Постови

Приказују се постови за октобар, 2017

Zašto sanjamo? - II deo

Слика
  Zašto sanjamo? - II deo       U jednoj novoj studiji Matthew Walkera iz Sleep and Neuroimaging Lab na Berkliju, pokazano je da nedostatak REM faze (tj. odsustvo sanjanja) ima veoma loš uticaj na razumevanje kompleksnih emocija u budnom stanju. Zahvaljujući osobi koja je bolovala od retkom oboljenja poznatog kao Charcot-Wilbrand sindrom, kod koga oboleli ne sanjaju, centar za snove (ili bar mesto odakle dolaze signali) je identifikovano u mozgu kao desni donji lingvalni girus (ovo je inače deo vizuelnog korteksa, tj. dela mozga koji obradjuje vizualne stimulus). U 2004 lekari iz Švajcarske su opisali ženu od 73 godine, koja je imala isti poremećaj, posle moždanog udara. Dr Claudio Bassetti opisuje kako je prva tri meseca posle insulta ona imala tako žive snove, da nije mogla da ih razlikuje od realnosti, da bi oni kasnije potpuno izgubili. Ovaj slučaj je potvrdio da se .na ovom mestu "stvaraju snovi".       Kada je 2013 godine u mozgu pacova otkriven

Zašto sanjamo? - I deo

Слика
Zašto sanjamo? – I deo      Snovi su priče i slike koje naš um stvara dok spavamo. Snovi su oduvek zaokupljali ljude, Većina današnjih teorija se zasniva na učenju Platona i Aristotela, koji su smatrali da snovi potiču iz nesvesnih želja, koje se mogu realizovati u sigurnoj (danas bi rekli virtuelnoj) sredini, a koje su na javi   neprihvatljive ili štetne. Ali, današnja n auka ni sada ne zna stvarni odgovor na pitanje, zašto sanjamo. Tokom 1953. Eugene Aserinsky, diplomirani student psihologije i Nathaniel Kleitman, šef fiziologije na University of Chicago, otkrili su fenomen brzih pokreta očiju (rapid eye movement ili REM) u toku sna. Osobe koje su bivale probudjene u toku REM faze, sećale su se jasno bizarnih i realnih snova. Ako su bile proobudjene u fazi kada nije bilo pokreta očiju,   ispitanici su se retko sećali sadržaja sna. Tako je prvi put dokazano da mozak nije neaktivan tokom sna. Nekoliko   godina kasnije Michel Jouvet, sa Claude Bernard Univerziteta u Lionu

Ko peva, zlo ne misli, ali ima koristi

Слика
Ko peva zlo ne misli, ali ima koristi      Pevanje je staro koliko i čovečanstvo. Većina nas peva, makar ispod tuša. Milioni ljudi pevaju u horovima, a takmičenja pevača amatera su planetarna senzacija. Ali, nova istraživanja pokazuju da je pevanje dobro i za mentalno i fizičko blagostanje.      Nekoliko studija pokazuje da pevanje poboljšava funklciju pluća u astmi i hroničnoj opstruktivnoj plućnoj bolesti. Pregledni članak iz Kanade objavljen u časopisu Health Promotion International , pokazuje pozitivne efekte (Uod kojih su bar neki uzrokovani popravljanjem opšteg zdravstvenog stanja).       Pevanje kako svi znamo, redukuje stress, ali popravlja imunitet . Ispitivanje iuz Japana objavljeno u BioPsycho-Social Medicine , pokazuje da starije osobe imaju niži nivo stress hormona, uz poboljšanje raspoloženja. Ove promene su prolazne, ukoliko osoba prestane da peva.      Jedno novo   ispitivanje je radjeno na pacijentima sa karcinomom. Sakupljavana je njihova pljuvač

Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?

Слика
Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin? “Dopamin je transmitter u mozgu koji kontroliše centre za zadovoljstvo. Učestvuje u regulaciji kretanja, kao i emotivnim reakcijama. Omogućava nam da vidimo moguću nagradu za odredjeni vid ponašanja, ali i da posegnemo za njom””    – Psychology Today       Ima mnogo članaka na internet o dopamine, a ovaj članak preuzet iz   Power of Positivity , uz neke sopstvene primedbe ukazuje na mogućnosti povišavanja nivoa dopamine i povećavanja osećaja sreće (danas tako redak osećaj). 1. Savet: nemojte razvijati zavisnosti “Mnogi ljudi postaju zavisni od alkohola, droge, seksa, pornografije, internet, šopinga zbog njhovog trenutnog efekta zadovoljstva. Na druge staze, medjutim, sve ove aktivnosti snižavaju nivo dopamine, povećavajući osećaj nezadovoljstva. Stoga osoba povećava stimulus, ali je efekat sve slabiji, a povratna reakcija nezadovoljstva sve jača”. Treba imati na umu da je na samom početku savisnosti skoro

Šumska medicina

Слика
Šumska medicina      Istraživači sa Max Placka Instituta su u novom istraživanju pokazale kakve pozitivne efekte na mozak ima stanovanja u blizini šume. Oni su uporedjivali stanovnike urban  ih delova grada sa opnima , koji su stanovali na periferiji, blizu šume ili parka. Efekat je najviše bio izražen na amigldali, integrativnom centru mozga za emocije, motivaciju i ponašanje. Ovo ispitivanje sličnop onom koje je sproveo Gregory Bratman, koji je zahtevao od ispitanika da šetaju 50 minuta kroz centar grada ili šumu, a potom ih je podvrgao različitim psihološkim testovima. U osoba koje su šetale kroz šumu, primećeno je značajno poboljšanje raspoloženja, ali i kongnitivnih sposobnosti. Slčične efekte je pokazala studija “ Study Shows What Living In A ‘Greener’ Neighbourhood Can Do For Your Health ,” . U njoj su istraživači sa University of New Brunswick u Kanadi sakupili podatke od 1,3 miliona stanovnika iz 30 velikih gradova. Studija je trajala od  2001-2012, a isptivano je k

Neuroplastičnost - mozak koji se menja

Слика
Neuroplastičnost / mozak koji se menja       Ljudi često kažu u kasnijim godinama, šteta što sam učio u školi pogrešan jezik danas bih učio drugi, ali sada mi je kasno. Ne preže se stari konj, kaže narodna poslovica. Aristotel je pisao da mozak deteta liči na tablu toplog voska, u koji se sva nova znanja lako utiskuju. U starijih, kaže on, vosak se ohladio, pa je teško utisnuti nove znakove. E pa, nije bio u pravu. Nove studije u psihologiji i neuronaukama pokazuju da mozak ima psosobnost učenja u svakom starosnom dobu, a da je ovo čak neophodno za očuvanje mentalnog zdravlja. Poslednjih godina je termin neuroplastičnost postao hit. On označava sposobnost mozga da se reorganizuje, stvarajući nove nervne veze tokom čitavog života. Ovo je osnova prilagodjavanja mozga na nove situacije i promenjenu okolinu.      Neuroplastičnost je process sticanja novih sposobnosti, osim procesom mozak sam sebe remodelira. Najpre se mislilo da je ovaj process samo fiksiranje veza izmedju n