Zašto nam se mozak smanjuje?


Zašto nam se mozak smanjuje?

Većina ljudi misli da nam se mozak povećava, kao i inteligencija. Medjutim, istraživanja na lobanjama širom sveta pokazuju da se poslednjih 20 000 godina dogadja upravo obrnuto, naš mozak se smanjuje. U proseku, ovo smanjenje je oko 150 g (veličina teniske loptice nervnog tkiva). Ne zna se uzrok ove pojave, a kako kaže Cristopher Stinger (paleoantropolog u Natural History Museum u Londonu) “naučnici se nisu ni bavili mnogo ovom pojavom”. On misli da je uzrok ove pojave druga nejasna pojava, a to je smanjenje telesne mase i visine. Ljudi veruju da smo mi danas viši i krupniji od naših predaka, ali je istina potpuno drugačija.  Fosili iz Etiopije, stari oko 200 000 godina pokazuju da su ljudi bili viši i krupniji, a sličan je nalaz iz pećina u Izraelu. Do promene je došlo pre oko 10 000 godina.Neki naučnici misle da se ovo dogodilo zbog promene načina ishrane, od lovca ljudi su postali poljoprivrednici. Usled ovoga su unosili manje mineral i vitamin, što je uticalo na rast. Npr. pšenica, pirinač i kukuruz nemaju dovoljno vitamina nijacina, koji je esencijalan za rast. 

Slika 1. Ovako je prikazana evolucija čoveka u većini knjiga. Istina je upravo obrnuta, današnji ljudi su niži, sa manje mišića i skoro 10% manjom zapreminom mozga.


Stinger misli da je veličina mozga u stvari odraz veličine tela, jer je potrebno više neurona da kontroliše povećanu mišićnu masu.  Odnos volumena mozga prema volumenu tela (tkz. koeficijent encefalizacije ili EQ) je isti kod Kromanjonca I Homo sapiens. Ovim problemom se posebno bavila ekipa naučnika sa Kembridža. Oni su izučavali različite vrste primate (37 postojećih i 23 izumrlih vrsta) i utvrdili da se u većine vrsta mozak povećavao brže od volumena tela, a u nekih (npr. miševa) se smanjivao. Ono što je značajno, nije nadjena korelacija izmedju veličine tela i mozga, što znači da je njihv razvoj diktiran različitim faktorima. Gorile imaju veliki mozak, ali je porast veličine tela znatno brži od porasta mozga. Neke vrste majmuna imaju povećanje veličine mozga uz smanjenje telesne mase.
Ovo može da objasni misteriju “hobita” (homo floriensis). Ovi ljudi, visoki svega 1 m su izumrli pre oko 13 000 godina. Otkriće njihovih skeleta na Indonežanskom ostrvu Flores 2003. je izazvalo burne debate, značajno uzdrmalo Darvinovu teoriju. Kako kaže Stephen Montgomery sa  University of Cambridge: "Ovo otkriće je dovelo u pitanje naše raumevanje ljudske evolucije…”Mnogi Darvinisti su tvrdili da se radi o obolelim ljudima, a u prilog toj teoriji su navodili veoma malu zapreminu mozga ove vrste. Medjutim, istraživanje sa Kembridža je pokazalo da je moguća evolucija u pravcu ljudi sa malim rastom i malim mozgom. Jednostavno tumačenje da se sa razvojem vrsta veličina mozga povećava, a samim tim I mentalne sposobnosti, očigledno nije tačna. 




Slika 2. Veličina lobanja nadjenih u Etiopiji i pećinama u Izraelu. Lobanja je bila znatno veća nego kod današnjih ljudi.
 
Potpuno je zanemaren fascinantan rad britanskog neurologa, dr John Lorbera, koji je izučavao decu sa hidrocefalusom. Iako većima pedijatara i neurologa smatra da su ova deca mentalno zaostala, istraživanje dr Lorbera daje sasvim neočekivine rezultate. On je prikazao studenta matemaike, sa IQ od 126 i odličnim ocenama na studijama, koji je imao samo 150 g mozga. Ostatak lobanje je bio ispunjen likvorom (tečnošću koja okružuje mozak). Ovo je nagnalo dr Lorbera da uradi sistemstku analizu 600 dece sa hidrocefalusom. Podelio ih je u 4 grupe  - one sa normalnim mozgom na CT glave, one sa 50-70% lobanje ispunjene likvorom, sa 70-90% lobanje bez moždanog tkiva i na kraju, najteža grupa sa preko 95% zapremine lobanje bez možanog tkiva. U ovoj poslednjoj grupi je oko polovina dece imala mentalnu retardaciju, ali je ostala polovina imala IQ od oko 100.
Opisan je skoro slučaj službenika u Francuskoj (zlobnici koji ne vole šalterske radnike bi rekli da je ovo pravilo) koji je imao 44 godine, sa skoro nimalo mozga (smanjenje od 50 do 75 %) I nešto smanjenom inteligencijom (IQ 75). On je bio oženjen, imao je dvoje dece I živeo normalan život.


