Homeopatija - II deo


Homeopatija - II deo


I dok je princip sličnosti razumljiv, princip visokih razblaženja deluje kao potpuno sulud.
Naravno, lekari koji ne veruju u homeopatiju zanemarju da visoka razblaženja pojedinih supstanci već postoje u organizmu i deluju (vidi sliku 1). Većina hormona i neurotransmitera se nalazi u organizmu u pikogramskim količinama (a to je razblaženje od

1012).
 Slika 1. Efekat visoko razblažene glutaminske kiseline na rast ćelija.
 
Kako na kraju deluje čista voda u kojoj se nekad nalazila materija? Za ovo ćemo se vratiti unazad i ponoviti nešto od onog što je rečeno od svojstvima vode.Da ne bih ponavljao već napisano o pamćenju vode, pogledaje film o vodi (na žalost nije titlovan). 


Ukratko, voda deluje kao prijemnik informacije o molekulu koji je u njoj rastvoren, i prenosi ga dalje (čak i kada originalni mokul više nije prisutan). Prve ovakve eksperimente je uradio veliki Benveniste, a ja ću ovde opisati eksperimente još jednog giganta medicine, Nobelovca Luc Montagnier (čita se Li Montanjar, otkrio virus AIDS). On je pronašao da DNK indukuje elektromagenetne talase u veoma rablaženim rastvorima. Montagnier je uspo da stvori novu DNK iz čiste vode, na osnovu informacija koju je ona ostavila u njoj.U jednu epruvetu je stavljeno malo bakterijske DNK, a u drugu čista voda. Obe epruvete su stavljene u magentno polje od 72 Hz. Posle 18 sati, u epruvetu sa čistom vodom sje dodata DNK polimeraza (enzim koji sinteteiše DNK iz baza) i evo čuda, u epruveti se pojavilala DNK identična onoj iz prve epruvete. Medjutim, eksperiment je delovao samo ukoliko je razblaženje DNK bilo veliko (od 10-8 - 10-12, pa čak 10-- 10-18), što je jedno od objašnjenja zašto ova pojava do sada nije detektovana. Dakle voda je uspela da prenese informaciju sa DNK Yersinije koja se nalazila u jednoj epruveti na drugu elektromagentnim talasima. Nije potrebno, kako je pokazao fizičar Rey Louis u Švajarskoj da bude prisutan originalni molekul da se prenese informacija. 
U nižim razblaženjima, verovatno se radi o efektima formiranja klatrata (agregata vode oko jona). Profesor iz Sinsinatija Dale W. Schaefer je u saradnji sa ruskim naučnicima testirao pet vrsta votke.Utvrdjeno je da su se one razlikovale kako u ukusu, tako i u sadržaju u sadržaju klatrata. Količina klatrata je zavisila od prisutva nekih materija korišćenih u stvaranju pića, a nalazila su se u tragovima.
Nobelovac Linus Pauling je smatrao da anestetički efekat alkohola potiče od koliline klatrata u piću, a ne toliko od sadržaja akohola. Iz iskustva znamo da se ponekad brže napijemo od nekog pića koje ima isti sadržaj alkohola kao i drugo. 




Slika 1. Struktura klatrata vode oko nekog jona.



Ne bih se više zadržavao na pamćenju vode, ona je opisana u postovima o vodi. 
Ali, reći će skeptici, šta je sa homeopatskim preparatima koji nisu u vodenom rastvoru? Tamo nema vode da prenese informaciju.  Ovde ulazimo u posebnu granu fizike, nauku o nanočesticama.Ali, o tome u sledećem postu.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?

Neuroplastičnost - mozak koji se menja

Ishrana protiv karcinoma