O zdravlju, bolestima, duši

O POVIŠENOM KRVNOM PRITISKU (POD PRITISKOM PISANO) Malo je stanja (ne bih rekao bolesti) oko koje vlada toliko zamešateljstva, kao oko krvnog pritiska (osim valjda holesterola). Hiljadu puta ste pročitali da je to “tihi ubica”. Ali, postoje dva problema. Prvi je normalna vrednost krvnog pritiska, pa samim tim i definisanje povišenog pritiska. Drugi je uzrok nastanka, a bez   čega nema efikasnog lečenja. Preporuke American Heart Association i American College of Cardiology su da se normalnim smatra vfednost od 80/120 mmHg. Sve preko toga je hipertenzija, 130/90 mmHg stadijum I, a preko 140/90 mmHg stadijum II. Promena vrednosti normalnog krvnog pritiska je učinila da je polovina populacija SAD postala hipertenzivna. Kardiolozi eksperti su zaključili da smanjivanje sistolnog pritiska ispod 130 mmHg značajno smanjuje rizik od srčanog ili moždanog udara, srčane insuficijencije (iako je Cochrane sistematska analiza literature pokazala da nema mnogo koristi od s...

Zašto se vreme ubrzava kako starimo? Stariji ljudi ponavljaju mantru o tome kako im vreme protiče sve brže. Verovatno mali broj ljudi zna da je to u stvari istina. Što ste stariji, vreme vam protiče brže. Naravno da se protok vremena ne uzbrava, ali se percepcija protoka u našem mozgu neprekidno menja. U klasičnom eksperimentu iz davne 1996 (kako je brzo došla 2019), psiholog Peter Mangan je tražio od 25 osoba između 19 i 24, kao i od 15 između 60 i 80, da procene period od 3 minuta brojanjem sekundi (izgovaranjem brojeva, za koje je trajanje izgovora otprilike sekunda). Mladi imali realnu procenu (3 minuta i 3 sekunde), dok je za starije proteklo 3 minuta I 40 sekundi. On je pretpostavio da je nivo dopamina u mozgu starijh niži od mlađih, a da je njegov nivo odgovoran za procenu trjanja nekog događaja. Psiholozi Marc Whitman i Sandra Lenhoff su 2005 ispitivali 499 ljudi, između 15 i 94 godine o percepciji vremena – od “vrlo brzo” do “vrlo sporo”. Pokazalo...

Kosmička (neuronska) mreža Ideja o Svemiru kao “gigantskom mozgu” je ideja naučne fantastike (ali i mnogih naučnika) decenijama. Sada fizičari imaju i dolaze da je ovo možda tačno.   Neurske i galaktičke mreže pokazuju izrazitu sličnost. Atrofizičar Franco Vazza i neuronaučnik Alberto Feletti opisuju ove slipnosti u članku iz 2018 u online časopisu Nautilus: Nama vidljiv Svemir ima 100 milijardi galaksija, otprilike koliko naš mozak ima ćelija (neurona i drugih ćelija). Vizualno, kompjuterska simulacija kosmične mreže (radi se o strukturi otkrivenoj pre desetak godina, koja pokazuje da su galaksije povezane nitima obične i “tamne” materije) i presek moždanog tkiva imaju sličnu strukturu. Obe mreže imaju slična spektar snage (merenja fluktuacije niske i visoke frekvence), koje daju sličan obrazac melodije za obe strukture. Kosmična mreža i mozak imaju sličan stepen kompleksnosti. On se procenjuje merenj...