Stres i kako ga kontrolisati - I deo



Stres i kako ga kontrolisati - I deo

Današnji način života je veoma stresan (posebno ako živite u Srbiji). Danas je potpuno poznato da je stres jedan od glavnih uzročnika infarkta, hipertenzije, psihičkih problema i čega sve ne. Većina ljudi se od stresa brani uzimanjem lekova, posebno anksiolitika (Bensedin i Apaurin su deo kulture u Srba). Iako se radi o relativno sigurnim lekovima (predoziranje se uglavnom vidja kod osoba sklonih prekomernoj upotrebi alkohola), imaju negativan efekat na kognitivne funkcije, a u pojedinim slučajevima dovode do zavisnosti.

Slika 1. Najvažniji efekti stresa na ljudski organizam.


Kao klasično školovan lekar, primetio sam odavno da osim lekova, medicina ne nudi nikakve druge postupke ili opcije (npr. esencijalna ulja, tehnike disanja, relaksacione tehnike, jogu itd). Moderna medicina se ponaša kao da ovaj deo terapije uopšte ne postoji.
U svim savetima za smanjenje stresa postoji savet da promenite način života. Lično smatram da je to uglavnom nemoguće, usled socijalnih uslova u kojima se nalazimo.  Dalje, trebalo bi suzbijati nezdrave navike koje nam pomažu da savladamo stres. Tu na prvom mestu spadaju pušenje i alkohol. Prekomerna upotreba tableta za smirivanje dovodi do obrntuog efekta. Cohen u studiji iz 1995 nalazi da je polovina pacijenata koji su dolazili zbog napetosti i paničnih stanja imalo kao uzrok prekomernu primenu benzodiazepina (Bensedin, Apaurin i slični) ili alkohola.Ne treba se povlačiti u sebe, jer to potencira stres,a treba izbegavati jedenje velike količine nezdravih proizvoda (grickalica, slatkiša). Buljenje u telefon takodje neće pomoći da se stres suzbije, kao i prekomerno spavanje.Ni istresanje na druge osobe nije rešenje (poseno ako niste šef, pa niste u poziciji da to koristite).
 Najpre, uvek pokušajte da izbegnete stres. Naučite se da kažete ne, ne pzeuzimajte više obaveza nego što možete da obavite. Posebno ako se radi o aktivnostima koje se obavljaju istovremeno. Multitasking (obavljanje više aktivnosti paralelno) je jedan od najvažnijih uzroka stresa. Iako žene bolje podnose multitasking, ni one ne bi trebalo da preteruju sa prihvatanjem gomile obaveza.Izbegavajte osobe koje su stresne za vas (po parapsihološkom tumačenju to su osobe koje vam oduzimaju energiju tzv. "energetski vampiri"). Posle kontakta sa njima, osećate se iscrpeno. Kontrolišite svoju okolinu. Ako vas nerviraju vesti, isključite TV i nemojte čitati novine. Ako vas guranje i gužva pri odlasku na posao nerviraju, pokušajte sa alternativnim, manje opterećenim putem (iako je možda duži). Efekat promene ponekad ima odlično dejstvo.
Ukoliko se nadjete u stresnoj situaciji, slobodno izrazite svoje mišljenje (suzbijanje stvara napetost). Ukoliko vas neko gnjavi, ljubazno se izvnite i kažite da imate hitne obaveze.
Pokušajte da se prilagodite situaciji. Ako ste u kolima zaglavljeni u saobraćaju, umesto da se nervirate, shvatite to kao priliku da slušate omiljenu muziku (zapamtite na 432 Hz).Kada se pojavi neki problem, zapitajte se kakav će on imati značaj za godinu dana i videćete da će se problem umanjiti. Ako ste perfekcionista, pokušajte da smanjite očekivanja od sebe i drugih.
Ako je situacija takva da ne može da se kontroliše, prihvatite je. Ne pokušavajte da se borite ako nema izgleda na uspeh. Podelite osećanja sa osobama oko sebe, naučite da opraštate.
Kada sve ovo pročitam, shvatam da u stvari treba imati realnije ciljeve u životu, jer iz njih potiču naše anksioznosti. Većina našeg stresa proističe iz socijalnih interakcija, straha od neprihvatanja,  straha od ismevanja, da nećemo biti voljeni. Ovi su strahovi iracionalni, potencirani savremenim trendovima (kao da je važno koliko imaš lajkova na FB, ako imaš pored sebe osobu koja je voli).
Kretanje je nezaobilazno u suzbijanju stresa. Šetajte psa, vozite biciklu, idite peške do prodavnice, igrajte uz muziku. Nova istraživanja ukazuju da fizička aktivnost povećava srčani rad. Srce svojim delovanjem na mozak (vidi post o tome) dovodi do stimulacije mozga, a posebno hipokamusa. Poznato je da stres posebno oštećuje ovaj deo mozga i dovodi do njegove atrofije. Usled ovoga osobe u stresu često zaboravljaju stvari (hipokampus je deo mozga gde se nalazi memorija.  American Psychological Association kaže "fizička aktivnost dovodi do komunikacije srca sa bubrezima i mišićima,uz koordinaciju ovog procesa preko mozga. Ova komunikacija organskih sistema je prava vrednost fizičke aktivnosti. Ovo uopšte ne znači da morate iči u teretanu ili trčati kilometrima (ovo je čak uzrok stresa), dovoljna je umerena fizička aktivnost (brza šetnja, penjanje uz stepenice umesto liftom).
Povezujte se sa drugim osobama i razgovarajte sa njima. Ljudska komunkacija ne nezamenljiva (i sve redja). Najteža kazna u zatvoru je samica (mada mi se čini da savremena omladina već živi u samici, uz smartfon doduše).
Konačno, najvažnije, pokušajte da u sve što radite unesete zabavu i zadovoljstvo. Smeh je kaže stara mudrost, najbolji lek za sve bolesti. Dokazano je da osobe koje se više smeju imaju bolju funkciju imunog sistema, nići nivo stres hormona, manje osećaju bol, imaju opuštene mišiće (pa time manje bolova u vratu i ledjima), nižu učestalost infarkta. Smeh suzbija napetost i depresiju, a poseduje i moćnu socijalnu komponentu. Ljudi vole osobe koje se smeju, one privlače druge ljude, često su lideri u svojoj sredini. Osoba koja se smeje izbegava konflikte.
Hobiji su veoma važni u zubijanju stresa. Ukoliko se posle stresnog dana posvetite nečemu što volite (kao što ja u sred noći pišem ovaj blog), osetićete se opuštenije i zadovoljnije.






Коментари

Популарни постови са овог блога

Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?

Neuroplastičnost - mozak koji se menja

Ishrana protiv karcinoma