Šta je život - ljudski molekul II deo



Šta je život - ljudski molekul II deo


      Na prethopdnom videu je objašnjeno kako funkcioniše četvrta faza vode.  Tokom detinjstva su nas bake opominjale da poijemo dovoiljno vode. U knizi Your Body's Many Cries for Water: You Are Not Sick, You Are Thirsty iranski lekar Fereydoon Batmanghelidj potvrdjuje ovo narodno verovanje. Mnoge bolesti (npr. ako imate glavobolju, najčešće će proći ako pijete dovoljno vode) reaguju na dobru hidraciju. Ovo pedijatri odlično znaju i uvek svojim malim pacijewntima uključuju rehidraciju. Naravno dovolno ne znači previše, o tome sam već pisao. Poštujte svoj osećaj žedji, to je ključno.Naravno, nije svejedno koja voda se pije (o tome sam pisao u postovima o vodi). Mnogi ljudi ubrajaju u vodu i kafu, gazirana šića, čaj. Ne ulazeći u priču o gradji vode u ovim napicima, oni često imaju obrnut efekat. Npr. na svakih 100 ml kafe koju popijete, izgubite 120 ml vode (kafa ima diuretsko dejstvo, povećava stvaranje urina). Hronična, latentna dehidracija je bolest današnjeg ćoveka u razvijenim zemljama.
     Uzimanje dovoljnih količina vode može uticati i na neke pojave koje ne izgledaju povezane. Na primer, pijenje 6 do 8 čaša vode dovodi do izrazitog smanjenja holestarola u krvi (naravno uz dijetu). Naime, u uslovima nedostatka vode, membrane u telu (koje sadrže vodu) postaju nestabilne, pa jetra otpušta holesterol da ih ponovo učini stabilnim.
      Dr. Batmanghelidj daje primer odnosa dijabetesa i hroničnog deficita vode. Insulin dovodi do ulaska vode u ćelije, a  uz njega ulaze i elektroliti i voda. Ovo pogoršava već postojeću dehidraciju. Smanjenje količine cirkulišuće krvi dovodi do ishemije mozga.U pokušaju kompenzacije, mozak suzbija lučenje insulina, pogoršavajući regulaciju šećera.
      Koju vodu treba piti za optimalno zdravlje? 

Voda sa česme. Ovu vodu je najbolje izbegavati, često je kontaminirana štetnim metalima.

     Slika 1. Koncentracija arsenika u zemlji. Vidljivo je centralni deo Srbije, kao južni delovi imaju vrlo visoke koncentracije arsenika.

     Arsenik je karecinogen, njegova vrednost u vodi za piće je organičena na  10 mikrograma/litar. Aluminijum se takodje nalazi u vopdi za piće, on se lako nagomilava u mozgu, dovodeći do problema sa učenjem u dece, hiperaktivnošću, kožnih oboljenja, pa i Parkinsonove bolesti.  Ako i dalje verujete da fluor u vodi sprečava nastajanje karijesa, niste dugo pratili ovu temu. Nova studija u Indiji je pokazala da flouridi povećavaju r izik od karijesa, uz to su veoma toksični i smanjuju imunitet. U vodi se često nalaze antibiotici koju u reke i jezera dospevaju iz kanalizacije. Možda ste alergični na lekove u vodi koju pijete sa česme, a da i ne znate da se tu nalaze (kao što ih ima na voću koje se prska antibioticima da se spreči truljenje). Voda za piće se najčešće hloriše, pa je treba ostaviti da odstoji ako je pijete.
     Flaširana voda. U jednom istraživanju u SAD oko 40% "mineralnih" voda su bile najobičnija voda sa česme, lepo upakovana. Pijenje vode iz plastičnih boca na visokim temperatuirama nije takodje dobra ideja (vidi post o štetnosti plastike). Ona sadrži bisfenol (BIS-A) i ftalate, koji su jaki estrogeni. Ovo može dovesti do oštećenja mozga, povećava rizik od gojaznosti, preranog puberteta u dece, raka dojke i prostate.
      Destilovana voda. Ne sadrži so, po reakciji je kisela. Pri dužoj upotrebi može izazvati zdravstvene probleme.
       Alkalna voda. Ona je dobra za detoksikovanje organizma, ali morate paziti na proizvodjača. Ovde su prevare uobičajena stvar, mnogi aparati su bez ikakve garancije. Takodje, preveliki unos alkalne vode može smanjiti želudačnu kiseline, što otežava varenje i olakšava nastajanje infekcija creva.
       Vitaminizirane vode. Ove je potrebno maksimalno izbegavati, pune su hemijskih sastojaka, po nekim istraživanjima su opasnije od sokova sa fruktozom.
      Sada ste već pomalo nervozni, pa koju vodu da pijem. Najbolje onu sa prirodnijh izvora.       Voda sa izvora ili nastala topljenjem leda na visokim planininama ima najbolju apsorpciju svetlosti na 270 nanometara. Ona bolje hidrira tkiva, jer je negativno naelektrisana. Mi koji nemamo u blizini izvor, najbolje je da nabavimo filter za vodu. Najbolji je (ali naravno i najskuplji) onaj sa reverznom osmozom, koji uklanja 80% fluorida. Jonoizmenjivački filter uklanja uglavnom kalcijum iz vode. Najjeftiniji, a najefikasniji sistem (koji preporučuje Američka agencija za sprečavanje zagadjenja) je sa granuliranim aktivnim ugljem.
     Nadam se da vam je ovaj post ponudio neke ideje za razmišljanje. Neobično zvuči da najmanje energije dobijamo iz hrane,  ali biljke i neke bakterije uopšte ne uzimaju hranu iz okoline - zašto bi čovek bio izuzetak. Dakle, ljudskji molekuli, na Sunce. Sunce je izvor života i izvor naše energije. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?

Neuroplastičnost - mozak koji se menja