Agresivnost kao nasledna bolest




Agresivnost kao nasledna bolest

Svako od nas zna nekoga ko ima “kratak fitilj”. Nauka dosta dugo zna da je agresivnost nasledna osobina, ali je tek skoro otkrivena prava priroda slabe samokontrole, koju imaju visoko agresivni ljudi. Biološko objašnjenje agresivnosti je nepopularno, jer nosi notu političe nekorektnosti, poznata besmislica kako smo “svi rodjeni jednaki”.
Agresivnost je nasledje iz evolucije, jer je služila dobroj svrsi (očuvanju vrste). U doba kada nije bilo policije ili sudstva, samozaštita je bila jedini mehanizam odbrane. Sve do pre oko 12,000 godina, svi ljudi su bili lovci.skupljači, a ovaj način života je pun agresivnosti. Antropolozi su pokzali da su agesivniji muškarci imali više dece, delimično jer su duže živeli.  Iz studija sa identičnim blizancima (omiljena grupa za istraživanje uticaja nasledja, jer imaju isti genom) znamo da je oko polovine individualne agresivnosti urodjena. Iznenadjujuće, nova istrživanja su pokazala vezu agresivnosti i aktivnosti jednog gena, koji u mozgu kodira stvaranje anzima monoamine oksidaze A (MAOA). Ovaj enzim kontroliše funkcionisanje neurotransmitera, koji kontrolišu emocije.  Muškarci koji čine teška ubistva imaju nisku aktivnost ovog enzima. Žene imaju uvek samo umerenu aktivnost, što objšanjava njihovu malu sklonost ka nasilju. Nekoliko istraživanja je poazalo da muškarci koji imaju su skloni nosilju imaju nizak nivo ovog enzima, posebno ako su bili zlostavljani kao deca. U istraživanju sprovedenom na prosečnim studentima, pokazalo se da osobe sa niskom aktivnošnu MAOA imaju viši stepen agresivosti od osoba sa visokim nivoom enzima, ali samo ako su bili izazvani. Ovo pobjašnjava akte ekstremnog nasilja koje ponekad čine potpuno normalne osobe u izuzetnim 




Slika 1. Delovi mozga koji se aktiviraju u muškaraca sa niskom aktivnošćnu enzima MAOA pri delovanju provokativnih faktora iz sredine. 

situacijama.
Ispitivanje na 38 osoba sa niskom ili visokom aktivnošću enzima su pokazala da je region mozga koji se aktivira pri agresivnosti amigdala, ali i dorzalni prednji cingulum. Osobe sa visoim stepenom funkcionisanja enzima nisu imale aktivaciju ovog dela mozga. Isti deo mozga se aktivira i u osoba koje postaju agresivne posle nekoliko popijenih pica, kako je pokazano 2018 u ispitivanju Thomas Densona iz Australije, objavljenog u časopisu Cognitive, Affective, & Behavioral Neuroscience.
Iako skoro 35 do 40% muškaraca ima nisku aktivnost MAOA, samo mali broj i čini ozbiljne akte nasilja u životu. Očigledno je osim gentike potrebno da deluju još neki faktori, da bi osoba postala nasilna. Jedno novo istraživanje pokazuje da majke mogu da smanje sklonost dečaka sa niskom aktivnošću MAOA ka nasilju (uloga oca i ovde je, kao i u mnogo čemu drugom, minorna). Istraživanja u majmuna pokazuju da agresivni mladunci mogu da postanu poslušni, ako imaju puno nežnosti koju im pruža majka.
Ova istraživanja pružaju zanimlive mogućnosti prevencije nasilja. Genetskim skriningom je danas moguće identifikovati osobe sa niskom aktivnošću MAOA i stvoriti im uslove da ne razviju sklonost ka nasilju. Na žalost, agresivnost postaje dominantna osobina savremenih društava, pa ovo deluje prilično utopijski. Tračak nade daju studije, koje su pokazale veliki efekat testosterone na nervne mehanizme agresivnosti.
Testosteron povećava aktivnost amigdale, kao i nekih drugih delova mozga. Čak i kratkotrajno povećanje aktivnosti testosterone, povišava stepen agresivnosti.  Ovo je drugi razlog zašto su muškarci skloniji nasilju od žena (mada postoje žene sa visokim nivoom testosterone, koji se kod njih stvara u nadbubregu). Ovakve žene imaju jako povišen libido, često vole grube seksualne igre.  Kako muškarcima stalno opada testosterone, možemo se nadati period mira u sledećim decenijama.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ishrana protiv karcinoma

Kako ishranom poboljšati imunitet

Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?