Da li je depresija bolest društva ili da li medicina zna da leči dušu?



Da li je depresija bolest društva ili da li medicina zna da leči dušu?


Sa knigom objavljenom  2015 Chasing the Scream, Britanski novinar Johann Hari je pokrenuo dilemu o pogrešnim osnovama  rata protiv droga. Njegova argumentacija je bila dosta jaka, zabrana je štetnija od same droge. On kaže das u predrasude o zavisnicima od droge potpuno pogrešne. “Suprotno od zavisnosti nije razum, već  konekcija”. Njegova nova knjiga  Lost Connections: Uncovering the Real Causes of Depression—and the Unexpected Solutions se bavi depresijom, a takodje je brzo postao bestseler. Kao neko ko je i sam bolovao od depresije, pa je započeo sa uzimanjem antidepresiva. Kakos u oni imali sve slabije dejstvo, Hari je počeo da ih uzima u sve većim dozama.
U knizi Lost Connections, Hari podvrgava sumnji ideju da u moygu osoba sa depresijom nedostaje serotonin, pa samim tim ni lekovi koji ga povećavaju ne deluju. On misli da pošto postavljamo pogrešno pitanje, dobijamo pogrešan odgovor.
“Ne patite od hemijskog disbalansa u mozgu, već od socijalnog i spiritualnog disblanasa u svom životu. Nije serotonin uzrok depresije, već društvo.
Hari je pročitao nepregledne stručne radove i proputovao Zemaljsku kuglu u potrazi za istinom.  U Berlinu posećuje beskućnike koji su okupirali kuće, a njihova borba je uticala na smanjenje stope depresije. Na Univeryitetu u Britanskoj Kolumbiji razgovara sa profesorom psihologije, koji objašnjava kako je kolonizacija Indijanaca uticala na njihovo samopoštovanje i stopu samoubistava. Zajedničke niti svih depresija su zajednica i siromaštvo.  Hari nam pokazuje kako su Zapadna društva došla na tačku gde im je potrebno brzo rešenje stalno pogoršavajućeg problema depresije.
Da li medicina može da primenom lekova suzbije emotivni bol? Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, bromazepam i lorazepam  su reklamirani u SAD “kao mamini mali pomoćnici”. Depresivnim domaćicama su pomagali da se osećaju bolje. Kasnije su ovo mesto zauzeli antidepresivi. Lekovi kakav su Prozak i Zoloft su lekovi koje koriste milioni, a procenat prepisivanje je porastao četiri puta u poslednjih 25 godina.
Nova istraživanja pokazuju da ovi lekovi imaju minimalno (ili nikakvo) delovanja naš mozak. Nemaju efekat kod blage ili umerene depresije, a diskutabilan je kod teške.  Efekat na anksioznost je takodje skoro potpuno nepostojeći. Pri tome imaju ozbiljna neželjena dejstva (gojenje, poremećaj seksualne funkcije, pa i visoka sklonost ka samoubistvu).




Ljudi su uvek imali potrebu za supstancama koje im ublažavaju emotivne stresove. Indijanci Latinske Amerike i danas žvaću kokino lišće kada su u stanju fizičkog ili emotivnog stresa. Velika imena su bili zavisnici od supstanci, na primer Sigmund Freud je čitav život koristio kokain. Pre pedesetak godina, omladina na Zapadu je ponovo otkrila psilocybin, kanabis ili pejotl).
Ali, ove supstance su zabranjene,a postoji njihova anatema u Zapadnoj medicine (iako se koriste u tradionalnim medicinama Latinske Amerike i Azije sa dosta uspeha). One se označavaju kao “droga” (iako ova reč u stvaru oynačava lek, na engleskom drug, što dosta govori o njihovim efektima). Vodi se besmislena debata da li marihauana ima pozitivna medicinska delovanja, dok hiljade istraživača radi sa njom (u Izraelu je zvanična terapija teških epilepsija).
Glavni argument protiv njihovog korišćenja je stvaranje navike i zavisnosti. Zavisnici su disfunkcionalni u zajednici, nemaju pravilnu percepciju realnosti, ne mogu da se kontrolišu – tako kaže zvanična medicina.
Iako ovaj argument stoji, zaboravljamo da je zavisnost visoko rasprostranjena u današnjem svetu., Zavisnost od alkohola, duvana, seksa, internet, sporta itd. je osnova funkcionisanja današnjeg društva. Mozak jako brzo formira loše navike (pročitajte post o neuroplastičnosti). Suprotno popularnom verovanju, samo 10% onih koji uzimaju opijate (kao što je kokain) postaje zavisno. Društvo toleriše visoku zavisnost od alkohola i duvana (iako je stepen zavisnosti identičan onima kod kanabisa ili kokaina), a da ne pominjen negativne efekte na zdravlje. Smatra se da je svaka treća smrt uzrokovana prekomernim pušenjem cigareta.
Emotivne i društvene problem depresivnih i nesrećnih osoba ne mogu rešiti lekovi.  Ne mogu rešiti ni droge, iako je psilocybin veoma malo toksičan, a odlično deluje na depresiju. Zavisnost je sporedni problem. Nesreća je osnovni problem današnjih ljudi. Pritisak da se bude uspešan, bogat ili lep je toliki, da ljudi postaju anksiozni i  nesrećni ako ne postignu ovaj cilj. Društvene nejednakosti čine da se ljudi osećaju inferiorno, postaju zavidiljivi, ponekad i očajni. Dokle god su takvi, tražiće spas u drogama ili lekovima, kao i drugim vrstama zavisnosti.


Коментари

Популарни постови са овог блога

Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?

Ishrana protiv karcinoma

Kako ishranom poboljšati imunitet