Pamćenje ćelija ili osovina srce- mozak


Pamćenje ćelija ili osovina srce-mozak


Pamćenje ćelija i organa je fenomen koji je opisan poslednjih godina, posebno kod pacijenata sa transaplantacijom srca. On pokazuje da naš mozak nije jedini organ koji poseduje pamćenje.
Kliničkih primera ima mnogo.  Poznat je primer Claire Sylvie, koja je promenila naive u ishrani posle transplantacije srca i pluća 1970. Ona je dobila srce 18-godišnjeka, koji je voleo da jede piletinu i pivo, hranu koju je Silvija pre operacije mrzela.Posle transplantacije je imala neverovatnu potreu upravo za ovom hranom. Poznat je slučaj čoveka koji je dobio srce dečaka od 17 godina, koji je voleo klasičnu muziku. Posle operacije, primalac srca je takodje počeo da sluša ozbiljnu muziku. 
U svojoj knizi The Heart’s Code, Paul Pearsall opisuje kako je osmogodišnja devojčica dobila srce desetogodinjakinje, koja je bila ubijena. Posle transplantacije, imala je ponavljane noćne more, u kojima je sanjala da je ubija čovek koga je precizno opisala, a kojije uhapšen i priznao ubistvo. Ili 3-godišnja Arapska devojčica, koja je dobila srce sedmogodišnjeg Jevrejskog dečaka i koja je posle budjenja iz anestezije progovorila hebrejski. U ovoj knjizi je opisano 73 ovakvih slučajeva.  Nisu samo primaoci srca imali sećanja davaoca. Ovo je bio slučaj i sa primaocima jetre i bubrega. Gary Schwartz opisuje 74 pacijenta sa ovim fenomenom, od kojih je 23 imalo transplantaciju srca. 
Nije jasno zašto je ovo sve iznenadjujuće, imajući na umu da svi ovi organi imaju bogatu neuronsku mrežu. Primaoci npr. rožnjače, koja je jednostavan organ, bez neurona, nemaju ovakva iskusva. Ovo je nazvano fenomenom ćelijskog pamćenja.  Decenijama se smatralo da je pamćenje fenomen formiranja sinapsi (veza izmedju neurona).  Medjutim, jedna nova studija iz UCLA u Los Angelesu pokazuje da se pamćenje nalazi u samim neuronima. Istraživanja neurobiologa David Glanzmana je pokazalo da i kada se sinapse izbrišu, molekularne promene koje čuvaju zapamćeno i dalje postoje u ćeliji.
Dr. Andrew Armour koji je pionir neurokardiologije smatra da postoji dvosmerna komunikacija zmedju mozga i srca. Srce ima u sebi maleni mozak (poseduje oko 40 000 neurona), a inteligencija organa zavisi od postojanja neurona u njima. Lekarima je verovatno nepoznato da su 60 do 65% ćelija srca ćelije nervnog sistema, a ne mišićne ćelije. Neuroni srca su identični neuronima mozga, sa istim neurotransmiterima. Doslovno, u našem srcu se nalazi mozak, sa vezma srca sa svim organima tela. Posebno je važna veza srca i mozga. U revijalnom članku u holandskom kariološkom časopisu iz 2013. godine opisane su  interakcije izmedju srca i mozga. Već sam ranije pominjao primer sindroma slomljenog srca (gde posle emotivne traume nastaje kardiomiopatija sa teškim oštećenjem srca). S druge strane, oboljenja srca medjaju kognitivne sposobnosti mozga.Neurolog Jack de La Torre na prvoj konferenciji o neurokardiologiji  je izjavio da postoji značajna veza izmedju kardiovaskularnog oboljenja i Alzheimera. 


 Slika 1. Srčanja frekvenca u različitim stanjima. U stanjia stresa, srčana frevenca je ne samo ubrzana, već je i potpuno nepravilna. U stanjima pozitivnih emocija, np.r ljubavi, zadovoljtsva itd. srčani rad postaje veoma uredjen. Ove promene odgovaraju promena u EEG-u osobe (kardiocerebralna sinhronizacija).


Ideja da srce ima svoje pamćenje i emocije nije više samo metafora. Danas znamo da je srce uz mozak jedno od glavnih sedišta ljudske inteligencije. Znamo da srce stvara jedan od najvažnijih hormona u ćoveka - atrijalni natriuretski peptid (ANF). On deluje na svaku operaciju koja se odigrava u mozgu, posebno u limbičkom sistemu (gde se nalazi naš "emotivni mozak". Sličan je efekat na hipokampus, za koji smo rekli da je centar pamćenja i učenja. thormona u ćoveka - atrijalni natriuretski peptid (ANF). On deluje na svaku operaciju koja se odigrava u mozgu, posebno u limbičkom sistemu (gde se nalazi naš "emotivni mozak". Sličan je efekat na hipokampus, za koji smo rekli da je centar pamćenja i učenja.




Slika 2. U stanjima zadovoljstva javlja se sinhronizacija (ili koherencija tj. slaganje) izmedju srca i disanja, kao i funkcije mozga. Ovo nije relaksacija, kako se obično misli, već stanje sinhronizacije organizma koje se postiže pozitivnim emotivnim stimulusima.  


Slika 3. Elektromagnetno polje srca ima oblik torusa (kalema), slično Teslinim kalemovima.


Konačno, električna aktivnost srca stvara jako magnentno polje oko čoveka. Električna aktivnost srca je oko 100 000 puta jača od mozga. EKG se može zabeležiti sa metra udaljenosti od čoveka. Organizam čoveka se nalazi u svojevrsnoj kapsuli električnog polja srca (ali o tome u nekom od narednih postova).
Dakle, kada vam neko sledeći put kaže da je srce samo pumpa, tresnite ga iz sveg srca u glavu. 



Коментари

Популарни постови са овог блога

Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?

Neuroplastičnost - mozak koji se menja