Čudesni melatonin



Čudesni melatonin


     Vratićemo se ponovo na malenu žlezdu na bazi mozga, tzv. pinealnu žlezdu (liči na šišarku bora - pinus na latinskom). Ona dobija (kada se izrazi na gram težine), više krvi od ijednog organa u telu. Iako otkrivena dva veka pre Hrista (Galen), do skoro se nije skoro ništa znalo o njenoj funkciji. O njoj sam već pisao u postu o biomagnetizmu, kao prijemniku magnentnih polja Zemlje, pa se ne bih vraćao na ovu temu.  Ono što je zanimljivo, jeste da pinealna žlezda proizvodi dve prilično misteriozne supstance, dimetiltriptamin (halucinogen opisan u postu o ajahuaski) i pinolin (on nastaje od melatonina). O funkciji pinolina se do skoro nije znalo baš ništa, a nova istraživanja su pokazala da je on inhibitor monoamin oksidaze (MAO). Dakle, ovo je kombinacija iz ajahuaske, halucinogene droge, koja pomaće regeneraciju mozga i leči brojne neurološke poremećaje. Čemu služi prirodni halucinogen u mozgu čoveka? Pomenuo sam već izrazito povećano lučenje ove supstance u trenutku smrti, gde je možda odgovorna za vizije koje se tada javljaju. Hipotetički je možda ova supstanca odgovorna za žive snove koje imamo. A zašto uopšte sanjamo? Ovim pitanjem ćemo se pozabaviti drugi put (odgovor je inače kratak, ne znamo).
     Ono što znamo je da se u njoj sintentiše melatonin, hormon koji u prisustvo svetlosti reguliše ritam budnosti i spavanja. Definisan je  1958 (Aaron Lerner),a poslednjih godina je cerifikovana njegova uloga u brojnim fiziološkim procesima. . Naime u mrežnjači čoveka postoje specijalizovane ćelije, koje sadrže protein melanopsin. On reaguje na plavu frekvencu svetlosti i inhibira lučenje melatonina tokom dana. Kada nema svetla, lučenje melatomina se povećava, pa se čoveku spava.
Melatonin nastaje od serotonina, tzv. hormona sreće i zadovoljstva (koga takodje ima u velikim količinama u pinealnoj žlezdi). Dakle, tako mala žlezda, a tako mnogo misterija i tako mnogo moćnih hormona u njoj.




     Slika 1. Nivo melatonina raste uveče, maksimalan je u 2 sata po ponoći u mladjih osoba, u 3 posle ponoći kod starijih (zato starijuma treba manje sna).

     Nivo melatonina je najviši u detinjstvu, sa maksimumom lučenja u pubertetu (zato se pubertelijama stalno spava, a u snu se luči hormon rasta - u snu se raste kako reče moja majka). Istraživanja poslednjih godina su pokazala brojna pozitivna svojstva melatonina, potpuno nezavisna od regulacije ritma spavanja i budnosti. Zanimljivo svojstvo melatonina je da za njega nema prepreke, on prelazi u sve telesne tečnosti bez problema, svojstvo koje nema nijedan drugi hormon u ljudskom telu. Nagomilava se u ćelijama, bez obzira kolika je koncentracija u serumu. Izgleda se može sintetisati i u mithodnrijama svih ćelija u organizmu.I ovo svojstvo nema nijedan drugi hormon.
     Osim delovanja na ritam spavanja i budnosti, melatonin poseduje moćno antioksidativno delovanje, kojim štiti ćelije od oštećenja izazvanih toksičnim materijama, zračenjem, teškim metalima, alkoholom itd. Ovo ga čini idealnim lekom za stanja kao što su moždani udar, infarkt, zapaljenske bolesti. 
     On pojačava funkciju imunog sistema, a ima i izrazito dobro dejstvo na depresiju. Još 1926, Berman je opisao povećanu otpornost na infekciju u mačića kojima je davao ekstrakt pinealne žlezde dobijen od mladih bikova. Nema ćelije imaunog sistema koja nema receptor za melatonin, što ukazuje da je on uključen u sve aspekte regulisanja imunog odgovora (infekcije, autoimune bolesti, tumori itd). Olakšava simptome menopauze u žena.
    Antioksidativno i imunomodulatorno dejstvo ga čine idealnim sredstvom za usporavanje starosti, jer uklanja ćelijske "otpatke" koji se nagomilavaju tokom vremena.  Već smo videli da se nivo melatonina smanjuje sa godinama, pa je to još jedan razlog da se uzima u svrhe rejuvenacije. Takodje, on inhibira telomerazu, produžavajući telomere (u jednom postu je opisano kako dužina telomera korelira sa dužinom života).
     Pokazan je odličan antitumorski efekat ovog hormona, posebno sprečava nastanak metastaza. On dovodi do apotpoze (programirane ćelijske smrti) tumorskih ćelija. Ovo je zanimljivo, jer u zdravim ćelijama on radi upravo suprotno, produžava im život. Kako je ovo moguće, za sada ne znamo (još jedna osobina koju nema nijedan drugi hormon ili molekul).
     Kao i brojne druge funkcije organizma, i lučenje melatonina je izloženo negativnim uticajeima usled modernog načina života. Jedan noviji rad pokazuje da su ljudi sve više izloženi svetlosti tokom noći (ulično osvetljenje, TV, kompjuteri i mobilni telefoni itd). Ovo dovodi do suzbijanja nivoa melatonina i remeti normalan dnevni ritam, sa svim negativnim posledicama koje to ima. Epidemiološke stduije su pokazale povećanu učestalost karcinoma u osoba koje rade tokom noći ili imaju poremećen ritam spavanja usled putovanja na interkontinentalnim rastojanjima (poznati jet lag sindrom). Ovaj efekat je dokazan za karcijom dojke, prostate, debelog creva, materice. U eksperimentalnih životinja, tumori rastu brže ako im je svetlo upaljeno preko noći.
 
     Slika 2. Relativni rizk od karcinoma dojke u medicinskih sestara (podaci Nacionalnog udruženja za rak Kanade). Medicinske sestre koje rade noćnu smenu duže od 30 godina, imaju za trećinu veći rizik za nastanak karcinoma.

     Dakle, noću spavajte, bez upaljenih svetala u sobi. Izbegavajte rad noću, posebno redovno (ovaj savet je potpuno besmislen za doktore). Ne buljite u mobilni telefon tokom noći (bolje čitajte knjige pre spavanje). 
     Ako se posle ovog teksta odlučite da uzimate melatonin, preporučena doza je 1,5 mg pred spavanje (ne uzimajte ga danju, jer će vam se spavati) do 40-te godine, 1,5 do 3 mg od 40 do 50 godine, 3 mg do 75 godine, a 6 mg posle toga. Zaniljivo je da uzimanje sintetskog melatonina ne suzbija lučenje onog koga stvara organizam. Ne preterujte sa uzimanjem, melatonin nije tableta za spavanje, može imati i neželjena dejstva (najčešće glavobolju i muku, a ponekad se javljaju živopisni ili košmarni snovi - snovima i hormonima pinealne žlezde ćemo se još baviti).



Коментари

Популарни постови са овог блога

Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?

Neuroplastičnost - mozak koji se menja

Ishrana protiv karcinoma