Kako nastaje svest?




Kako nastaje svest?

Moderna nauka je danas zasnovana na osnovama klasične fizike. Materijalizam – ideja da je materija jedina realnost – je jedna od osnovnih ideja. Druga je redukcionizam – verovanje da se kompleksni procesi mogu razumeti njihovim svodjenjem na njihove delove ili ili materijalne čestice.Tokom 19 veka one su dale tzv. “naučni materijalizam”. Ovaj se pretvodio u dogmu, koja ometa napredak ljudi. Iako je omogućio tehnološki razvoj, potpuno je zakočio razvoj svesti.
Jedno od takvih verovanja je da svest nije ništa drugo, sem električne aktivnosti mozga, a da naše misli nemaju nikakav efekat na telo (i sam mozak) ili fizički svet oko nas. Veći deo ovog bloga posvećen je upravo pokazivanju koliko su ove ideje pogrešne i koliko ometaju napredak ljudi. Kako možemo razumeti prirodu, ako stalno posmatramo samo fizičke sisteme? Naučnici danas počinju da shvataju da je sve u svemiru sačinjeno od energije. Kako kaže Max Planck (tvorac kvantne teorije, za koju je 1918-dobio Nobelovu nagradu): “Smatram da je svest suština svega. Materija je derivate svesti…Sve što smatramo realnim počiva na svesti”.
Na sastanku u Tucsonu, Arizona održanom od 7 do 9 februara 2014 godine, preko 100 eminentnih naunika iz različitih oblasti,  definisalo je postmaterijalističku nauku. Sažetak sastanka se može naći na International Summit on Post-Materialist Science: Summary Report (PDF). Jedan od zaključaka je da je dominacija materijalizma dovela do potpunog zanemarivanja subjektivne realnosti, shvatanja šta je čovek i gde je njegovo mesto u prirodi. Sve ovo uprkos temeljnoj postavci kvantne mehanike, koja govori da postoji veza izmedju čestica i posmatrača (to je objašnjeno u ekspermentu sa dva proreza opisanom u prethodnom postu). Danas znamo iz psiholoških studija da svesna mentalna aktivnost utiče na ponašanje, imunološku funkciju organizma (psihoneuroimunologija), zdravlja uopšte.
Dokaz za ovu tvrdnju je sindrom slomljenog srca (broken heart syndrome), u kome usled jakog emotivnog stresa dolazi do propadanja srčanog mišića. Opisan je 1990 u Japanu,a medicinski se naziva kardiomiopatija izazvana stresom.  Doktori ne znaju uzrok ovog stanja koje nastaje posle ekstremnog emotivnog stresa. Zanimjivo je da od njega mnogo češće pate žene nego muškarci (žene poseduju jači emotivni i empatijski naboj).
Studije tzv.psi fenomena (parapsihološki fenomeni) ukazuju da se informacije mogu dobiti i bez korišćenja uobičajenih čula, ali i da možemo uticati na daljinu na ponašanje ljudi i aparata. Psi energija nije povezana ni sa jednom poznatom vrstom energetskog polja, prenosi se trenutno i ne slabi sa udaljavanjem. Učestalost ovog fenmena je takva da se ne može smatrati slučajnošu (o mojoj mladalačkoj ljubavi parapsihologiju pisaću uskoro). Svesna mentalna aktivnost se javlja u stanjima kliničke smrti,a obučeni medijumi mogu da dobiju podatke od umrlih osoba, što potvrdjuje teoriju da svest postoji nezavisno od mozga. Materijalistička nauka ne može da utvrdi kako mozak svara svest.
Materijalistička nauka ne može da kvantifikuje ove fenomene, pa ih odbacuje.
Jedan zanimljiv dogadjaj se desio početkom 2017. Facebook je saopštio da je isključio svoju veštačku inteligenciju, kada je primećeno da je počelka da koristi sopstveni jezik umesto engleskog. Programeri su učili kompjutere da razgovaraju sa ljudima, a onda su zapazili da je veštačka inteligencija stvorila sopstveni (savršeniji jezik), a takodje počela da komunicira sa drugim kompjuterima na internetu. Pošto programeri nisu razumeli jezik kojim se koristio kompjuter, doneta je odluka da se on isključi. 



