Zašto sanjamo? - I deo


Zašto sanjamo? – I deo

     Snovi su priče i slike koje naš um stvara dok spavamo. Snovi su oduvek zaokupljali ljude, Većina današnjih teorija se zasniva na učenju Platona i Aristotela, koji su smatrali da snovi potiču iz nesvesnih želja, koje se mogu realizovati u sigurnoj (danas bi rekli virtuelnoj) sredini, a koje su na javi  neprihvatljive ili štetne. Ali, današnja n auka ni sada ne zna stvarni odgovor na pitanje, zašto sanjamo. Tokom 1953. Eugene Aserinsky, diplomirani student psihologije i Nathaniel Kleitman, šef fiziologije na University of Chicago, otkrili su fenomen brzih pokreta očiju (rapid eye movement ili REM) u toku sna. Osobe koje su bivale probudjene u toku REM faze, sećale su se jasno bizarnih i realnih snova. Ako su bile proobudjene u fazi kada nije bilo pokreta očiju,  ispitanici su se retko sećali sadržaja sna. Tako je prvi put dokazano da mozak nije neaktivan tokom sna. Nekoliko  godina kasnije Michel Jouvet, sa Claude Bernard Univerziteta u Lionu je pokazao da aktivnost mozga tokom REM faze odgovara aktivnosti mozga dok je u budnom stanju. On je REM fazu nazvao “paradoksalnim snom”, jer je aktivnost mozga vrlo visoka, uz potpunu paralizu mišića. Tokom šezdesetih godina, radovima William C. Dement, pokazan je štetan uticaj nespavanja na mozak. On je  opisao napetost, razdražljivost, poremećaj   pažnje i učenja, uz povećan apetit u osoba koje je budio na početku REM faze. Ova istraživanja su pokazala veoma važnu ulogu snova u regulaciji funkcionisanja centralnog nervnog sistema.  


     Slika 1. Faze sna. Gore se vidi moždana aktivnost (moždani talasi), dole trajanje svake faze, a ispod su fiziološke karakteristike osobe koja spava.
     
     Mada se većina ljudi (skoro 95%) ne seća svojih snova, svako sanja 3 do 6 puta tokom noći. Svaka faza sanjanja traje 5 do 20 minuta. Oko polovine snova se odnosi na poznate osobe, a zanimljivo je da slepe osobe sanjanju znatno vizuelno bogatije snove od onih sa normalnim vidom.  Istraživanja pokazuju da oko 80% mladjih osoba sanja u boji, dok je taj procenat u osoba preko 60 godina svega 20%. Mnogi misle da je ova pojava posledica većeg gledanja TV i igranja igrica u mladih.Stariji sanjaju najčćešće crno/belo (što ne umanjuje dramatičnost snova).


     Slika 2. Tipičan ciklus spavanja. Najčešće postoje 3 do 6 REM faza, koje su sve duže tokom spavanja, dok su faze neREm sna sve kraće. Dakle, što duže spavamo, mozak pokazuje sve veću aktivnost.
  
