Постови

Приказују се постови за јун, 2017

Neobične osobine vode - II deo

Слика
Neobične osobine vode - II deo Svima je poznato da se naše telo sastoji uglavnom od vode.Voda čini 75% težine odojčeta, a taj procenat kod starijih pada na 55%. Ali, ako posmatrate broj molekula, dobićete neverovatnu računicu da skoro 99% naših molekula čine molekuli vode. Slika 1. Tabela preuzeta sa Wikipedije, o broju molekula u našem telu. Najviše ima atoma vodonika, a potom kiseonika (dakle vode). Ova zaprepašćujuća činjenica govori da smo mi skoro isključivo sastavljeni od molekula vode. Dr Gerald Polack, koji se bavio izučavanjem vode na Univerzitetu u Vašingtonu, napisao je 2001. knjigu pod nazivom Cells, Gels, and the Engines of Life , u kojoj dokazuje da je voda najvažnij elemenat našegorganizma. Uprkos tome, medicinski udžbenici potpuno ignorišu interakcije vode u ćeliji, verovatno jer o tome imamo jako malo podataka. Istraživanja kako voda deluje u organizmu su na samom početku. Osnovno pitanje je, kakva je interakcija vode sa drugim molekulima u telu. H

Neobične osobine vode - I deo

Слика
Neobične osobine vode -I deo   Nijedna tečnost se ne ponaša kao voda. Opisaću neke od tih osobenosti, kao i kontroverzne teorije koje pokušavaju da objasne ove anomalije.Kada pogledamo molekul vode, a to zna svaki srednjoškolac, rekli bismo da je veoma jednostavan. Slika 1. Šematski prikza molekula vode. Joni vodonika su kovalentno vezani za jako elektronegativne atome (kakvi su kiseonik i azot). Dva elektrona sa dva atoma vodonika su vezana za dva elektrona kiseonika, ostavljajući četiri slobodna elektrona (dva para), za vezivanje za susedne molekule vode. Ovo je esencijano za shvatanje kako funkcioniše molekul vode.   Međutim, osobina molekula vode da sa drugim molekulima viode stupa u interakciju je od izuzetnog značaja.Lako je shvataiti iz gornje slike, da svaki molekul vode može da privuče četiri druga Smolekula vode (ovo se zove tetrahedron).  Slika 2. Pet molekula vode čine strkturu koja se zove tetrahedron Ova osnovna struktura vode se dalje organizuje kao krist

Opasna plastika - II deo

Слика
Opasna plastika - II deo Šamponi su danas proizvod bez koga se ne može zamisliti moderan čovek. Reklame za šampone naglašavaju značaj divne, guste i svilaste kose u socijalnom životu čoveka. Ono što ne govore je činjenica da šamponi često sadrže vrlo štetne materije. Šamponi nisu regulisani na isti način kao hrana, što znači da proizvođač u njih može staviti bilo šta. Većima ljudi misli da toksične materije u njima nisu značajne, jer se stavljaju na kožu. Međutim, ovo je velika zabluda, jer se materije sa kože brzo i lako apsorbuju. Slika 1. Dr Joseph Mercola kaže "hemikalije u šamponu su opasnije od onih koje jedete. Njih delimično inaktivišu enzimi u pljuvački i želudačnim i soku duodenuma mogu da svare. Hemikalije stavljene na kožu se direktno apsorbuju u krvotok". Osim lokalnih neželjenih delovanja, koja se manifestuju svrabom i iritacijom kože ili kontaktnim alergijskim ekcemom, šamponi mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme. Poznati t

Opasna plastika - I deo

Слика
Opasna hemija: I deo - plastika Danas je plastika neizbežna, u njoj držimo vodu, mleko za bebe, namirnice. Da li znamo kaka je to materija ? Da nekakav problem postoji, postalo je jasno kada je Američka agencija za hranu lekove (FDA) izdala pre desetak godina upozorenje o zabrani bisfenola A (BPA) u bočicama za bebe. 2010. je promenila ovu odluku, isavetovala smanjeno izlaganje ovoj hemikaliji, iako postoje brojne studije o njenoj toksičnosti kod životinja.  Ova je venom zabrinulo potrošače, posebno ako imamo na umm da 93% američke populace ima izvestan nivo BPA u serumu. Bisfenol A se koristi najmanje 50 godina u proizvodnji plastike. Stotine studio na životinjama su pokazale brojne neželjena dejstva. Pokazalo se nešto vrlo iznenađujuće, a to je da je BPA materija koja deluje kao steroidni hormon, estrogen. Samim tim on remeti stvaranje i funkcionisanje prirodnih steroidnih hormona u organizmu.  2013 godine je objavljena velika studija koja je pokazala da izlaganje BPA može da

Šta je ljubav?