Slika 1. Guglio Tononi, tvorac integrisane informacione teorije (IIT)

Ovaj primer daje za pravo italijanskom biologu i filozofu Guglio Tononiju, koji je definisao integrisanu informacionu teoriju (IIT). IIT ima dva aksioma. Prvi je da su stanja svesti bogata informacionim sadržajima. Dok slušate sina kako svira gitaru, vid razmišljate o filmu koji ste gledali, posmatrate cveće u bašti i dešavaju se brojni sadržaji bogati informacijama.  Drugo, ove informacije su visoko integrisane. Ne možete svet videli crno-belim, ma koliko to pokušavali. Kada posmatrate lice osobe sa kojom razgovarate, vi vidite i njeno emotivno stanje. Infromacija se ne može deliti, ona je uvek potpuna. Za integraciju je neophodna interakcija svih delova mozga. Ako presečete corpus callosum (most koji spaja dve populopte mozga), dobjate dve svesti – svaka hemisfera ima svoju. Da bi nastala svest, morate dakle imati jedan visoko integrisan entitet, sa cekim repertoarom visoko diferenciranih stanja. Vi na mobilnom telefonu imate stotine slika dragih osoba, njihove brojeve telefona, omiljene pesme, poruke, ali te informacije nisu povezane u celinu, pa se ne može reći da vaš telefon ima svest (iako je pametan, smart). Koeficijent komplesnosti se izražava vrednošću koja se označava sa  simbolom Φ. Što je on niži, kompleksnost sistema je manja, pa je manji i nivo svesti.
Tononijeva teorija prepostavlja da količina povezanih informacija koje jedan entitet poseduje odredjuje nivo svesti koji ima. Dokaz za ovu teoriju leži u strukturi mozga. Mali mozak (cerebellum) sadrži više neurona nego kora velikog mozga. Ipak, uklanjanje malog mozga neće uticati na stanje svesti osobe. Poznat je primer devojke iz Kine, koja je kasno progovorila i prohodala, ali je imala niormalnu inteligenciju, a bila je rodjena bez malog mozga. 


Slika 2. CT glave devojke rodjene bez malog mozga, sa normalnom inteligencijom.
 
Neuroni u malom mozgu su uglavnom tzv. Purkinjeove ćelije, koje su povezane u pravilne strukture (koje liče na kristale). Složenost structure malog mozga je nemerljivo manja od složenosti structure kore velikog mozga sa svojim brojnim vrstama neurona i kompleksnim vezama izmedju njih.  Nije potrebna senzorna stimulacija za aktivnost svesti. Budistički monah koji meditira nema nikakve senzorne veze sa okolinom.


Slika 3. Struktura neurona malog mozga (većina su Purkinjeove ćelije, povezane paralelno sa centralnim delovima malog mozga.
 
Posledica IIT je da svaki dovoljno kompleksan i integrisan sistem  poseduje minimalan nivo svesti (ne samo psi, mačke ili konji, već i muve, pčele ili crvi). Teorija je potpuno slepa za neurone, njihovu električnu aktivnost. IIT je naučna verzija panpsihizma, prastarog proširenog vervanja da sve stvari imaju dušu. Džainisti u Indiji veruju da sve životinje imaju dušu, pa zato budistički monah nikada neže zgaziti mrava.



Slika 4. Kompleksnost kore velikog mozga se ogleda u velikom broju neurona i vrsta njihovih veza. Na slkici su prikazani tipovi neurona koji se sreću u razlilitim nivoima korteksa.

 
Teorija ne razlikuje neurone od silikonskih čipova (zar primer iz Facebooka ne dokazuje upravo to). Možda je Tononijeva teorija potpuno pogrešna, ali nas prisiljava da razmislimo oodnosu tela i svesti na jedan drugi način.  Akoje teorija tačna I svest može izraziti matematički simbolom Φ, biće u pravu Pitagorejci koji su verovali da je “broj vladalac svih obika I ideja, uzrok boga I demona”.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Ishrana protiv karcinoma

Kako ishranom poboljšati imunitet

Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?