Zašto nema više biljnih lekova?

Zašto nema više biljnih lekova?

Nedavna studija iz 2016. na 40 odraslih osoba sa osteoartritisom kolena (zapaljenje zgloba kolena)  je pokazala da obloge od ulja iz semena crnog lana (Nigella sativa)  imaju bolji efekat na bol i zapaljenje od paracetamola i ibuprofena. Ova dva leka se rutinski koriste u lečenju ovog stanja decenijama, uprkos brojnim neželjenim efektima. Paracetamol smanjuje aktivnost antioksidanasa, toksičan je za jetru, a duže uzimanje remeri sintezu neurotransmitera (dovodi do sindroma “emotivnog zombija” tj. afektivne ravnodušnosti). Ibuprofen snižava testisteron, može povećati rizik od moždanog udara, a oba ometaju stvaranje sulfata polnih hormona (ovaj process je neophodan za diferencijaciju mozga u muški ili ženski). Takodje, paracematol povećava rizik od nastanka astme, dok ga seme crnog lana smanjuje antizapaljenskim delovanjem. Zaključak pomenute studije je bio da

“obloge sa Nigella sativa uljem imaju bolji efekat u smanjenju bolova u kolenima u osoba preko 65 godina, sa osteoartritisom”.

Ulje crnog lana je nanošeno u količini od 1 ml tri puta dnevno na koleno, tokom osam nedelja. Utrljavanje je trajhalo 5 minuta.

Seme crnog lana sadrži oko 30% p-kimena (nalazi se i u semenu crnog kima).  Ova supstanca spade u monoterpene i ima brojna pozitivna dejstva. Slična su dejstva karvakrola iz timijana ili citronelola iz limuna, kao i pinena iz četinara. U časopisu Phytomedicine  iz 2013 opisana su izvrsna antizapaljenska i analgetska svojstva ovog sastojka. Nedostatak je u kratkom vremena delovanja. Takodje, ukoliko se unose velike količine, može nastati trovanje (inhibicija funkcije mitohondrija, sa smanjenim stvaranjem energije). Sve pomenute supstnce imaju jako antimikrobno delovanje. Opisano je delovanje na E.coli, stafilokok, salmonelu. P-kinen je sastojak i origano ulju, odgovoran za dobro dejstvo na bakterije (ali i gljivice). Obzirom na kratak život i potencijalnu toksičnost, lokalno dejstvo je idealno za oboljenja kao što je reumatski process u pojedinim zglobovima. Odlično dejstvo uz minimalna neželjena dejstva daju mu jasnu prednost nad paracetamolom (koji ima slaba antizapaljenska dejstva, uz umerene efekte na bol).

Postavlja se logično pitanje, zašto faramaceutska industrija ne investira u ovakvu vrstu lečenja, a posebno u lečenje bolesti različitim vrstama hrane. Postoje dva razloga. Prvi je da je neophodno ulaganje u pronalaženje mehanizma dejstva (on je poznat samo za pojedine začinske biljke ili vrste namirnica, mada se spisak stalno povećava). Drugi je još značajniji, ovako dobijene materije se ne mogu zaštiti patentom.

“Preparati majke prirode su svima dostupni, na njih nije moguće staviti patent”  Sayer Ji, osnivač Greenmedinfo sajta.

Naime, registracija jednog leka kod FDA (Američka agencija za lekove i hranu), košta do 11 miliona dolara. Da li ijedna farmaceutska kompanioja ima interes da ulaže ovoliki novac, ako nije sigurna da će mogi da povrati ovaj novac kroz patentna prava. Naime, svaka druga farmaceutska kuća će iskoristiti process registracije da I sama počne da prodaje pomenuti proizvod. Novac se može dobiti samo ako se originalni molekul izmeni hemijski na način da postaje molekul koji ima vlasnika (farmaceutsku kompaniju). Primeri su bromheksin (lek za iskašljavanje, koji je u stvari biljni alkaloid peganin kome je doata brom) ili bisakodil (popularni lek za opstipaciju, koji je dobijen iz Belladone dodavanjem jedne grupe u lancu).

Medjutim, poslednjih godina kineske i indijske farmaceutske kompanije ulažu veliki novac u istraživanje biljnih lekova, sa zadivliujujućim rezultatima. Primer je pronalazak SBEL-1 sustance u ekstraktu tradicionalnih kineskih biljaka, koji ima odlične efekte u lečenju hepatitisa C (ozbiljne bolesti jetre). Sa malaksalim pronalažanjem novih lekova, biljni lekovi će postajati sve važniji. Poslednja istraživanja antibiotika u mleku kljunara ili sastojcima košnica pčela, ukazuju da dalji razvoj novih lekova (iz prirode, u kojoj ih ima u izobilju).