Šumska medicina




Šumska medicina

     Istraživači sa Max Placka Instituta su u novom istraživanju pokazale kakve pozitivne efekte na mozak ima stanovanja u blizini šume. Oni su uporedjivali stanovnike urban  ih delova grada sa opnima , koji su stanovali na periferiji, blizu šume ili parka. Efekat je najviše bio izražen na amigldali, integrativnom centru mozga za emocije, motivaciju i ponašanje. Ovo ispitivanje sličnop onom koje je sproveo Gregory Bratman, koji je zahtevao od ispitanika da šetaju 50 minuta kroz centar grada ili šumu, a potom ih je podvrgao različitim psihološkim testovima. U osoba koje su šetale kroz šumu, primećeno je značajno poboljšanje raspoloženja, ali i kongnitivnih sposobnosti. Slčične efekte je pokazala studija “Study Shows What Living In A ‘Greener’ Neighbourhood Can Do For Your Health,” . U njoj su istraživači sa University of New Brunswick u Kanadi sakupili podatke od 1,3 miliona stanovnika iz 30 velikih gradova. Studija je trajala od  2001-2012, a isptivano je koliko drveća ima u okolini, od velikih stabala do grmova. Zaključak studije je da što je bilo više zelenila u okolini, verovatnoća naprasne smrti je bila manja.
     U Japanu je šumska medicina istraživana od 1992. U jednom istraživanju na 420 osoba iz 35 različitih šuma, osobe koje su provbele nekoliko dana u šumi su imale u poredjenju sa gradskim stanovnicima 12.4% manji nivo kortizola (kortizol je hormon stresa, što je viši nivo stresa je viši), a nivo parasimpatikusa (koji dominira ui stanjima relaksacije) je bio viši za 55.0%. Krvni pritisak i srčana frekvenca su takodje bili niži u osoba koje žive u šumi. Aktivnost NK ćelija (ćelije imunog sistema koje ubijaju tumorske ćelije je bila 56& viša. I posle mesec dana je njihova aktivnost bila visoka (23% viša nego u stanovniak urbanih delova grada).






      Stanovnici centralnih delova gradova imaju viši rizik od psihijatrijskih oboljenja, depresije i šizofrenije posebno, od stanovnika ruralnih oblasti. Ovo se objašnjava stalnom aktivacijom amigdale u stanovnika grada (ona je centar odgovara u slučaju agresije ili straha). Aerozagadjenje i buka su očigledni kandidati za aktivaciju amigdale (stanuje u Beoghradu. kada nisam  u Obrenovcu) u centru. Slušanje muzike kada se otviori semafor je moguće samo preko slušalica.
     Pomenuta studija sa Max Plack Instituta potvrdjuje koncept neurplastičnosti ((vidi moj post o tome, jer se mozak prilagodjava na okolinu. Simona Kuhn i saradnici su pratili 341 odraslu osobu, izmedju 61 i 82 godine života. U svih je učinjena funkcionalna magnetna rezonanca glave, sa posebnom pažnjim na amigdalu. Osobe koje su živele pored šume su imale najzdraviju amigdalu, a samim tim su se najbolje prilagodjavale stresu.  Istraživači se ogradjuju, jer nije jasno da li đivot pored šume čini amigdalu zdravijom ili ljudi sa zdravom amigdalom odabiraju da žive pored šume.
     Ne treba a ne pomenuti i efekat aromaterapije tokom šetnje kroz šumu. Brojne mirisi biljaka imaju pozitivan efekat na ljudski mozak (pisao sam već o aromaterapiji).
      Dakle, opet su medicinska istraživanja potvrdila ono šđto svi znamo. Čovek je biće prirode, stvoren da se šeta kroz šumu i đivi pored vode. Život u urbanoj sredini daje veći komfor i uzima visok danak.
     Pomenuću ponovo  i pozitivan efekat šetanja bez obuće po zemlji. U istraživanju publikovanom u Journal of Environmental and Public Health pod naslovom “Earthing: Health Implications of Reconnecting the Human Body to the Earth’s Surface Electrons” pokazuju se pozitivan efekat uzemljavanja na brojne degenerativne bolesti.
     Dakle, dok je lepo vreme, brzo u šume i parkove.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?

Neuroplastičnost - mozak koji se menja

Ishrana protiv karcinoma