Homeopatija - III deo

Homeopatija - III deo 

Nanočestice su veoma male čestice, prirodnog ili veštačkog porekla. Veličina im se kreće od 1 do 100 nanometara (dakle od 0, 00000001 do 0,00001 metara). Smanjivanje veličine ima efekat da mi se odnos veličine prema površini menja, menjajući njihove elektromagnente, termalne, optične, biohemijske i kvantne osobine. Manje čestice lako prolaze i ćelijsku membranu. U veoma niskim dozama, ispod onih koje daje neželjena dejstva, neke nanočestice mogu da izazovu fenomen hormeze. Hormeza je fenomen u kom visoke i niske doze stresorne supstance imaju potpuno različitih efekat. Ako neki agens ima inhibitornu funkciju, njegova niska koncentracija ima sasvim suprotno dejstvo. Hormeza je dinamički, adapativni odgovor organizma. Naziv su skovali  1943. godine Southam i Ehrlich. 

Slika 1. Mehanizam hormeze. Odgovor na različite stresore  (fizičke, hemijske, biološke ili psihološke) je nelinearan. U malim dozama efekat je povoljan, a u visokim se javljaju štetni efekti.

Mnogi autori misle da povremeno izlaganje stresorima može da dovede do epigenetskog efekta u smislu povećane otpornosti (npr. zapaženo je smanjenje oštećenja tkiva posle zračenja).Posebno je važno da se prave pauze izmedju izlaganja stresoru, jer to daje organizmu vreme da se pripremi za sledeći ciklus.

U studiji objavljenoj 2010 godine, naučnici sa Indijskog instituta za tehnologiju iz Bombaja su pokazali nanočestice veličine 5 do 15 nanometara u polaznom homeopatskom materijalu. Ove čestice su se mogle naći i pri razblaženju od 1: 1 000 000 000 (milijarda) atomskom spektrometrijom. Istraživanje Indijskog instituta za tehnologiju iz Delhija pokazuje prisustvo kristalnih nanočestica u homeopatskim preparatima biljnog porekla. Jedan drugi institut u Indiji je našao prisustvo biološki aktivne supstance slične digoksinu u preparatu digitalis purpurea potencije 200C. Postoji još jedan broj sličnih studija, a svima je zajedničko da dokazuju prisustvo nanočestica u homeopatskim preparatima. Moguće je da mehanizam sukusije (trešenja preparata tokom pripreme homeopatskih proizvoda) dovodi do upijanja nanočestica u zidove suda, odakle prelaze u rastvor ili globule. Globule se naime pripremaju procesom trituracije (ponavjanim mlevenjem u mlinu sa prahom laktoze). Zanimljivo je da u nekim homeopatskim preparatima nadjena i laktoza u obliku nanočestica, što potvrdjuje pretpostavku o homeopatiji kao nanofarmakologiji. Nanočestice dovode do efekata hormeze, koja je pojava identična homeopatiji. 

Hormeza je objašnjenje i za sledeći zakon homeopatije, a zove se Arndt-Schultzov zakon i govori o nelinearnom efektu doze i odgovora. Njega su definisali Rudolf Arndt, homeopata i Hugo Schulz (profesor farmakologije na University of Greifswald, Germany). Ovaj zakon kaže da "male doze ubrzavaju životne procese, umereno jake inhibiraju, a visoke potpuno zaustavljaju.

Schulz je objavio primere niskih koncentracija joda, broma, žive i arsena, koje pomažu razvoj gljivica, umerene doz<e zaustavljaju razmnožavanje, a visoke ih ubijaju.To znači da povećavanje doze ne mora da znači bolji odgovor. Uobičajena doza atropina inhibira parasimpatikus i suši sluzokožu, dok male doze imaju efekat da pojačavaju sekreciju. Ipekakuana u velikim dozama dovodi do povrćanja, a u malim može da ga suzbija. Eritromicin u  niskim dozama povećava želudačne pokrete (0.5-1 mg/kg), dok u višim (10-20 mg/kg) izaziva povraćanje.Niske doze arsena štite organizam od nastanka karcinoma (zato ga uzimaju svakodnevne poneke osobe, tzv. arsenofagi). U visokim koncentracija on izaziva tumore.

Slika 2.  Nanostrukture silicijuma (c) u toku sukusije u staklenoj posudi, prenošenje informacija o strukturi na druge molekule u vipim potencijama iz polaznog materijala (slika d)

Osnovna tačka spoticanja kod laika, koji ne prate savremena dostignuća, je nemogućnost da se shvati mehanizam delovanja homeopatije u koncentracijama iznad Avogadrovog broja (tj. kada u rastvoru više nema nijednog molekula originalne supstance). Kako kažu autori jednog ozbiljnog rada iz 2007 godine, ovi argumenti počivaju na premisama elementarne hemije.

Danas se nauka o materijalima fokusira na tridimenzionalne komleksne strukture vode, a ne na sam polazni molekul.  Nanoheterogena struktura vode pokazuje zanimljiv fenomen epitaksije (prenos informacija o strukturi sa površine jednog materijala na drugi, bez prenosa materije), odnosa temperature i pritiska tokom sukusije, kao i stvaranje koloidnih nanomehnurića koje sadrže kiseonik, azot i ugljen dioksid i polaznu homeopatsku supstancu. Spektroskopija je pokazala sposobnost razlikovanja dva homeopatska preparata  (Nux vomica and Natrum muriaticum) u potencijama od 6c, 12c i 30c.

U sledećim godinama, fizika i hemija će nam dati dosta podataka da razumemo homeopatiju. Svako ko kaže da je homeopatija placebo, nije upoznat sa problemom. A o placebu kasnije.