Afektivna imunologija (imunologija i emocije)




Afektivna imunologija (imunologija i emocije)

Emocije utiču na svaki apsekt našeg života. Svi znamo da se češće razboljevamo kada smo nesrećni ili pod stresom, pa ipak je izučavanje veze emocija i imuniteta počelo tek skoro. Ortodoksna nauka nije do skoro priznavala uticaj emocija na zdravlje (i sada možete pročitati da nije dokazana veza izmedju stresa i karcinoma). Svetovi imunologije i psihijatrije su izgledali tako udaljeni. A oba sistema (emocije i i imuni sistem) imaju sličnosti u činjenici da se stalno menjaju u reakciji na spoljne stimuluse. Poslednjih godina se rodila nova nauka, “afektivna imunologija”.
U jednom odličnom članku na ovu temu, autoru duhovito tvrdi da su Freud i Jung bili imunolozi, ali nisu toga bili svesni. Naime, Jungova podela ličnosti na ekstrovertne ili introvertne, dosta dobro korelira sa tipovima imunološke reakcije. Ekstrovertne imune ćelije su ćelije urodjenog imuniteta (stalno su u komunikaciji sa spoljnim svetom). Adaptivni imuni odgovor je introvertan, počiva na konceptu imunološkog pamćenja. Ovo ima implikacije na specifična oboljenja ljudi. Jedna nova, velika metaanaliza (pregled literature) je uporedjivala pet osnovnih tipova ličnosti – tzv. “Big 5” (otvorenost ka novim iskustvima, savesnost, ekstravertnost, neuroticizam i ugodnost) sa podložnošću odredjenim imunim oboljenjima. Savesnost je bila udružena sa nizkim stepenom zapaljenskih oboljenja (nizak nivo CRP u serumu). U fascinantoj studiji Steve Colea iz 2014. je pokazano da ekstrovertni tip ima sklonost ka zapaljenskim simptomima. U oba tipa su bili aktivirani sasvim drugačiji geni u reakciji na stimuluse iz spoljne sredine. Kod emotivnih poremećaja, kao i kod imunoloških bolesti, najvažniju ulogu imaju uticaju sredine. Nije zato iznenadjenje da je najviša učestalost u periodu izmedju 25 i 50 godine života.
Ako predstavimo imuni sistem i emocije kao spojene sudove, imamo situaciju kao na slici 1. U zdravlju, spoljni uticaju (mikrobi ili emotivni stres) bivaju kompenzovani od strane oba sistema. Tipičan primer je ozbiljna infekcija. Organizam aktivira mehanizam povišene telesne temperature (koji pomaže da se eliminiše infektivni uzročnik). Uporedo sa tim nastaje tzv. emotivna reakcija na bolest. Dolazi do letargije, depresije, nervoze, pospanosti”.  Ovo ograničava aktivnost čoveka, čuva energiju za borbu sa infekcijom.



