O ljudima i psima


O ljudima i psima

     Ako spadate u ljubitelje pasa (taj sam), ali ljubitelje svih pasa – ne rasnih pasa za izložbe, ne skupih ili egzotičnih pashmina, ovaj tekst će samo potvrditi ono što već znate. Ljudi i psi dele mističnu vezu. Radovi genetičara poslednjih godinu su pokazali da su psi od svog povezivanja sa ljudima ( ato se desilo pre oko 15 000 gopdina) koevoluirali sa njima, tj. pokazivali iste vrste adapatacije. Kineski naučnici su poklazali da su oni razvili istu vrstu genetske rezistencije na malariju kao ljudi, putem istog gena (ADGRE1). Slično tome, ljudi na Tibetu imaju gen nazvan ESP1 koji im omogućava prilagodjavanje na niske koncentracije kiseonika na velikim visina. Potpuno isti gen imaju i njihovi psi.
     Ali, druženje sa psima ima i druge prednosti. Japanski naučnici su pokazali da gledanje u oči izmedju psa i njegovog prijatelja (mrzim termin vlasnik, liči na robovlasništvo), dovodi do lučenja oksitocina u mozgu psa i čoveka. Oksitocin je hormone empatije, ali takodje moćan imunostimulator. Kada ste napeti, mazite svog psa i osetićete kada stress popušta posle nekoliko minuta. Sećam se jedne stresne večeri, kada sam se kasno vratio kući sa posla. Tada sam ima dva kavkaska ovčara (veličanstveni Miki i nežna Maza). Oni su osetili moj stress. Sedeo sam pred vratima i mazio ih, posle 10 minuta bio sam potpuno opušten. Pas je kao  i čovek, socijalno biće. Psi osećaju ljudske emocije, a jedan skoriji rad pokazuje da mogu da prepoznaju izraz lica svog prijatelja čoveka. Shodno tome, prilagodjavaju svoje ponašanje. Psi, kako su pokazali ruski psiholozi, poseduju svest o svojoj ličnosti, slično ljudima. Takodje, poseduju inteligenciju, koja se može meriti kao kod ljudi. Istraživanje sa London School of Economics and Political Science (LSE) i Univerziteta u Edinburgu, ob javljeno u  časopisu Intelligence, pokazuju da psi koji rešavaju bolje jednu vrstu zadataka, takodje brže uče i imaju bržu adapataciju na nove situacije, što pokazuje prisustvoi opšte inteligencije. Inteligencija je zavisna od pasmine pasa.
      Jedna studija na 2000 ljudi je pokazala da je šansa da ostvarite kontakt sa drugim osobima tri puta veća, ako šetate psa, nego ako šetate sami. Psi su prema psihologu Becku “socijalni facilitatori”. Igra sa psom je izuzetna zabava za njega i za vas. Pisac Samuel Butler je rekao “jedina osoba koja će vas slediti kada ste blesavi je vaš pas”. Aubrey Fine, profesor sa  California State Polytechnic University smatra da igra sa psom vraća odrasle u detinjstvu, što ima veoma povoljan uticaj na psihu”.
      Za današnju decu, koja su vezana za kompjutere i mobilne telephone, posedovanje psa  je prilika da prošetaju, stave telefon u džep i budu na svežem vazduhu. Fizička aktivnost dodatno gasi stress, kako sam već ranije pisao.
     Psi su toliko u vezi sa svojim ljudskim prijateljima da mogu da čitaju naše misli, pokazuje eksperiment objavljen u časopisu Learning & Behavior . Ova njihova sposobnost je izgleda urodjena. Autorka Monique Udell, sa Univerziteta na Floridi je puštala pse i nepripitomljene vukove da traže hranu od nepoznatih osoba. Obe vrste su nepogrešivo odabirale ljude koji vole pse.  Zaključak studije je da psi prihvataju ljude kao svoje prirodno društvo, a ne kao drugu životinjsku vrstu. 



      Poznat je fenomen pasa koji mogu da namirišu rak. Psi treninra da nanjuše karcinom  jajnika se koriste na Pennsylvania’s School of Veterinary Medicine. Ekipa naučnika se nada da će uspeti da identifikuje supstance koje ukazuju na prisustvo tumora i tako omoguće rana optkrivanje raka. Od 2004 nagomilalo se dosta podataka o sposobnosti pasa da nanjuše kancer bešike, maligni melanoma, kao i karcinome pluća, dojke i prostate. Ovo nije iznenadjujuće, imaju na umu razvijeno čulo njuha u pasa.
      Posedovanje psa ima i direktne pozitivne efekte na zdravlje. Ljudi koji imaju psa imaju niži krvni pritisak, bolju regulaciju šećera. Jedna nova studija sa Univerziteta u San Fracisku, pokazuje da prisustvo psa u prvim  mesecima života smanjuje rizik od astme. Prašina iz kuća u kojima žive psi sadrži protein  koji štiti decu od infekcije RSV virusom. Ovaj virus je jedan od glavnim okidača nastanka astme u detinjstvu. Profesor Kei Fujimura je opisala i posebnu vrsu bakterija prisutnu pljuvački psa, koja deluje kao probiotik (dakle tzv. dobre bakterije koje daju dobar imunitet). Ona savetuje roditeljima da ne sprečavaju pse da ližu decu, jer tako dobijaju dnevnu dozu probiotika koja im je neophodna.
     U istraživanju objavljenom u renomiranom časopisu Clinical & Experimental Allergy, Wegienka i kolege su prikupile podatke od 566 dece i roditelja o prisustvu pasa i učestalosti alergije i astme. Ista deca su kontrolisana sa 18 godina života.Rizik za nastanak alergije je bio oko 50% niži u dece koja su posedovala psa. Ovo je jedan od razloga za preporuku Nemačkog udruženja dermatologa da se detetu sa alergijskim ekcemom (atopijski dermatitis), odmah kupi pas.  
     Naravno, ako nemate empatiju ka psima, ovaj tekst vas neće ubediti da imate psa, ali u tom slučaju vam pas i nije neophodan. A onima koji imaju psa, ovaj tekst nije neophodan, jer oni kako sam rekao, već sve ovo znaju.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?

Neuroplastičnost - mozak koji se menja