Slika 3. CT mozga službenika iz Francuske, objavljen u časopisu Lancetu. Levo je njegov CT glave, a desn i normalan mozak. Vidljivo je skoro potpuno odsustvo moždanog tkiva.

Opisan je slučaj pileta, kome je tokom klanja odstanjen potpuno mozak, ali je moždano stablo ostalo očuvano. Ono je nastavilo da živi 18 meseci, sa potpuno normalnim ponašanjem (skoro potpuno bez glave).
Ovo postavlja neobično pitanje, da li nam je potreban mozak? Nikola Tesla je smatrao da je njegov mozak samo prijemnik taz. esencijalne inteligencije u univerzumu, koju ne razume, ali može da oseti njeno postojanje. Ovim ćemo se baviti u nekim narednim postovima.  
Ali, da se vratimo na pitanje iz naslova, zašto nam se mozak smanjuje? Teorija o promeni načina ishrane nije verovatna, jer u Australiji ljudi su ostali lovci, pa ipak je i kod njih zapažen trend smanjenja veličine mozga. Postoji jedna ljudima odbojna teorija, koju je formuisao kognitivni neurolog David Geary sa Univerziteta u Misuriju. Ova teorija se zove teorija idiokratije i ona ukazuje da se udruživanjem ljudi u velike grupe, inteligencija pojedinaca smanjuje. On je izučavao gustinu naseljenosti ljudi i veličinu mozga. Zaključak ispitivanje je bio neobičan, što je neko područje redje naseljeno, veličina mozga je veća i obrnuto. Oavj trend je bio prisutan u svim delovima sveta. Radikalni zaključak ove teorije je da što je socijalna kompleksnost društva veća, ljudima je potrebna manja inteligencija da prežive. On misli da bi Kromanjonci koji bi došli u kontakt sa novim tehnologija, brzo savladali upotrebu kompjutera I mobilnih telefona. Njihova inteligencija je bar jednaka našoj, ako ne i viša.
Richard Wragham, primatolog sa Harvarda, smatra da se radi o efektu pripitomljavanja, tj. suzbijanja agresivnosti. On je izučavao 30 životinjskih vrsta koje su pripitomljavane i ustanovio da je kod njih došlo do smanjenja zapremine mozga za skoro 10-15%. Na primer, pripitomljeni pas je gracilniji, sa manjim zubima od vuka. Vukovi lakše rešavaju problem, dok se psi oslanjaju na ljude u preživljavanju. U prilog ovoj teoriji govori eksperiment iz Sbira izveden pre više od pola veka. Ruski genetičar Dmitri Beljajev je 1958. objavio rezultate pripitomljavanja srebrnih lisica. Posle 12 generacija, one su se ponašale kao psi. Veličina skeletal i lobanje im se smanjila, uporedo sa smanjenjem agresivnosti. Bonobo majmuni, koji su najmiroljubljivija vrsta šimpanzi, imaju mozak za oko 20% manji od njih.
Wragham misli da se isto dogodilo sa ljudima, kada su počeli da žive u socijalnoj mreži. Razvoj jezika je učinio da agresivne osobe mogu da se kazne i bez ubijanja. Iskustva sa Nove Gvineje pokazuju da je najmanje 10% mladih u svim plemenima bilo kažnjeno izbacivanjem iz plemena (što je ekvivalentno smrtnoj kazni). Priča iz naših kostiju pokazuje da smo sve miroljubiviji. 
Postoje i sasvim suprotne teorije, o tome kako nam se mozak smanjuje, jer ga bolje koristimo. Po njima, kompleksniji način života tera mozak da racionalnije radi i troši manje enrgije (u normalnom stanju on koristi skoro 20% energije tela).
I na kraju, Richard Jantz sa Univerziteta u Tenesiju, mereći zapreminu lobanje poslednjih 200 godina, misli da se naš mozak ponovo povećava.
Nisam siguran da mogu da se izvuku neki zaključci iz svega ovoga, ali je neobično da se ovim problemom bavi tako malo naučnika.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Kako postati srećan ili kako povisiti dopamin?

Ishrana protiv karcinoma

Kako ishranom poboljšati imunitet