Mit o korišćenju 10% mozga






Mit o korišćenju 10% mozga


U filmu Lucy (inače odličnom) Morgan Freeman objašnjava na početku kako ljudi koriste samo 10% mozga I da bi stekli supermoći kada bi mogli da koriste pun kapacitet. Zanimljivo je kako je ova notorna neistina uhvatila korene čak I u medicinskih radnika. Istina je sasvim drugačija, mi koristimo mozak u punoim kapacitetu neprekidno, pa čak i kada spavamo najviši delovi kore mozga su aktivni.
Ideja je potekla od osnivača američke psihologije Williama Jamesa, koji je smatrao da ljudikoriste mali deo svojih mentalnih potenijala i da bi IQ mogao da se podigne stimulacijom na 250–300. Američki pisac Lowell Thomas je izneo ovu ideju 1936 u knjizi “How to Win Friends and Influence People” dodajući izmišljenui rečenicu:
“Profesor William James sa Harvarda je govorio da prosečan čovek korisi samo 10% svojih mentalnih sposobnosti”. Od tada se ova pogrešna intepretacija neprekidno provlači u popularnoj literature. 





Slika 1. Naslovna strana besmislene knjige, koja je inicirala mit koji traje decenijama.

Neuronaučnik Barry Bernstein ukazuje da je ovaj mit potpuno pogrešan iz više razloga. Ukoliko bi stvarno 90% mozga bilo van funkzije, oštećenje ovih delova ne bi imalo nikakve posledice. Mi znamo da čak i male povrede imaju velike posledice na funkcionisanje mozga. Snimci mozga pokazuju da je on neprekidno aktivan, mada se aktivnost pojedinih delova manja. Znamo da se delovi organa koji se ne koriste eliminišu tokom evolucije. Delovi koji ne funkcionišu bi zakržljali.Mozak bi bio mnogo manji ako bi koristio samo 10% svojih sposobnosti.
Nema nijednog dela mozga za koga nije do sada pokazana neka funkcija. Neki delovi se koriste nedovoljno, kako sam pisao u postu o autističnim savantima, ali nema nijednog dela koji se ne koristi uopšte. U studiji iz 2008. neurolog Barry Gordon je pokazao da je praktično svaki deo mozga u upotrebi tokom čitavog dana”. 

 

Slika 2. Funkcionalna magnetna rezonanca mozga. Čak i pri spavanju (gornje slike) prisutna je visoka aktivnost mozga (posebno tokom faza sna ili REM faza).

U stvari je istina sasvim suprotna, mozak inteligentnih ljudi je umrežen na sasvim drugi način od mozga prosečnih. Studija novom metodom Array tomography je omogućila da vizuelizujemo veze unutar mozga (to sam već opisao u postu o razlici izmedju muškog i ženskog mozga). Analiza konektivnosti izmedju različitih delova mozga u stotine ljudi je pokazala da ljudi sa visokim stepenom povezanosti izmedju regiona mozga imaju dobre verbalne sposobnosti, kvalitet pamćenja i kognitivnih sposobnosti i generalno su uspešni u životu. Osobe sa manjom konektivnošću su imali nižu inteligenciju, češću zloupotrebu supstanci, napade besa.
Ovaj nalaz je posledica istraživanja u sklopu  Human Connectome Project u SAD. Konektomi su funkcionalne celine mozga, koje se povezuju izmedju sebe. Ima ih oko 200, a vee izmedju njih su posledica procesa učenja, inteligencije, verbalnih  sposobnosti, ali i edukacije, pa i prihoda.
Ispitivano je 461 osoba. Ova istraživanja su pokazala da u stvari ljudi visoke inteliogencije koriste manje mozga, jer je on umrežen na bolji način. Nalaz mozga Einsteina je dao slične podatke. Istraživanje grupe kinseskih naučnika je pokzalo da što je mozak na višem stadijumu razvoja, troši manje enrgije tj. radi racionalnije. Dakle, ako koristite 100% mozga verovatno ste ovca, inteligentni ljudi koriste mali deo svojih kapaciteta. 


 

Slika 3. Prikaz veza izmedju funkcionalnih regiona mozga (kojih ima oko 200) se naziva konektom. Konektom (mapa veza izmedju regiona mozga) pokazuje stvarnu aktivnost mozga.

Važan nauk iz ovih studija je da stimulacija mozga poboljšava konektivnost, poveđavajući efikasnost njegovog rada.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?

Ishrana protiv karcinoma

Kako ishranom poboljšati imunitet