Šta je život - ljudski molekul

 Šta je život - ljudski molekul      

     Slika 1. Formula "ljudskog molekula". U hemijskom sastavu čoveka ima 26 hemijskih elemenata, 375 miliona atoma vodonika, 132 miliona atoma kiseonika i 85 miliona atoma ugljenika. Sve skupa, 97% mase živih bića čine 4 elementa (vodonik, kiseonik, ugljenik i azot). 

      Svi koji su išli u školu, znaju formulu vode - H20. Ali, kada bi pokušali da čoveka predstavimo kao hemijsku formulu, kakva bi ona bila. Ovom matematikom se bavio najviše američki filozof i inženjer Libb Thims, koji je sa ruskim hemičarem Georgijem Gladiševim formulisao teoriju o ljudskom molekulu. Njih dvojica su ljudske jedinke predstavili kao molekule, a njihove interakcije u društvu kao proces termodinamike.  Prema drugom zakonu termodinamike, zatvoreni sistem zahteva energiju da bi funkcionisao (jer gubi energiju u okolinu). Izračunato je da je potrebno oko 100 W energije na kilogram tkiva (dakle energija koju trošli jedna sijalica od 100 W). Ovo je impresivna količina energije (ja bih svetleo sa 114 sijalica, tj. moja dnevna potrošnja   je 11 kW (kao tri termoakumulacione peći).

      Da se najpre pozabavimo klasičnim objašnjenjem o dobijanju energije ljudskog tela.  Ona govori o tome kako mi unosimo hranu, koja se razlaže u glukozu, koja se u mitohondrijama pretvara u adenozin trifosfat.  Ovaj proces se dov ija u mitohondrijama, pomalo misteroiznim organelama (o njima ćemo još kasnije govoriti).

      Slika 2. Mitohonrija. Otto von Warburg je dobio 1936 godine Nobelovu nagradu, jer je otkrio da one funkcionišu kao ćelijske baterije, proizvodeći energiju iz glukoze, procesom poznatim kao Warburgov ciklus adenozind trifosfat (ATP), glavni energetski molekul čoveka. Mitohondrije su neobične, jer se mogu samostalno umnožavati u ćeliji, bez učešća jedra ćelije, jer poseduju sopstvenu kružnu DNK, sa 37 gena (koji svi potiču od majke). 

     Hemijska formula ovog procesa je  C₆H₁₂O₆ + 6O₂ → 6CO₂ + 6H₂O + ~38 ATP. Nastali ATP je energetski molekul tela. Hidroliza ATP daje 7 kilokalorija po molu (dakle jedan molekul ATP daje 1 x 10^-23 kcal, malo, jel da?). Ono što je neverovatno je činjenica da niko nije zapazio veoma malu količćinu energije koja se proizvodi na ovaj način. Ako pretvodimo kilokalorije u vate, po formuli jedna kilokalorija iznosi 0,048 W, dobijamo da se iz 2000 kilokalorija (koliko prosečno unesemo hranom) dobija manje od 100 W energije. Pa kako onda imamo dovoljno energije?

     Slika 3. Oko jedra ćelije se nalazi veliki broj melanozoma, organela koje sadrže pigment melanin, koji ima svojstva da apsorbuje sve frekvence svetlosti Sunca.  Iz rada Herreira sa sar, 2017.    

      U 2015 je ob javljen po mom mišljenju potpuno senzacionalan rad Herrera et al., koji nije pobudio neku posebnu pažnju u naučnoj javnosti (dogma je dogma). Autori su istakli melanin kao ključnog igrača u procesu stvaranja energije (preko 90% energije tela se dobija od fotona sa Sunca u oku i preko kože). Ovaj rad ukazuje na sposobnost ljudi da sami stvaraju energiju od Sunca, ljudska fotozinteza.U jednom opširnom radu, Barr iznosi podatke koji dokazuju hipotezu. Prvo, melanin je veoma evoluciono star protein, nalazi se u svih živih organizama. Najvišem koncentracije su u ljudskom mozgu, posebno u strateški važnim tačkama. On reaguje na svetlost kao poluprovodnik.    
      Postoji još jedan mehanizam kojim dobijamo energiju,a to je preko skoro otkrivene četvrte faze postojanja vode. Učimo djake da voda postoji kao tečna, čvrsta (led), para. Ali četvrta faza je veoma bitna, a javlja se u čitavoj prirodi. Ova faza nastaje kada se voda izloži svetlosti, tj. kada apsorbuje elektrognetnu energiju. Što se više energije apsorbeuje, to je četvrta faza vode više izražena. Ova voda je alkalnija, viskoznija  i njena formula je H3O2. Ona je stoga negativno naelektrisana i funkcioniše kao baterija.