O zdravlju, bolestima, duši

Soda bikarbona, vagus i imunitet Zapaljenje leži u osnovi većine današnjih modernih bolesti. Zapaljenje je najčešće reakcija organizma na stres. Današnja medicina leči zapaljenje davanjem lekova. Ali, sve je više dokaza da se ovo može postići i stimulacijom nerva vagusa. Vagus je poznat kao “lutajući nerv” (naziv potiče od latinske reči vagabond, koja je slična našoj za lutalicu), jer ima mnogo grana koje polaze iz malog mozga i moždanog stabla, a završavaju se u srcu i skoro svim visceralnim organima.   Nemački fiziolog Otto Loewi je otkrio 1921. da stimulacija vagusa dovodi do usporavanja srčanog rada. Pri tome se oslobadjala supstanca koja je identifikovana kao acetilholin (prvi otkriveni neurotransmiter). Slika 1. Stara ilustracija vagusa pokazuje koliko ima razgranatu mrežu nerava koji dolaze do svih unutrašnjih organa.  U studiji iz 2010 objavljene u Psychological Science opisano je kako je vagus deo sistema koji koordiniše pozitivne e...

Kretanje zna či život Medju brojnim citatima koji se pripisuju Einsteinu, postoji onaj koji kaže da je život kao vožnja bicikla, ako ne želiš da padneš, moraš se stalno kretati. Manjak fizičke aktivnosti je uz hronični stres i pogrešnu ishranu, jedan od glavnih uzorka oboljevanja savremenog čoveka.   Većina ljudi pod fizičkom aktivnošću podrazumeva naporne fizičke aktivnosti, ali je osnovna ljudska fizička aktivnost hodanje. U članku paleontologa Loren Cordain, utvrdjeno je da su naši preci dnevno prelazili izmedju 6 i 16 km u potrazi za hranom. Žene su uz to nosile i decu u naručju (neke procene su da su prelazile sa detetom u naeručju do 4800 km do četvrte godine života deteta). Današnja civilizacija je ljudima ukinula potrebu za hodanjem. U ispitivanju iz 2003 u SAD, prosečno su muškraci prelazili 5,340, a žene 4,793 dnevno. Tehnička definicija sedanternog (pasivnog načina života) je manje od 5000 koraka na dan. Uporedite ovo sa Amišima u SAD koji nač...

Da li je bol autosugestija? istraživanje objavljeno oktobra 2018. pokazuje da je očekivanje o jačini bola u vezi sa stvarnim bolom koga osećamo. Pacijenti koji su očekivali da će ih nešto mnogo boleti, imali su stvarno jak bol pri medicinskim procedurama (iako ne bi trebalo da je intenzitet bola visok). Što više bola očekujete, to ćete više bola i osetiti. U ispitivanju iz Holandije, radjenom na 34 osobe, intenzitet bola je bio asociran sa odredjenim simbolima . U toku snimanja magnentnom rezonancom, prikazivani sui ma ovi simptomi (H za jak bol, L za blag). U isto vreme im je na ruku stavljan topli predmet i rečeno im je da je intenzitet toplote u korelaciji sa jačinom bola (jako topao sa H, mlak sa L). U stvarnosti, primenjena doza toplote nije bila u vezi sa simbolom. Kada su opisivali intenzitet bola, pacijenti su blag stimulus opisivali kao jak, ako im je pokazan symbol H i obrnuto. Osim toga, postojao je i fenomen   predubedjenja. Ukoliko je poslednji stumus bio jak, ...