Слика
Šta je ljubav? Ovde nećemo govoriti o romantici, već o tome kakve su fiziološke promene dešavaju u organizmu kada smo zaljubljeni, kao i delu ljubavi koji se zove seks. Ova oblast nije sasvim upoznata, moguće i zbog toga što po klišeu naučnici nisu posebno dobri u ljubavi. Kako se zaljubljemo, zašto prestajemo da volimo nekog, a neko nam čitav život muti snove? U knjizi Daniela M Davisa The Compatibility Gene (podudarni gen), on opisuje kako mali deo hromozoma 6 utiče na zaljubljivanje. Osnova su istraživanja Švajcarskog zoologa Clausa Wedekinda iz 1994. One je davao ženama da mirišu majice koje su muškarci nosili dve noću uzastopno (pri tome nisku koristitli alkohol, duvan, parfeme i sve što bi uticalo na miris znoja) i da opisuju miris. Žene su procenjivale tri karakteristike - prijatnost, intenzitet i seksualnu privlačnost. U eksperimentu je učestvovalo 49 žena i 44 muškaraca. I jednima i drugima je izvadio krv za genetiku (tip glavnog histokompatibilnog kompleksa (drugim re

Misterija DNK

Слика
Misterija DNK Dvostruka spirala DNK je poznata kao obrazac života pedesetak godina, od otkrića Cricka i Watsona (za šta su dobili Nobelovu nagradu).    Slika 1. Dvostruki heliks DNK. Svaka nit ima oko 3.1 milijardi nukleotida. Oni su vezabi hemijskim vezama, a označeni su kao adenin (A), citonzin (C), gvanin (G) i timin (T). Tri ovakve baze čine triplet ili kodon. Ima ukupno 4³ = 64 različite vrste kodona u lancu DNK. Svaki kodon je genetski ekvivalent za jednu aminokiselinu, koja je osnovna jedinica proteina. Sekvenca kodona koji kodiraju jedan protein se zove gen. Oko 5% DNK kodira sve poznate protein u čoveka, ostalih 95% nazivamo uspavanom ili junk (engleski đubre), sastoji se od ponavljajućih kodona, čiju svrhu nauka ne može da objasni. Danas znamo da se ovde dešavaju najznačajnije promene, da se tu nalaze tzv. alien geni.   Dakle 64 kodona u DNK kodiraju čitav živi svet. Kako je to moguće?  Ovo se dogadja preko procesa

Da li smo vanzemaljci?

Слика
Da li smo vanzemaljci?             Postoje pitanja na koje ljudi stolećima traže odgovore. Kako je nastao život, da li postoje inteligentni oblici života u svemiru su verovatno ona koja ste postavljali i sebi. Brojne teorije, Poneke religiozne, neke čisto naučne, a neke na granici naučne fantastike pokušavaju da odgovore na ova pitanja. Jedna od popularnih teorija o poreklu života na Zemlji je panpermia. Ona prepostavlja da život nije nastao na našoj planeti, već je dospeo ovde sa nekog drugog mesta u svemiru. Panspermia je grčka reč, koja se prevodi kao “seme koje svuda niče”. Dakle, život je opšteprisutan u svemiru i širi se sa jednog mesta na drugo. Prenošenje bi se odigravalo kosmičkom prašinom, metoritima, kometama ili asteroidima, a nosioci   informacija bi bili tzv. ekstremofilni mikroorganizmi. Ekstromofilni organizmi su oni koji mogu da izdrže ekstremne uslove, bilo temperature, pritisak, radijaciju itd. Koliko god ova teorija ličila na naučnu fantast