Slika 1. Shematski prikaz veze izmedju emotivnog i imunološkog sistema. U normalnom stanju (gornja leva slika) oni su uravnoteženi. U stanju zdravlja, agensi koji deluju iz spoljne sredine bivaju kompenzovani jednim ili sa oba ova sistema )gornja desna slika). U osoba sa emotivnim ili imuinološkim poremećajima isti agensi dovode do poremećaja ravnoteže u oba sistema.
Kada se sistem poremeti, na primer kada smo u akutnom emotivnom stresu dolazi do povišenja nivoa odredjene vrste NK ćelija u cirkulaciji (NK ćelije imaju brojne funkcije, izmedju ostalog ubijaju ćelije inficirane virusom ili ćelije karcinoma). Ovaj odgovor je drugačiji od onog kod klasične akutne infekcije. Smeh ne dovodi do povećanja specifičnih ćelija u cirkulaciji, ali poboljšava njihovo funkcionisanje. U jednom radu je gledanje humorističkog filma tokom sat vremena dovelo do poboljšavanja funkcije NK ćelija tokom 12 sati od gledanja. ntrol film). Dobrovoljci koji su učestvovali u programu meditacije 8 nedelja (20 minuta tokom dana, šest dana nedeljno) su imali povišenje citotoksične aktivnosti NK ćelija.
Kakvi su efekti hroničnih emotivnih ili imunoloških stresova? Jasno je da dugotrajni stres izaziva kardiovaskularne bolesti, aktivacijom imunog sistema. U izvasnoim članku “Psychological Risk Factors and Immune System Involvement in Cardiovascular Disease,” autori zaključuju da sada ima sasvim dovoiljno naučnih dokaza da “se zaključi era u kojoj su srce i um bili razmatrani kao odvojeni entiteti, bez uticaja jednog sistema na drugi”. Problem nastaje u redosledu promena, da li hronični stres izaziva depresiju, koja dovodi do nastajanja zapaljenja (a samim tim do nastanka kardiovaskularnih bolesti) ili je zapaljenje uzrok depresije I kardiovaskularne bolesti. Razvod, problemi u braku, usamljenost dovode do nastanka poremećaja imunog sistema, uz česte infekcije i olakšano nastajanje zapaljenja. Tokom 2003, Dr. Richard Davidson sa kolegama je pokazao da osobe koje su imale negativne emocije staraju niže titre antitela na virus gripa, Već pominjani Cole je pokazao promenjeno funkcionisanje 203 gena kod ljudi sa negativnim emocijama. Negativne osobe lakše dobijaju grip, a slični nalazi su dobijeni i za druge virusne infekcije disajnih puteva. Ali, pozitivne osobe su bile znatno redje bolesne od respiratornih infekcija. Osećaj zadovoljstva poboljšava imunitet. Miševi koji se maze imaju niži nivo adrenalina, stres hormona koji suzbija imune funkcije. U njihovoj krvi se nalazi povećan broj T regulatornih limfocita koji luče interleukin 17 (ova vrsta ćelija dovodi do suzbijanja zapaljenskih reakcija).
U jednom radu iz 2019. godine su izučavane promene u funkcionisanju imunog sistema osoba koje su se zaljubile. Pokazano je povećano aktiviranje interferonskog odgovora tipa I. Takodje se povećava broj dendritičnih ćelija, koje prepoznaju antigene. Ovo povećava značajno otpornost prema virusnim infekcijama. Postoje podaci da neuzvraćena ili ljubav ili stres vezan u periodu zaljubljivanja mogu da smanje otpornost organizma. Studije kod dece sa AIDSom pokazuju da im svakodnevna masaža poboljšava imuinološki status. Ovo je osnova svih tehnika masaže.
Manje znamo o efektima disfunkcije imunog sistema na emotivni sistem. Ali iz studija sa karcineuronskim inhibitorima (lekovima koji suzbijaju imunu reakciju), znamo da je jedan od njihovih glavnih neželjenih efekata upravo depresija. U osoba koje su imale trensplantaciju organa i dobijaju imunosuopresive, oko 60% je depresivno. U miševa sa poremećajima imuniteta, postoje brojni poremećaji ponašanja. Mehanizam nastanka ove pojave je vezan za funkcionisanje limfnih sudova u mozgu. Oni su svojevrsna “kapija” za ulazak T limfocita u tečnost oko mozga. Interferon (koji povećava otpornost prema virusnim infekcijama) povećava i društveno ponašanje miševa. Dakle, društvene osobe su otpornije na infekcije.
Osobe obolele od AIDS imaju često mentalne poremećaje. Postoji direktna veza izmedju broja CD 4 pozitivnih ćelija (merilo težine AIDS) i stepena emotivnih poremećaja.  Emotivni problemi su opisani kod svih autoimunih bolesti (sistemskog lupusa, reumatoidnog artritisa itd).
Dakle, citiraću na kraju profesora psihologije Sheldona Cohena, professor of psychology at Carnegie Mellon University, Pittsburgh:”Otpornost na infekcije se lako može poboljšati zdravim načinom života. Ne pušite, šetajte, jedite pravilno, smanjite nivo stresa, poboljšajte medjuljudske odnose (ja bih dodao volite se)”.


Коментари

  1. DIVIM SE DR I KAO STRUCNJAKU I KAO COVEKU. SPREMAM SE DA ODEM KOD NJEGA PO SAVET JER ZNAM SVOJU BOLEST. POMOCI CE MI BAR PSIHICKI. BOLEST JE IZ NJEGOVOG RESORA. S POSTOVANJEM

    ОдговориИзбриши
  2. Ili na kraju: poboljšajte svoj imuni sistem tako što ćete se baviti svojim emocijama. Na samom početku ste pomenuli Frojda i Junga...možda je veza između emocija i imunologije upravo psihoterapija, koju su ovi lekari-pioniri uspostavili ! Ja duboko verujem da moramo da razumemo korene, uzroke i sačinitelje svojih emocija, da bismo mogli uopšte da utičemo da sopstveni afekat.
    Kroz stalni rad na samom sebi, na razumevanju sebe...čovek bar malo može da utiče na unutrašnju ravnotežu, tako da taj pojam onda zaista prevaziđe okvire fiziološke homeostaze i dosegne do pravih visina duhovne uravnoteženosti. Ako ne uvek i stalno, onda bar ponekada, da nadrastemo sami sebe. I tako naravno poboljšamo i kapacitete, ne samo emotivne, nego i imunološke odbrane....
    Hvala Vam na inspirativnim tekstovima, uvek me podstaknu. A danas nas, na žalost, sve manje sadržaja podstiče. Sve nas više sadržaja prosto potapa.
    Nastavite, Profesore.

    ОдговориИзбриши
  3. Sve se više potvrđuje da savremena nauka otkriva nešto što se odavno znalo. Ali um voli da se igra te se rađaju, kako kažete, nove nauke. I sve vreme se bavimo periferijom i posledicama. Kompleksnost stanja savremnog čoveka može se svesti na relativno mali broj osnovnih sto je i uradio Dr E. Bach jos 30tih godina proslog veka. No i to Znanje je "sklonjeno" a samo deo se koristi kao nesto sto ovde poznajemo kao Bahove kapi. Španija i Hispanoamericko podrucje je vratilo suštinsku primenu esencija Dr Baha kroz Evolutivnu floriterapiju

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

O multiploj sklerozi

Opasna plastika - II deo

Soda bikarbona, vagus i imunitet