Šta je normalno?




Šta je normalno?

Problem različitosti je nerešiva enigma medicine. Još u XIX veku je francuski fiziolog Claude Bernard, otac eksperimentalne medicine, izjavio da je individualna različitost prepreka medicinskoj proceni. Kada bismo dokazali da je odstupanje od normalne vrednosti abnormalnost, lako bismo znali ko je bolestan i zahteva lečenje. Ako bi patološko bilo samo ono što odstupa od normale. Cilj lečenja bi bio lak – vratiti oboleli organ ili ćelijski sistem u normalu. Ovo shvatanje i dalje dominira u biomedicinskim naukama.. Ali abnormalnost, kako     piše filozof Sara Moghaddam-Taaheri nije pokvarena normalnost, već valitativno izmenjeno stanje organizma.  Da li su plave ili zelene oči (koje mogu da budu lako oštećene UV zracima Sunca) patološke (nenormalne) ?  Jesu li ljudi bez pigmenta (albino) bolesni? Da li je osoba sa hidrocefalusom (velikom glavom i količinom tečnosti u njoj), a visokim IQ nenormalna?
Češki filozof Jiří Vácha je dao definiciju normalnosti kao učestalost nečega. Plave oči su česte u Sandinavaca, smenje u Mediteranskoj populaciji. Obrnuto se može smatrati kao odstupanje od normale. Stoga današnja medicina definiše normalno, kao prosečno. Ponekad normalno znači i adevatno (u smislu odsustva defekata) ili optimalno (u smislu fizičke prilagodjenosti). Jasno je koliko je ova definicija ograničena.
U XIX veku belgijski matematičar Adolphe Quetelet je primenjivao statistiu na ljudsko telo i pokazao kontinuiranost vrednosti u spektru. Srčana frevenca, visina, težina itd. se rasporedjivala u obliku Gausove rive (zvonaste krive sa slike). Stoga je on zaključio da bez obzira koliko je nea vrednost retka, ona je normalna ako pojedinac može da preživi sa njom. Srednje vrednosti su na žalost postale idealne, nije čudno da se indes telesne mase (BMI) nekada nazivao Queletov indes. Prosečne vrednosti bilo kove osobine tela su postale idealne, poželjne.
Tipičan primer je nivo holesterola u krvi. Milioni ljudi se trude da sniže svoj holesterol na normalne vrednosti. Pri tome, kada sam ja studirao, normalan holesterol je bio 7,5, a danas je 5 (možda je vrednost u medjuvremenu još manja). Da li je snižavanje holesterola korisno?  Studija American Heart Association  iz 1994 pokazuje da nizak holesterol nosi do 30% povišen rizik od rane smrti od osoba sa niskim vrednostima u odnosu na srednje vrednosti. Najčešći uzroci smrti su bili karcinom jednjaka i prostate, oboljenja jetre. Stoga dr Elaine N. Meilahn, iz American Heart Association, piše da postoje dokazi da je nizak holesterol štetan za zdravlje.  Studija iz 2011, Monthly Journal of the Association of Physicians,  tvrdi da je nizak holesterol marer nastana racinoma u kasnijem životu.  U članku iz 2012, objavljenom u Journal of Evaluation in Clinical Practice, February 2012 se kaže “da sadašnje preporuke o niovu holesterola treba revidirati… Ovo je posebno važno za žene, za koje umereno povišen holesterol ne samo da nije štetan, već je koristan”. Sličan je zaljučak iz OnLine Journal of Biological Sciences, 2014, gde se naglašava da sniženje holesterola ne smanjuje rizik od koronarne bolesti.
Naravno, pa holesterol čini 25% težine mozga, iz njega nastaju polni hormone, vitamin D. Nema života bez holesterola.  Slična je priča sa LDL liporpoteinima. Ono što je stavrno štetn o je višak šećera u ishrani i tzv. metabolički sindrom X. Nema normalne vrednosti holesterola, postoje samo varijacije zavisne od genetie i načina života.



      Slika 1. Vrednosti holesterola nisu fiksirane, već su u okviru normalne Gausove raspodele. Vidljivo je da su vrednosti LDL ("lošeg holesterona" niže u osoba sa srčanim problemima (CHD) nego u zdravih u SAD. Slično tome, skoro polovina ljudi sa normalnim ili niskim holesterolom doživi srčani ili možadni udar. 

Francuski filozof Georges Canguilhem je uveo pojam biološe varijabilnosti. U svojoj knjizi Le normal et le pathologique (1943), on se vraća Darvinizmu, tvrdeći da je normalnost sposobnost organizma da opstane i prilagodi se. Urato, sve je u kontekstu. Normalno za jednu osobu je ubiestveno za drugu, čove oji živi na Tiberu ne može se uporedjivati sa stanovnikom Nju Jorka. Postoje osobe sa visokim pritiskom, bez ikakvih simptoma, koji po preseljenju imaju bolove u grudima ili nedostatak vazduha. Osobe sa severa nemaju rizik od arcinoma kože, ali ako se presele u Afriku…
Normalnost nije apsolutna niti univerzalna. Kasnije je Canguilhem pretpostavio postojanje “propulzivnih” i “repulzivnih” normalnih vrednosti. Propulzivne tolerišu promene I dovode do lae adapatacije, repulzivne vode u bolest.
Nova shvatanja medicinske filozofije govore o naturalizaciji. Ovaj pojam ukazuje na sposobnost organizma da održi funkciju uprkos poremećaju, da se prilagodjava, održava ravnotežu uprkos poremećajima i odstupanjima od normale.  Iako statistički više ljudi sa hipertenzijom umire od moždanog udara, mnogi žive do duboo u starost bez iakvog lečenja. Današnja medicina je statističa, ona ukazuje na verovatnoću. Ali, te verovatnoće ništa ne govore o rizicima za stvarnog pacijenta. Potrebne sun am indivudalne vrednosti, prilagodjene pojedinačnom pacijentu, njegovom načinu života i navikama u ishrani. Dokaz su gorštaci sa planina koji se prema sadašnjim preporukama hrane potpuno pogrešno, pa ipa doživljavaju dubou starost. Normalne vrednosti za bilo koju analizu su samo mesto jedine unutar veće grupe ljudi. Ne treba im slepo stremiti, već procenjivati prema sopstvenom načinu života.

Коментари

  1. Lepo. Samo jos jedna napomena, granice "normalnih" vrednosti za skoro sve parametre se pomeraju u ciju sto vece potrosnje lekova. Kao sto Vi kazete, nekada je normalna vrednost holesterola bila 7,5, a sada se za ovakve vrednosti odmah ukjucuje neka farmako terapija.

    ОдговориИзбриши
  2. Definisati znaci ogranicavati, mada naravno treba imati okvirne stavove po nekim pitanjima ali gledati samo u jednosmernom pravcu, vise stete nego koristi.I ne samo u nauci.U drustvu, u sportu, u umetnosti.Da su svi slepo postovali NAMETNUTE granice civilizacija ne bi napredovala.Ako se covek dobro oseca i pri tome ne ugrozava nikog drugog svaka norma je besmislena.

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ishrana protiv karcinoma

Kako ishranom poboljšati imunitet

Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?