O zdravlju, bolestima, duši

Kako izbeći prejedanje? Današnji ljudi su opsednuti ishranom i dijetama. Nezavisno od izgleda i težine, priča o zdravoj ishrani je skoro isto toliko česta, kao priča o vremenu ili saobraćaju.   Većina ljudi balansira između dijete i ozbiljnih grešaka, koje nastupaju usled razmišljanja o hrani tokom dijete. Većina dijeta ne uzima u obzir psihološke faktore ljudi. Osnovno pravilo dobre ishrane je “jedite samo kada ste gladni, a prestanite kada ste siti”.  Uzimanje većih količina hrane ima svoju fiziološku osnovu. Kada jedemo u želucu se oslobađa dopamine (takozvani hormone sreće), koji se vagusnim nervom prenosi u mozak. Otuda jedemo ne samo kada smo gladni, već i kada smo depresivni, umorni, nesrećni. Jedemo hranu koja izaziva naviku (puno šećera, kremastu, laku za nošenje). I uvek imamo izgovor, “ovo je samo danas”. A ponavljanje stvara naviku, a navika se teško otklanja. Kada imate neodoljivu želju za nekim slatkišem, istina je da ćete ga ...

Značaj stimluacije mozga u dece Iako čini svega 2% mase tela, mozak troši skoro 15% srčanog volumena, 20% kiseonika koji udišemo, oko 25% glukoze iz krvi. Najzanimljivije je da se ova količina ne manja ni kada spavamo, kada je aktivnost mozga niska. James Kozloski, istraživač iz IBM, tvrdi da najmanje 90% energije koju troši, ne možemo da objasnimo. Izgleda kao da se nalazi u stanju da neprekidno “vrti” signale, koji nisu povezani sa stimulusima iz spoljne sredine. Mozak dakle, veliki deo vremena troši ogromnu energiju, ne radeći ništa? Količina energije koja se troši kada nešto ardimo, nije ravnomerno raspoređena I zavisi od mnogo faktora. Na primer, kada obavljamo neki posao, a posmatra nas veliki broj ljudi, potreošnja se povećava (tako nastaju greške usled treme). Istraživanja su pokazala da muzičari tokom živih nastipa jače pritiskaju dirke ili žice, nego na probama (zato je koncentrtna muzika uvek uzbudljivija). Ukoliko su posmatrači pozitivni, potr...

Zašto nam deci opada IQ? Priča se dosta o novim nalazima, da IQ novih generacija počinje da pokazuje znake opadanja. Uzrok je uglavnom pronalažen u manje kreativnom načinu života, čitanju knjiga ili pisanju rukom. Ne bih se zadržavao na dosta puta ponovljenim dokazima da mobilni telefoni smanjuju kognitivne sposobnosti mozga. Možda jedino vredi pomenuti,   da slično vredi I za pisanje rukom. Neki misle da kuckanje po tastaturi, često u vidu skraćenica (npr.LOL) ili lčak samo stikera, čini pisanje rukom izlišnom. Naučnici sa Merkator instituta u Kelnu su u opsežnim studima pokazali da je neophodno da đaci koriste I tastaturu kompjutera, kao i pisanje rukom. Kako kaže direktor instituta Michael-Becker Mrotzek, pisanje je fina motorna aktivnost koja pozitivno utiče na razvoj mozga. Iako je kuckanje na tastaturi brže, a i čitljivije pisanje rukom ima bolje efekte na razvoj mozga. Kod pisanja rukom, infoirmacije se razlažu na najmanje delove, ...

Princip univerzalnosti Poslednjih godina mi je žao što sem kao većina lekara, izbegavao matematiku. Iako mi je čudno izgledala priča o teoriji svega, magičnoj formuli koja izražava sva dešavanja u Svemiru, poslednjih godina matematika je ukazala na neke univerzalne principe. Češki matematičar Petr Šeba je jednog dana 1999 sedeo u Meksiku i posmatrao vozače autobusa umestu Cuernavaca, u Meksiku. Primetio je mladiće koji su vozačima dodavali papiriće, za koje sui m oni davali novac. Saznao je da vozači plaćaju mladiće da ih obaveštavaju o vremenu polaska prethodnog autobusa. Ako je prethodni prošao skoro, vozač je vozio sporo, da bi se do dolaska na sledeću stanicu skupilo više putnika., Ako je bio davno, vozač je išao brže, da stigne pre onog iza. Ovo mu je izgledalo slično fenomenu koji se u kvantnoj fizici opisuje kao kvantni sistemi haosa. Uedio je mladiće da mu daju ceduljice nekoliko dana, a kada je podatke ubacio u kompjuter dobio je rezultate koji su se poklapali...