Da li je bol autosugestija?


Da li je bol autosugestija?

istraživanje objavljeno oktobra 2018. pokazuje da je očekivanje o jačini bola u vezi sa stvarnim bolom koga osećamo. Pacijenti koji su očekivali da će ih nešto mnogo boleti, imali su stvarno jak bol pri medicinskim procedurama (iako ne bi trebalo da je intenzitet bola visok). Što više bola očekujete, to ćete više bola i osetiti. U ispitivanju iz Holandije, radjenom na 34 osobe, intenzitet bola je bio asociran sa odredjenim simbolima . U toku snimanja magnentnom rezonancom, prikazivani sui ma ovi simptomi (H za jak bol, L za blag). U isto vreme im je na ruku stavljan topli predmet i rečeno im je da je intenzitet toplote u korelaciji sa jačinom bola (jako topao sa H, mlak sa L). U stvarnosti, primenjena doza toplote nije bila u vezi sa simbolom. Kada su opisivali intenzitet bola, pacijenti su blag stimulus opisivali kao jak, ako im je pokazan symbol H i obrnuto. Osim toga, postojao je i fenomen  predubedjenja. Ukoliko je poslednji stumus bio jak, očekivanja su bila da će sledeći biti još jači. Očekivalo bi se da ako očekuje jak bol, a bude primenjen slab, sledeći put mozak nauči da ne podleže predubedjenju. Ali, to nije bio slučaj.
Tipičan primer je bol u ledjima i išijas, koji je stanje koje pogadja milione ljudi (taj sam). Najveći broj slučajeva nije izazvan nikakvim oboljenjem kičme, suprotno verovanju većine pacijenata, već ima odlike neuropatskog bola. Ispitivanje mozga ovih osoba magnentnom rezonancom pokazalo je smanjenu aktivaciju delova mozga u kojima se stvara dopamin (cingularni i prefrontalni korteks i nucleus accumbens). Ovo ukazuje da postoji korelacija izmedju bola u ledjima i psihosocijalnih faktora. U jednoj od studija, osobe sa bolom u ledjima su osećale jak bol pri blagom stezanju ledja sa dva prsta, stimulus koji kod zdravih nije imao nikakav efekat. Sličan osećaj imaju i oboleli od fibromijalgije. Pri pregledu sa magnentnom rezonancom, pokazana je prekomerna aktivacija centara za bol. Potpuna ista slika je nadjena u pacijenata sa fibromijalgijom. Oni su medjutim, imali i aktivaciju još dva dela mozga (koje pacijenti sa bolom u ledjima nisu imali).
Hronični osećaj bola čini da dolazi do potpunog remodelovanja mozga, a osećaj bola remeti sve aktivnosti. Ovakve osobe su anksiozne, depresivne i sa smanjenom kognitivnom aktivnošću (ovde nisam baš sasvim siguran da su u pravu, bar se nadam). U prilog ovoj teoriji govori prastari eksperiment iz 1980 u kome je neurolog Jon Levine davao pacijentima posle operacije 6 do 8 mg morfijuma ili fiziološkog rastvora. Svi pacijenti su mislili da dobijaju morfijum, a nije bilo razlike u intenzitetu bola izmedju onih koji su ga stvarno primili i onih na placebu.
Zato nije iznenadjenje da nove preporuke za lečenje ovih pacijenata (UK National Institute for Health and Care Excellence iz Velike Britanije i American College of Physicians) ne preporučuju više primenu lekova za ublažavanje bolova u tretmanu ovih pacijenata. Danas je preporučena terapija joga, različite vrste meditacije, fizikalna terapija, ali i psihoterapija.
U časopisu Kanadskog udruženja lekara ove godine u iznete ove nove preporuke, izričito se ne savetuje primena paracetamola ili ibuprofena (i njemu sličnih nesteroidnih atireumatika). Takodje se apsolutno ne preporučuju nikakve injekcije (“blokade”), niti hirutška intervencija. 

     Slika 1. Poza sfinge.


      Slika 2. Poza spajalice

Dve jednostavne vežbe su date na slici, a treba iz izvoditi nekoliko puta dnevno po 1 do 3 minuta (tek sam počeo, pa ne znam da li deluju ili ipak moram kod psihića).

Коментари

  1. Ako je bol signal, onda u osnovi bola postoji poremećaj. Dakle, manje je bitna percepcija bola, već je važno otkriti na šta bol ukazuje. Ako je uzrok bola zapaljenje (što je i najčešće), postavlja se pitanje: šta kada to ignorišemo?
    Na primer, hronični bol kod sarkoidoze- čega je on znak ili posledica?
    Ako se zapaljenje ignoriše, jer je mentalnim treninzima percepcija bola to dozvolila, onda ćemo morati da se ubrzo bavimo posledicama ovog procesa, a to je ožiljavanje (odnosno fibroza u raznim svojim pojavnim oblicima i ekstenzijama). Svaki ožiljak znači i gubitak funkcije toga tkiva ili organa. Ili u najmanju ruku, narušavanje funkcije. Što polako, ali neumitno umanjuje kvalitet života. i što nas sve koji se borimo sa hroničnim bolom, vraća na početak: da li je bol funkcionalna ili psihosociološka kategorija?

    ОдговориИзбриши
  2. https://www.sciencedaily.com/releases/2018/09/180927122946.htm

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Maria Treben ili priča o lečenju karcinoma lekovitim biljkama

O multiploj sklerozi

Opasna plastika - II deo