Značaj stimulacije mozga kod dece




Značaj stimluacije mozga u dece

Iako čini svega 2% mase tela, mozak troši skoro 15% srčanog volumena, 20% kiseonika koji udišemo, oko 25% glukoze iz krvi. Najzanimljivije je da se ova količina ne manja ni kada spavamo, kada je aktivnost mozga niska. James Kozloski, istraživač iz IBM, tvrdi da najmanje 90% energije koju troši, ne možemo da objasnimo. Izgleda kao da se nalazi u stanju da neprekidno “vrti” signale, koji nisu povezani sa stimulusima iz spoljne sredine. Mozak dakle, veliki deo vremena troši ogromnu energiju, ne radeći ništa?
Količina energije koja se troši kada nešto ardimo, nije ravnomerno raspoređena I zavisi od mnogo faktora. Na primer, kada obavljamo neki posao, a posmatra nas veliki broj ljudi, potreošnja se povećava (tako nastaju greške usled treme). Istraživanja su pokazala da muzičari tokom živih nastipa jače pritiskaju dirke ili žice, nego na probama (zato je koncentrtna muzika uvek uzbudljivija). Ukoliko su posmatrači pozitivni, potrošnja se smanjuje (ako vas neko kritikuje dok vozite postoji mnoga veća verovatnoća, da ćete napraviti grešku). Samosvesne osobe se mnogo bolje snalaze u ovakvim situacija, dok one kod nesigurnih dovode do anksioznosti.
Jedno vrlo novo ispitivanje iz jula 2019, pokazalo je da deca predškolskog uzrasta (5 godina), imaju skoro tri puta veću potrošnju energije u mozgu. Mozak u njih troši 66% bazalnog metabolizma, kao i 43% dnevnih kalorijskih potreba. U ovom radu je postavljena hipoyeza da je potrošnja kalorija u mozgu direktno povezana sa gojaznošću. Naime, ukoliko mozak troši manje kalorija, doći će do povećanja kalorija koje se deponuju u masnom tkivu. Koliko god to smešno delovalo, sličan efekat je ustanovljen u životinja u odnosu veličine mozga i testisa (što je mozak bio veći, testisi su bili manji). Nisam siguran da je neko ispitivao ovaj efekat kod ljudi (nadam se da ne važi za nas, jer sebe smatram inteligentnim).Kao da mozak krade energiju koja mu je potrebna od drugih organa. Kasnije u životu se potrebe mozga za energijom smanjuju, pa ako je kalorijski unos visok, nastaje gojaznost. Da je aktivnost mozga regulator telesne mase, znamo iz ekspreimenata sa dubokom stikucijom mozga (magnentim talasima). Kod  ovih pacijenata je dolazilo da umerenog smanjenja telesne težine.Naravno moguće je da duboka stimulacija mozga utiče na dopaminergički system mozga, koji reguliše sitost, što je takože mehanizam nastanka gojaznosti. 



Slika 1. MRI mozga kod  uzimanja hrane koja goji (levo), koja ne goji (sredina), ostale hrane (desno). Vidljivo je stalno aktiviranje dopaminskih receptora kod hrane koja goji. Njeno uzimanje izaziva zadovoljstvo, koje kasnije prelazi u zavisnost. Potrebno je ovaj ciklus preseći pre nastanka patološke gojzanosti.

Mozak je takođe odgovoran za procenu nivoa insulina i glukoze, modulaciju aktivnosti skeletnih mišića, process stvaranja toplote. Jedan rad iz 2018 pokazuje da stimulacija prefronatlnog korteksa (gde se odvijaju procesi razmišljanja), smanjuje apetiti, psoebno opsesivno uzimanje odrđenih namirnica. Obrnuto, smanjena aktivnost prefrontalnog korteksa dovodi do povećavnja unosa hrane i gojaznosti. Prefrontalni korteks je izuzetno aktivan u ranom detinjstvu, tokom procesa učenja govora, ciljanih aktivnosti, igre sa drugovima ili smislenim igrama.Nedostatak ovih aktivnosti je direktno dovodi do nastanka gojaznosti u dečjem uzrastu. 
Dakle, osim treninga mišića, trenirajte i mozak vaše dece (čitanje knjiga, kreativne igre, društvo druge dece itd).  

Коментари

Популарни постови са овог блога

O multiploj sklerozi

Maria Treben ili priča o lečenju karcinoma lekovitim biljkama

Opasna plastika - II deo