O zdravlju, bolestima, duši

Čulo mirisa i aromaterapija      Svi znamo kako odredjeni mirisi pokreću u nama emocije, prijatne ili neprijatne. Menem iris parfena Charlie (koji je sada potpun o zaboravlljen), podseća na igranke u gimnaziji. Miris kolača nas za čas vraća u detinjstvo.      Pa ipak, dok se neuronauka dugo bavi čulom   vida i sluha, čulo mirisa je ostalo zapostavljeno. Naučnici su ga dugo posmatrali kao primitivno čulo, koje u ljudi nema neku posebnu ulogu, osim kod seksa i hranjenja. Ideja potiče iz XIX veka od Paula Broce (koji je opisao zonu za ggovor u mozfu ćoveka). Njegovu ideju je prihvati I Siegmund Fleud, koji je smatrao da je primarna uloga mirisa u seksualnoj privlačnosti (a videli smo u postu o ljubavi, da je esencijalno ova ideja tačna). Freud je smatrao da nedostatak čula mirisa izaziva seksualne disfunkcije.        Sve do skoro, čula mirisa je ignorisano, kaže Pierre-Édouard Billot, ne...

Kolektivna svest ili pamćenje vrste      Ideja kolektivne svesti potiče od francuskog sociologa Émile Durkheim (1893). Njegova definicija se više odnosila na moralne i socijalne norme, podeljene izmedju članova jednog društva (prenošenje ovih normi na druge ljude). Kolokvijalno se označava kao "zajedničko mišljenje" ili "duh košnice".      Početkom 1970 naučnici su počeli da sugerišu da se kolektivna svest jedne vrste može razviti i ne-eksplicitno (tj. telepatskom sinhronizacijom jedinki). Ova ideja je u suštini ideja morfogenetičkih polja Ruperta Sheldreka.Zapažanje je poteklo od praćenja ponašanja majmuna u Japanu, koji su razvili iste obrasce ponašanja, a da nikada nisu bili u kontaktu. Lyall Watson i Lawrence Balir su tokom 1975 izučavali stotinak majmuna na ostvru Košima u Japanu. Oni su naučili da peru krompir pre jela, i to su znanje preneli na mladje majmune. Medjutim, uporedo sa tim, majmuni sa susednih ostrva su takodje počeli ...

Psi fenomeni - autistični savanti       Fenomen autističnih savanta je jedan od najfascinantnijh  kognitivnih fenomena u psihologiji (a videćemo i u parapsihologiji). Termin se odnosi na osobe sa autizmom, koje imaju neuobičejene sposobnosti, koje nemaju tzv. obični ljudi. Termin je skovao Dr. Bernard Rimland u članku objavljenom 1978.       Učestalost ovih sposobnosti je u osoba sa autizmom oko 10%  (dakle viša nego u tzv. opštoj populaciji gde se kreće svega oko 1%). Veza autizma i posebnih sposobnosti se još više ogleda u činjenici da medju posebno obdarenim osobama, oko polovine ima neki oblik autizma. Savanti imaju brojne sposobnosti, od matematičkih (poznat je primer Daniela Temmeta, genijalnog matematičara sa autizmom i pisca knjige Born on a blue day ), fotografskog pamćenja, muzičćkih ili umetničkih sklonosti. Ako su savanti za matematiku, bez problema množe napamet ogromne brojeve u sekundi, a  ako...

