice oblače u roze, dečaci u plavo itd. U jednom ispitivanju, devojčice su izgubile interes za matematiku, kada ima je pokazan video da je odnos muškaraca i žena matematičara u svetu 3 prema 1. Objašnjenje bi bilo da ne žele da učestvuju u nečemu u čemu neće imati uspeha. Takodje, muškarci su bili lošji na testu iz matematike, kada im je rečeno da će biti uporedjivani sa Azijskim skoring sistemom (poznato je da su Indijci genijalni matematičari, pa je primena ovog skora obeshrabrujuća za bele matematičare). Pomenuta Sandra Witelson,smatra da je objašnjenje o uticaju sredine netačno. Ona kao primer iznosi mozak Alberta Einsteina, koji je bio veoma posebne strukture (koja je bila urodjena).
     I mentalni poremećaji su različiti kod muškaraca i žena. Žene su sklonije depresiji ili hroničnim stanjima napetosti (žene stvaraju svega polovinu nivoa serotonina u odnosu na muškarce, serotonin je hormon sreće). Ova razlika je možda u vezi sa nižim pragom osećaja bola kod žena. Muškarci imaju češće šizofreniju, autizam, disleksiju.  I reakcije na traume mozga je različita kod oba pola.Dečaci rodjeni sa ošteženjem mozga imaju poremaćj orijentacije u prostoru, a devojčice verbalnih sposobnosti (zanimljivo, pravo ono u čemu su bolje od  suprotnog pola).
     Ali, da se vratimo na našu osnovnu temu, zašto žene žive duže?  Popularna teza muškaraca da je to zato što oni napornije rade. Ali, kako žene takodje rade sve više, duže i napornije, bilo bi očekivano da se razlika u dužini života smanjuje  (a videli smo da to nije slučaj). Druga popularna teza je da muškarci manje vode računa o svom telu, više piju, puše, jednu. U prilog se ističu studije iz Rusije da muškarci umiru 13 godina ranije, jer više piju i puše. Ali, ženke šimpanze takodje žive duže od muđjaka (iako mužjaci koliko mi je poznato ne piju i ne puše).Jedna od naučnih teorija ukazuje da žene imaju dva X hromozoma, a muškarci samo jedan (tako da žene imaju dve kopije svakog gena). U slučaju nekog pogrešnog funkcionisanja gena, ovo daje mogućnost korekcije (poznato je da slon ne oboljeva od raka jer ima veliki broj p53 gena, koji su protektivni za ovu bolest). 
     Jedna zanimljiva hipoteza ("džogirajuće srce"), ukazuje da je frekvenca srčanog rada kod žena ubrzana u drugom delui menstrualnog ciklusa. Ovo ima isti efekat kao vežbanje (koje definitivno produžava život).
     Ali, razlog izgleda leži u samoj suštini muškaraca, muškom hormonu testosteronu. Dokaz je došao sa neočekivanog mesta, kraljevskog dvora Čo Sun dinastije u Koreji. Korejski naučnik
Han-Nam Park analizirao je podatke o 81 evnuhu na dvoru, kojima su testisi uklonjeni pre puberteta. Utvrdio je da su oni živeli skoro 20 godina duže od prosečnog muškarca (70 preko 50 godina). Njihova šansa da dočekaju 100 rodjendan je bila 130 puta veća od muškarca u Koreji. I životinje bez testisa žive duže od onih sa njima. U prilog ovoj teoriji govore i podaci o pacijentima sa mentalnim oboljenjima, hospitalizovanih početkom XX veka u SAD. U to vreme, jedna od metoda lečenja je bila i kastracija. Duži život su imali, po podacima dr David Gemss sa University College London samo oni kojima su testisi uklonjeni pre 15 godine života. 
     Testosteron čini muški pol snažnijim, ali  predisponira ka oboljenjima srca, infekcijama, karcinomu. Žene ne samo da nemaju testosteron, već imaju estrogene, koji ih štite od stresa. U eksperimentima, ženke bez ovarijuma su manje otporne i imaju kraći život.
     Šta reći na kraju? Dug život ili testisi, kakva dilema. 

Коментари

  1. Žene su pune ljubavi, makar i prema deci, više nego mužjaci, tj, muužkarci! Oni su puni ljubavi samo prema vlasti, kako reče dr Marić, sve ljubavi vremenom se menjaju i prolaze, samo ljubav prema vlasti, jača!!! A muškarci vole da su vladari, mada ima i nekih babetina sa viškom muških hormona, koje više vole vlast... Cenim da sexualnu nemoć pokušavaju da "nadomjeste" viškom vlasti! Vidi se da su svi na vlasti sexsualno
    IZOPAČENI !

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?

Neuroplastičnost - mozak koji se menja

Ishrana protiv karcinoma