Štetnost dogme u medicini



Štetnost dogme u medicini

     Mnogi priznati naučnici su bili zaprepašćeni ekskomunikacijom iz naučnih krugova kada su se usudili da dirnu u neke od dogmi moderne medicine. Dobitnik Nobelove nagrade za otkriće PCR (koja je danas osnova modern dijagnostike) je napadnut sa svih strana kada se izneo svoje mišljenje da HIV (virus humane imunodeficijencije) ne izaziva AIDS. Ironično, upravo se PCR koristi za otkrivanje HIV virusa. Slična sudbina je zadesila i neke veoma poznate naučnike koji se suprotstavljaju većinskom stavu. Ne bih se upuštao u raspravo o ovoj temi, ali mislim da je inspirativno pogledati video ispod.

        
Na društvenim mrežama se usijava diskusija o korisnosti sode bikarbone u lečenju karcinoma, ali takve terapije nema u preporukama za lečenje ove bolesti. Iako znamo da su karcinomi izuzetna zavisno od koncentracije glukoze i da je neverovatno brzo pretvaraju u mlečnu kiselinu. Danas se zna da oko tumora sredine izuzetno kiselina, ali je iznenadjenje predstavljala činjenica da je u unutrašnjosti ćelija tumora reakcija bazna. Zapažanje da čak i tumori koji imaju dovoljno kiseonika metaboliđu glukozu po mehanizmu koji je opisao Nobelovac Warburg pre II Svetskog rata stvaraju mlečnu kiselinu, govori da je reglacija jona vodonika od strane ćelija tumora jedan od važnih mehanizama nastanka malignih ćelija i njihovog širenja (stvaranja metastaza). Danas mnogi autori smatraju da je kiselost sredine u okolini tumora jedan od glavnih faktora u nastajanju malignih ćelija, širenju lokalno ili metastazama. Na obodu carcinoma se nalaze ćelije oko kojih je sredine jako kisela. Kiselina sredina omogućava karcinomu da se odupre terapiji koja je usmerena ka smanjenju količine glukoze u njemu (ovo je opisano u radu kineskih autora iz 2017). Dakle lekovi koji inhibiraju korišćenje glukoze (prastari metformin je izuzetno koristan u lečenju brojnih karcinoma) najbolje deluju kada se daju sa bikarbonatima ili lekovima koji menjaju transport protona na membrane tumorskih ćelija (takodje prastari i skoro neupotrebljavani inhibitori enzima karbonahidraze  
Oralna primena bikarbonata je u brojnim životinjskim modelima tumora pokazala dobre efekte (inhibicija rasta ćelija melanoma je jedan od brojnih primera). Zanimljivo je da uzimanje bikarbonata ne remeti pH reakciju u krvi. Davanje bikarbonata je jeftina, efikasna mera u sprečavanju nastajanja metastaza, kaže se u radu iz 2017 godine u kome se sličan efekat kod životinja postiže davanjem TRIS pufera (hemijske supstance slične po efektu bikarbonatima). Jedina opasnost od davanja bikarbonata leži u činjenici da sadrže dosta natrijuma, što ih čini potencijalno opasnim za pacijente sa bubrežnim oboljenjima ili visokim krvnim pritiskom. U revijalnom članku objavljenom 2017 godine pod nazivom “Tumour acidosis: from the passenger to the driver's seat” objavljenom u National Review of Cancer (u prevodu “Acidoza u tumorima, iz suvozačkog u vozačko sedište”) autori Corbet i Feron opisuju kako je tumorska acidoza dospela u žižu interesovanja i kako se nove terapijske strategije razvijaju u vezi sa ovim saznanjima.
Verovano ste hiljadu puta čuli frazu o “hipertenziji kao tihom ubici”. U članku objavljenom marta 2017 Lauri Poweel, (koja je radila marketing brojnim farmaceutskim firmama), opisuje kako su velike farmaceutske kuće u SAD vršile pritisak na Joint National Committee on Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood Pressure (JNC) sa snize vrednosti normalnog krvnog pritiska. Decenijama su vrednosti bila 120 kroz 80 mmHg. Medjutim, 2003, the JNC je snizio normalne vrednosti na 115/75 mmHg. Nije navedena nijedna studija koja bi opravdala ovakav potez. Pri tome, nema ubedljivih dokaza da snižavanje lako povišenog pritiska (oko 150/90 mmH) smanjuje rizik od moždanog udara ili kardiovaskularnih problema.  
Pri tome, znamo da 20 minutna brza šetnja snižava krvni pritisak za 5 do 10 mmHg, bez ikakvih lekova. Takodje, mnogo je vazžnije smanjiti unos soli (koje ima jako mnogo u gotovoj hrani i grickalicama), jer je ona glani uzrok hipertenzije.  Namirnice koje deluju diuretski (celer, limun, djumbir, jabukovo sirće) imaju bolji efekat od lekova za hipertenziju. Relaksacija, joga dokazano snižavaju krvni pritisak. Čak i American Heart Association (AHA) kaže da osobe sa pritiskom iznad 120/80 mmHg treba da pokušaju alternativne metode…”. Čak trećina pacijenata ima povišen pritisak samo kada joj lekar meri ritisak (“fenomen belog mantila”).
Website Centers for Disease Control (CDC) daje podatak da 1/3 stanovnika SAD ima “prehipertenziju“ (dakle sada su zdravi, ali će imati visok krvni pritisak ?). ALLHAT studija iz 2002 godine je pokazala da je smrtnost od infarkta bila identična u grupi osoba koje su koristile lekove za snižavanje holesterola i krvnog pritiska, kao i u kontrolnoj grupi. Island je smanjio smrtnost od kardiovaskularnih bolesti za neverovatnih 80% promenom stila života (šetnja, ishrana bez šećera i zasićenih masnih kiselina), a bez povećavanja potrošnje leova za pritisak ili snižavanje holesterola.
U jednoj studiji je pokazano da većina stanovnika SAD (a na žalost se ovaj trend pojavljuje i kod nas) uzima 7 do 11 lekova dnevno. Većina ovih lekova povećava sklonost na nastajanju demencije.
Lekovi za snižavanje pritiska se često prepisuju trudnicama, iako se zna da mogu imati veoma negativne posledice na fetus. Pri tome, nije jasno da li se eklampsija češće javlja u nelečenih (nedostaju klinička istraživanja”).
Dakle, mnoge “definitivno utvrdjene činjenice” se baziraju na potpuno nenaučno baziranim studijama ili njihovoj pogrešnoj interpretaciji.  Na izvrsnom blogu scimedskeptic.wordpress.com može se naći mnogo argumenata zašto je medicina postala dogmatska, rigidna nauka. Glavni razlog je u načinu na koji se naučna istraživanja koriste (a li donose ili ne donose korist). Mnoge metode se odbacuju jer su nelukrativne, a medicina sa Zapada odbacuje svaku pomisao na lečenje biljkama, akupunkturom ili homeopatijom. A pri tome, procenjuje se da svake godine u SAD umre oko 800 000 ljudi od jatrogenih uzroka (povezanih sa lečenjem).

Коментари

Популарни постови са овог блога

Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?

Neuroplastičnost - mozak koji se menja