Hromoterapija - lečenje bojama      Hromoterapija je deo holističke medicine, koristi boje da ostvari psihološki, fiziološki i emotivni uticaj na čoveka. Ljudi su veoma osetljivi na odredjene boje, koje im donose ili smirenost ili povećavaju agresivnost i napetost. Antički narodi su crvenu boju predstavljali kao boju života (boja vatre koja donosi toplotu, boja krvi koja teče venama itd).      Počeci hromoterapije se vezuju za Edwina Babitta, čija knjiga The Principles of Light and Colour, objavljena 1878, opisuje koja boja ublažava koju bolest čoveka, već i kako boje deluju na biljke.Knjiga se može kupiti i sada preko interneta. Knjiga je bila pod uticajem dela dugačkog naziva koju je napisao general Augustus Pleasonton, The Influence of the Blue Ray of the Sunlight and of the Blue Color of the Sky, in Developing Animal and Vegetable Life; in Arresting Disease and in Restoring Health in Acute and Chronic Disorders to Human and Domestic Ani...

Da li i ljudima treba uzemljenje?      Svako zna da električni aparati treba da budu uzemljeni, ali kakvo je to pitanje za ljude? Ko je čitao ranije postove o zemljinom magnetizmu, Šumanovim frekvencijama ovo pitanje deluje medjutim, kao nepotrebno. Kontakt sa Zemljom je ljudima neophodan, Zemlja je izvor negativnog naelektrisanja sa svim blagodetima koje ovo nosi. Naime, elektroni su odlični antioksidansi, pa je hodanje bez obuće ekvivalentno unosšenju antiioksidanasa hranom. Setite se posta o tome šta je život, protok elektrona kroz naše telo.      Poslednjih godina, ovom temom se bave ozbiljni naučnici, pa je u knjizi koja je objavljena 2014, godine data teorijska osnova ove pojave. Chevalier Gaetan, fizičar sa Univeziteta u Montrealu i James Ochsman, biolog iz Pitsburga su u knjizi Earthing: The Most Important Health Discovery Ever izložili današnja saznanja o ovom fenomenu.      Elektroni su antioksidativni moleku...

Da li moramo da ostarimo?      Ozbiljni naučnici će sada da se namršte, "znali samo da će da krene sa prodajom magle (ili nekog čudotvronog preparata)". Ali test koji sledi je izuzetno značajna i ozbiljna nauka, a ove godine počela u Japanu prva studija za usporavanje starenja, propraćena komentarom u Nature (jednom od dva najvažnija naučna časopisan na svetu).      Priča počinje pre petnaestak godina, sa otkrićem porodice enzima, nazvanih sirtuini. Oni su izuzetno važni u biologiji ćelije, a uzbudjenje je izavalo otkriće naučhnika sa Berkeley univerziteta da sirtiun3 igra važnu ulogu u adaptaciji matičnih ćelija na stres. Kada su davali SIRT3 ostarelim miševima, došlo je naglog stvaranja novih matičnih ćelija (u starosti broj matičnih ćelija konstantno opada). Ovo je ukazalo na mogućnosti usporavanja starenja. Profesorka Danica Chen, vodja ovog istraživanja je ukazala da starenje nikako nije haotičan proces, već je izuzetno dobro kontrolisa...

 Hronomika  ili nauka o ciklusima      Hronomika proučava dinamiku interakcija organizma sa okolinom (Halberg et al. 2003), utvrdjuje skoro podudarne cikluse u nama i oko nas. Postoji jasna podudarnost izmedju ciklusa geofizičke godine i socioloških, fizioloških, psiholoških i patoloških ciklusa.      Još 1938, Aleksander Leonidovič Čiževski (opet Rus) se retorički upitao: možemo li proučavati organizme van njihovog kosmičkog i zemaljskog okruženja? Odgovor je naravno negativan, jer živi organizmi ne postoje u izolaciji, a sve njihove funkcije su u stalnoj interakciji sa okolinom.Tokom godina, zahvaljujući proučavanju ljudi u izolaciji koja je trajala godinama, utvrdjeni su ciklusi (vidljivi i nevidljivi) koji se stalno dešavaju oko nas).  Unutrašnji ciklusi su dobro poznati i označavaju se kao diurnalne varijacije (npre. neki hormoni su u visokoj koncentraciji ujutru, kao kortizol, a opadaju tokom dana, telesna temperatura ras...