     Bez obzira na nova saznanja o snu, nauka nema odgovor na pitanje iz naslova, zašto sanjamo?      Frojd je smatrao da snovi predstavljaju nesvesne želje, misli i motivacije (nastavak Platonovog  shvatanja snova). Po njemu, potisnuti agresivni ili seksualni instikti nalaze svoju ekspersiju tokom sna. U knizi “Tumačenje snova” on kaže da su snovi “prerušeno  ispunjenje potisnutih želja”. On razlikuje manifestan kontekst sna (stvarne slike i misli koje se javljaju tokom sna) i latentni kontekst (skruiveno psihološko značenje snova). Uprkos popularnosti ove teorije, psihološka istraživanja nisu da pronadju dokaze o njenoj tačnosti.
     Teorija aktivacije/sinteze data 1977 od strane J. Allan Hobsona i Robert McClarley govori da se neuronska kola aktiviraju tokom REM faze, što aktivira delove limbičkog sistema uključene u emocije i pamćenje. Mozak tako tokom sna nalazi smisao signala, koje inkorporira u hipokampus. Iako ova teorija ukazuje da su snovi rezultat isključivo unutrašnjih signala, sam Hobson nije verovao da su oni bez ikakvopg značaja. On smatra da su snovi "…naše nakreativnije stanje svesti, u kome haotična, spontana rekombinacija kognitivnih elemenata stvara novu konfiguraciju informacija, ideje”.
     Neki misle da snovi nemaju značenja (ti misle da ne postoji ni duša). Ova teorija, tzv. teorija procesuiranja infromacija smatra da je san samo sporedan product aktivnosti mozga u kojima on obradjuje informacije od prethodnog dana. Po ovoj teoriji, koju je postavila Rosalind Cartwright, šef katedre za fiziologiju Rush University Medical Center u Čikagu, u toku sna mozak ugradjuje nova sećanja, rešava problem, emotivne reakcije. Tako su snovi neophodni za naše mentalno zdravlje. Ovo bi objasnilo činjenicu da trećinu života provedemo u spavanju.
     Neki autori misle da se mozak tokom sna oslobadja suvišnih emocija ili traumatičnih sećanja (kao što se kompjuter čisti programima tokom noći).
     Snovi mogu biti prijatni ili košmarni. Postoje i lucidni snovi, kada je onaj koji sanja svestan da se sve dešava u snu. Ponekad osoba u toku sna shvata da sanja.  Ovaj fenomen je  prvi opisao 1975. Dr Keith Hearne sa Hull Univerziteta u Engleskoj. Njegov ispitanik, Alan Worsley je bio priključen na specijalan višekanalni monitor. Oko 8 sati ujutru, javila se REM faza, a Worsley je po budjenju opisao svoje snove koji su se desili baš u to vreme. One je opisao da je bio svestan da sanja. Lucidni snovi su veoma zanimljivi, jer aktivnost mozga ne odgovara ni snu ni budnom stanju, a frekvenca moždanih talasa (40 Hz) je potpuno različita od sanjanja (4 do 7 Hz), ali i budnog stanja (16 do 31 Hz). Ispitivanje iz 2009. dr Ursule Voss, pokazala je da u toku lucidnih snova postoji visoka aktivnost frontalnih i frontolateralnih delova kore velikog mozga.  Ovde se nalaze centri za govor i više intelektualne funkcije.


     Slika 3. Aktivnost mozga tokom lucidnog sna, uporedjeno sa budnim stanjem i REM fazom (normalno sanjanje). 
     
     Otac psihoanalize, Frojd, kao i njenov učenik Jung su verovali da se u toku sanjanja  odigrava telepatska veza sa drugim ljudima. Sredinom šezdesetih godina dr Montague Ullman, je počeo seriju eksperimenata, zajedno sa ekspertom za ovo polje, Stanley Krippnerom.- ERksperimenti su trajali deset godina i dali su vrlo zanimljive rezultate. Postojala su dva ispitanika, “telepatski predajnik” i “telepatski prijemnik.” Oni se nisu poznavali i nalazili su se u odvojenim sobama. Osoba koja je  funkcionisala kao predajnik je pre odlaska na spavanje dobijala koverat sa slikom ili crtežom. Osobe koje su bile prijemnici su budjene na početku REM faze, da bi mogle da ispričaju svoje snove. Jedna od slika je bila “baletska škola” Edgar Dega, sa nekoliko devojčica na času baleta. Osobe koje su bile telepatski prijemnici su često sanjali učionicu iuli devojčice koje igraju. Drugi eksperiment je obuhvatao da se osobama koje su telepatski predajnici prikaže film o životu orlova. Osobe koje su bile prijemnici su se nalazile na udaljenosti od oko 150 kilometara od predajnika. Jedna od pet prijemnika je opisivala feniksa, a  druga jate galebova kako leti iznad vode. Ostale su sanjale zmiju (orao često lovi zmije), groždje ili embrion koji gori (asocijacija na feniks). Američko psihološko društvro je objavilo rezultate na članovima rok grupe Grateful Dead, koji su tokom šest mesci učestvovali u sličnim ispitivanjima (Rezultati studije su dati ovde).

Коментари

Популарни постови са овог блога

Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?

Ishrana protiv karcinoma

Kako ishranom poboljšati imunitet