Kolektivna svest ili pamćenje vrste



Kolektivna svest ili pamćenje vrste


     Ideja kolektivne svesti potiče od francuskog sociologa Émile Durkheim (1893).
Njegova definicija se više odnosila na moralne i socijalne norme, podeljene izmedju članova jednog društva (prenošenje ovih normi na druge ljude). Kolokvijalno se označava kao "zajedničko mišljenje" ili "duh košnice".
     Početkom 1970 naučnici su počeli da sugerišu da se kolektivna svest jedne vrste može razviti i ne-eksplicitno (tj. telepatskom sinhronizacijom jedinki). Ova ideja je u suštini ideja morfogenetičkih polja Ruperta Sheldreka.Zapažanje je poteklo od praćenja ponašanja majmuna u Japanu, koji su razvili iste obrasce ponašanja, a da nikada nisu bili u kontaktu. Lyall Watson i Lawrence Balir su tokom 1975 izučavali stotinak majmuna na ostvru Košima u Japanu. Oni su naučili da peru krompir pre jela, i to su znanje preneli na mladje majmune. Medjutim, uporedo sa tim, majmuni sa susednih ostrva su takodje počeli da peru krompire, iako nikada nisu videli majmune sa ostvra Košima.   Slično je zapaženo u ponašanju zeba u Evropi.  One su naučile da otvaraju boce sa mlekom i piju iz njih. Ova pojava je uočena najpre u Sautemptonu, ali je kasnije zapažena šitom Evrope i Azije.
     Profesor Daryl Bem, je 2010 godine objavio rad u kome je smatrao da ove vrste imaju telepatske sposobnosti. On je ovo proučavao na ljudima. On je stedentima davao da zapamte odredjene reči, a potom je od njih traženo da se sete što više ovih reči i otkucaju ih. Na njegovo zaprepašćenje, studenti su posebno dobro pamtili reči koje im je kasnije naloženo da otkucaju. Ovo je značilo da postoji anticipacija, tj. budći dogadjaj je uticao na prethodni. U drugom im je na kompjuteru pokazivao sliku zavese. Rečeno im je da je iz jedne slika sa erotskim sadržajem.- Procenat pogadjanja slike je bio znatno veći nego što bi se očekivao iz nasumičnih pokušaja (iako ni ispitivač nije znao gde je slika, jer je mesto odredjivao kompjuterski program). Statistika kaže da je verovatnoća da se ovo desi 1 prema 74 milijarde.   
      Profesor Sheldrake je slične eksperimente sprovodio sistematski godinama, potvrdjujući da postoji kolektivna svest (ili morfogenetička polja, kako ih je on nazvao).
      Profesor Stuart Richie, koji nije verovao u teorije profesora Bema, ponovio je 2012 njegove rezultate, ali nije dobio njihovu potvrdu. Da li je moguće da podsvesni stav ispitivača utiče na rezultate testiranja? 

     Slika 1. U eksperimentu izvedenom 2014. naučnici su uspeli da prenesu uz pomoć kompjutera i elektroda na glavi ispitanika reči "hola" i "ciao" trojici ljudi u FRancuskoj. Ovaj eksperiment nesumnjivo dokazuje postojanje telepatije. Eksperiment je izvela ekipa instituta u Barceloni, francuska firma Axilum Robotics i Harvard Medical school i objavljena je prestižnom časopisu Plos One.


     
     Mnogo ranije, Carl Gustav Jung je prepostavio postojanje kolektivno nesvesnog (što je u u kontekstu morfogenetičkih polja identično).Proučavajkući bolesnike sa šizofrenijom, on je stvorio ideju o arhetipovima. Arhetipovi su strukturne jedinice kolektivno nesvesnog. Oni su psihičke, urodjene osobine koje odredjuju ponašđanje. Odnos majke i deteta je arrhetip majke, a oca i deteta arhetip oca. Religijska i muzička iskustva su takodje arhetipovi.Najvažniji arhetip je svest o sopstvenom postojanju, a formirase procesom individualizacije.Arhetipovi se ispoljavaju kroz snove i vizije.Kolektivno nesvesno se dobija na rodjenju i ne može se steći učenjem ili svesnim naporima.
"Kolektivno nesvesno...se sastoji od mitoloških motiva ili primordijalmnih slika...Mitologija naroda je stoga samo projekcija kolektivno nesvesnog. (The Structure of the Psyche, CW 8, par. 325.). 
     Jedan od najfascinantnijih dokaza kolektivne svesti (ili nesvesnosti) su radovi prirodnjaka Eugena Maraisa sa početka XX veka. U svojoj knjizi "The soul of the white ant" on opisuje kako je jaja jedne vrste ptice tkača, stavljao ispod kanarinaca četiri generacije. Oni su gajeni kao kanarinci, a posle četvrte generacije su pušteni da sami naprave gnezdo. Price tkači su bez ikakvih problema napravili savršeno gnezno, iako nikada nisu videli ni materijal za njegovu gradnju, niti samo gnezdo. Neko će ovo nazvati instiktom (što ništa ne objašnjava), ali se ova pojava naziva filogenetskom memorijom. Prethodne generacije nam genetski prenose svoja znanja. Način prenošenja nije jasan, ali znamo da je inteligencija osobina koja se prenosi  u porodicama (to je pre Mendela utvrdio Galton).

Blind Tom Wiggins Portrait



     Slika 2. "Slepi Tom" Wiggins je počeo da virtiouzno svira kao dečak, iako pre toga nikada nije video instrument ili imao bilo kakvo muzičko obrazovanje. 

      Pile smešteno u kavez sa kopcem panično se sakriva, iako nikada nije videlo takvu pticu u životu. Ideja da je naše pamćenje smeštenu u DNK je nova i kontroverzna. Postavio je Wilder Penfield sredinom XX veka. Ideja da mozak čuje dugotraja sećanja kao proteine ima ozbiljne nedostatke. Šta ako seu procesima remodelovanja mozga oštete delovi mozga koji čuvaju uspomene. Neurobiolog Sandra Pena de Ortiz misli da mozak samo čuva osnovni nacrt svoje gradje i trudi se da nopve neurone smešta u odredjene delove. Prirodni  nacrt je naravno, naša DNK. Stoga se pamćenje čuva u DNK. Genetika nam potvrdjuje da smo svi na nekoj tački potomci Cezara, Nelasona Mandele ili Konfučija. Stoga jke bazično ljudsko ponašanje isto bez obzira na rasu, veru ili podneblje. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?

Neuroplastičnost - mozak koji se menja

Ishrana protiv karcinoma