Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?


Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?


“Dopamin je transmitter u mozgu koji kontroliše centre za zadovoljstvo. Učestvuje u regulaciji kretanja, kao i emotivnim reakcijama. Omogućava nam da vidimo moguću nagradu za odredjeni vid ponašanja, ali i da posegnemo za njom””  Psychology Today
      Ima mnogo članaka na internet o dopamine, a ovaj članak preuzet iz Power of Positivity, uz neke sopstvene primedbe ukazuje na mogućnosti povišavanja nivoa dopamine i povećavanja osećaja sreće (danas tako redak osećaj).
1. Savet: nemojte razvijati zavisnosti
“Mnogi ljudi postaju zavisni od alkohola, droge, seksa, pornografije, internet, šopinga zbog njhovog trenutnog efekta zadovoljstva. Na druge staze, medjutim, sve ove aktivnosti snižavaju nivo dopamine, povećavajući osećaj nezadovoljstva. Stoga osoba povećava stimulus, ali je efekat sve slabiji, a povratna reakcija nezadovoljstva sve jača”. Treba imati na umu da je na samom početku savisnosti skoro uvek prisutno nezadovoljstvo (nizak dopamine), koje i pokreće mehanizam zavisnosti. Jedan rad na ovu temu kaže da “je osnova ličnosti sklone zavisnosti nedostatak ispunjenosti iznutra, sa kompenzacijom da se praznina ispuni supstancama, predmetima, dešavanjima koje umanjuju nezadovoljstvo – jedan period vremena”.
     Mozak nauči da ponavljanje odredjenog ritual dovodi do povećavanja dopamine, pa nastaje mehanizam stvaranja loše navike (vidi post o neuroplastičnosti). Dakle, nizak nivo dopamine je reakcija na način života  koji osobi ne pruža zadovoljstvo. Bilo da se radi o neadekvatnim uslovima stanovanja, načinu odevanja, visini plate, rezultat je isti – izostaje efekat nagrade i samim tim dolazi do smanjenja nivoa dopamine. Ovaj konflikt se može razrešiti izbegavanjem loših zavisnosti, uz povećavanje zadovoljstava. Ako ne možete da promenite ništa od gore navedenog, ispunite svoj dan stvarima koje vam donose zadovoljstvo (šetnja sa prijateljima, slušanje muzike, čitanje knjia). Najlepše stvari na svetu su besplatne. Treba se takodje suočiti sa traumatičnim iskustvima iz prošlosti, koje stvaraju fight or flight reakciju (beži ili ostani i bori se).
2. Savet: fokusirajte se na završavanje sitnijih obaveza
     Dopamin se povišava kada smo organizovani, kada završavamo svoje obaveze – male ili velike. Nezavrešene obaveze dovode do napetosti i brige. “Otkačinjanje” jedne po jedne obaveze daje mozgu osećaj zadovoljstva i ispunjenosti. U knjizi Principles of Self-Managementukazuje se da zadatak koji dovodi do promene u više od 25% rutinskih obaveza osobe, izazive u njoj osećaj nekompetentnosti. Ovo dovodi do osećaja poraza i sabotira sopstveni napor (malodušnost). Obaveze koje menjaju 10% rutine, imaju stimulišući efekat. Stoga izbegavajte da se prihvatite velikih zadataka, za koje niste sigurni da ih možete saladati, već se koncentrišite na sitnije (koji mogu na kraju dovesti do ostvarenja onog krupnijeg zadatka).
3. Savet: Stvarajte
“Koncentrisanje na stvaranje (kako to znaju umetnici) dovodi mozak u stanje tzv. Toka (hiperfokusiranosti). Tada je dopamine veoma visok. Dakle, nadjite hobi ili aktivnost u kojoj nešto svarate, bez obzira da li imate talenat ili ne. Ne morate biti umetnik da pravite zanimljive fotografije (jedan profesionalni fotograf mi je rekao u povrenju da su amaterske fotografije mnogo originalnije, mada nisu tako tehnički savršene”). 
     Neutrališite odmah negativne ljude, koji će podsmevati vašim stvaranjima, pokušajte da utvrdite šta su oni stvorili. U većini slučajeva videćete da se radi o nezadovoljstvu sopstvenim životom. Ne dozvolite transfer negativne energije (o energetskim vampirima ću tek pisati).
 4. Savet: fizička aktivnos
“Ovaj savet se ponavlja na više mesta. Fizička aktivnost povišava ne samo dopamine, već i serotonin, endorfine.Ne morate intenzivno vežbati,brza šetnja kroz park ili šumu je sasvim dovoljna”.

 
5. Savet: vizuelno pratite napredak
“Kada na kalendaru ucrtate broj dana kada niste pušili ili ste išli u šetnju, osećaj zadovoljstva će se povećati. Vizuelni podsetnici su veoma korisni. Nemojte preterivati,mesec dana je period u kome je realno da procenite svoj uspeh.”
Kalendar ima jednu manu, može dovesti do nastanka rurine, koja deluje supresivno na nivo dopamine. Stoga se trudite da aktivnosti budu mešovite i da ih povremeno poremetite nekom dropm vrstom (kratkim, jednodnevnim izletom).
6.  Savet: povisite unos tirozina
“Dopamin nastaje od aminokiseline tirozina. On se nalazi u proteinima, kao i u bademima, avokadu, bananama, teletini, piletini, čokoladi, kofi, jajima, zelenom čaju, lubenici ili jogurtu.” 
Uvek zapamtite da je hrana nagrada, a ne obaveza. Postoji razlika koju Francuzi dobro znaju: jesti da preživih i živeti da dobro pojedeš. Tirozin ne prolazi direktno u mozak, pa ne treba preterivati sa uzimanjem hrane bogate tirozinom.
7. Savet: slušajte muziku
     O muzikoterapiji pišem poseban post, ova po Ničeu najviša umetnost je utkana u naš život. Na žalost, neke vrste savremene muzike koriste odredjene frekvence da izazovu zavisnost, čineći je vrstom droge.
 8. Savet: meditacija
“Kao i sa fizičkom aktivnošću, sve više otkrivamo koristi od meditacije (ali o tome uskoro mnogo opširnije). Jedna od današnjih loših navika je pekomerno razmišljanje ili kako to Budisti nazivaju “mozak majmuna”. Prekomerno razmišljanje i zabrinutost dovode ljude u kompulzivno stanje mentalnog bloka. Meditacija prekida ove inhibicije”.
     Većina ljudi nema mesto i vreme za višesatne meditacije, ali to nije potrebno. Postoje tehnike o kojima ćemo govoriti koje zadovoljavaju potrebe ljudi, koji ne žele da dostignu Budističke učitelje, već da dovedu svoj duh u stanje zdravlja i ravnoteže.















































 



Коментари

  1. Odličan tektst koga bi mladi i svi on koji osećaju neko tadovoljstvo da pšročitaju. Da svoje nezadovoljstvo kompenzuju obavljanjem malih poslova koji će im stvoriti zadovoljstvo,da šetaju, čitajuknjige da imaju hobi,a nikako da nezadovoljstvo kompezuju uzimanjem: slatkiša, alkolhola, pušenjem i drogom.

    ОдговориИзбриши
  2. Bravo, odlican tekst za one koji ne shvataju da um stvara posledice u telu ili na telu; nadam se da ce bar neki od ljudi koji ovo citaju shvatiti ti relaciju.

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Afektivna imunologija (imunologija i emocije)

O multiploj sklerozi

Soda bikarbona, vagus i imunitet