Постови

Слика
  Ivermektin – čudotvorni lek iz Japana     Naslov ovog teksta je preuzet iz pregleda medicinske literature časopisa Japanske Akadamije Nauka iz 2011. Sedamdesetih godina prošlog veka mikrobiolog Satoshi Ōmura, sa Instituta Kitasako u Tokiju je izučavao stotine uzoraka zemlje, u pokušaju pronalaženja novog antibiotika. Sakupljene uzorke je slao u Merck u Nju Džersiju, gde ih je testirao njego suradnik William Campbell . U jednoj od bakterija, Streptomyces avermictilis , je pronađena aktivna supstanca koja je izvranredno delovala na parazite. Nazvana je avermektin, a u promet je puštena za veterinarsku primenu 1981 modifikovana, kao ivermektin (dihidroavermektin). Od tada je u svetu upotrebljeno preko 3,7 milijardi doza leka u lečenju onihocerkoze (#rečno slepilo“, bolest koja hara Afrikom) i filarijaze (crva koji zapušava limfne sudove, izazivajući elefantijazu). Za ovo otkriće su Omura i Campbell dobili Nobelovu nagradyu 2015 godine. Neobičnost ivermektina
3 коментара
Прикажи све

Maria Treben ili priča o lečenju karcinoma lekovitim biljkama

Слика
  Maria Treben ili priča o lečenju karcinoma biljkama     Slučajno sam pre nekoliko dana naleteo na priču o travaru Momi. Ova priča me podsetila na nedeljno poznatu priču o jednoj drugoj „travarki“, znatno poznatijoj Mariji Treben. Ova Austrijanka je lansirala brojne biljne preparate, a najzpoznatija je po „švedskoj gorčici“ (pre dvadesetak godina popularnu i kod nas) u lečenju karcinoma. Suvremeni lekari su ovaj preparat potpuno ignorisali. Ni knjiga o njenim preparatima, koju je napisao čuveni nemački lekar Paul-Gerhard Seeger, nije mnogo uticala na stav klasično obrazovanih lekara. Profesor Seeger je fascinantna ličnost (rođen je 1903, a umro 1991), onkolog, dvostruki kandidat za Nobelovu nagradu. Kako je sam govorio, najvažniji period njegovog života je rad sa profesorom Otto von Warburgom (dvostruki dobitnik Nobelove nagrade za medicinu). Shvatanje Warburga o karcinomu kao metaboličkoj bolesti (poremećaj metabolisanja glukoze u mitohondrijama) su dugo bila supr
11 коментара
Прикажи све

Vagus - nerv lutalica

Слика
  Nerv lutalica ili polivagalna teorija   Pisao sam o vagusu kada sam objašnjavao mehanizam delovanja sode bikarbone. Ali, pričao o ovom fascinantnom nervu se ovde ne zvršava.   Mozak po klasičnoj podeli McLeana ima tri dela, reptilski (koji je odgovoran za reakcije koje su instinktivne, shodno vrsti), stari deo mozga sisara (odgovoran za emotivne reakcije) i koru velikog mozga (novi deo mozga, odgovoran za racionalno razmišljanje). Vagus kao nerv koji polazi od srži moždanog stabla, samim tim je degradiran u primitivnije delove mozga. Njegova funkcija je svedena na kabl koji provodi impulse iz mozga u periferne organe (srce, pluća i abdomen). Uprkos radovia hessa od pre više od pola veka, koji je ukazivao da je podela na centralni i periferni nervni sistem veštačka, da se radi o jednom jedinom isprepletanom, integrisanom sistemu. Stephen Progres je 2007 objavio rad u kome je predstavio novu teoriju, nazvanu „polivagalnom“. U njoj je pokazano kako su tri podsistem
Постави коментар
Прикажи све

O multiploj sklerozi

Слика
O multiploj sklerozi Kada sam pre nekog vremena ukazao na mogućnost lečenja multiple skleroze starim lekom za alergiju, Tavegylom, bilo je svakakvih reakcija (što je normalno). Posebno su me napadali za rečenicu “da se lek iščezao iz apoteka kada se pokazao efikasnim u lečenju”. Tada sam rekao da će se on sigurno ponovo javiti, ali u drugom obliku. I stvarno, krajem 2019 FDA (Američka agencija za lekove i hranu) odobrava za relapsirajuću multiplu sklerozu dimetil fumarat (zaštićeno ime TECFIDERA), oralno, kao monoterapiju ‘bez drugih lekova). Kakva je veza ove dve vesti. Pa, Tavegyl je klemastin fumarat (dakle lek klemastin je prisutan u obliku soli sa fumaratom). Dakle, deluje ne lek,već ono za šta je vezan. Fumarati se retko nalaze u ishrani ljudi, samo kao dodaci industrijskog hrani. U prirodi se nalaze u većoj količini u Islandskom lišaju. Način kako dimetilfumarat deluje nije sasvim poznat, misli se da je antioksidativno.Moguće je da ima i imunomo
25 коментара
Прикажи све

Kako izbeći prejedanje?

Слика
Kako izbeći prejedanje? Današnji ljudi su opsednuti ishranom i dijetama. Nezavisno od izgleda i težine, priča o zdravoj ishrani je skoro isto toliko česta, kao priča o vremenu ili saobraćaju.   Većina ljudi balansira između dijete i ozbiljnih grešaka, koje nastupaju usled razmišljanja o hrani tokom dijete. Većina dijeta ne uzima u obzir psihološke faktore ljudi. Osnovno pravilo dobre ishrane je “jedite samo kada ste gladni, a prestanite kada ste siti”.  Uzimanje većih količina hrane ima svoju fiziološku osnovu. Kada jedemo u želucu se oslobađa dopamine (takozvani hormone sreće), koji se vagusnim nervom prenosi u mozak. Otuda jedemo ne samo kada smo gladni, već i kada smo depresivni, umorni, nesrećni. Jedemo hranu koja izaziva naviku (puno šećera, kremastu, laku za nošenje). I uvek imamo izgovor, “ovo je samo danas”. A ponavljanje stvara naviku, a navika se teško otklanja. Kada imate neodoljivu želju za nekim slatkišem, istina je da ćete ga sve više
1 коментар
Прикажи све