O zdravlju, bolestima, duši

Kako kreni-stani aktivnosti pomažu metaboliz Većina programa fitnesa se fokusira na planiranim vrstama aktivnosti, dok u stvarnom životu aktivnost protiče u kratkim, neplaniranim eksplozijama. Na primer, dok hodate, morate potrčati za autobusom ili se popeti uz stepenice jer lift ne radi. Ovakva aktivnost troši više energije, nego kontinuirana vežba. Organizam mobiliše za takve, neplanirane aktivnosti sve rezerve energije. U istraživanju iz 2024, pokazalo se da se u ovakvim skokovima aktivnosti troši između 20 i 60 procenata više energije, nego kada se konstantno vežba. U ovj studiji, dobrovoljci su su se penjali stepenicama ili hodali na pokretnoj traci, od 10 sekundi do 4 minuta. Nosili su maske na licu, kojima je merena potrošnja kiseonika (koja se koristi da se proceni energetska potrošnja). Zaključak studije je dat u naslovu studije “Krećite se manje, potrošite više”.  Sličan nalaz je imala studija iz 2023 sa Univerziteta u Sidneju, koja je pokazala da jak i kratak fizički nap...

Sindrom hroničnog umora – zanemarena bolest   Sindrom hroničnog umora je misteriozna bolest, koja je tek skorije prepoznata i pomnije istraživana. Obilje simptoma, osim hroničnog zamora koji traje duže od šest meseci, veoma lako kod lekara koji malo znaju o ovoj bolesti izaziva sumnju na hipohondriju. Neprekidni bolovi, nedostatak energije, poremećaj kogntivinih sposobnosti , uz savršeno normalne nalaze, doprinose ovoj sumnji. Kako su dijagnostički kriterijumi nedovoljno precizni, ne zna se tačna učestalost ovog poremaćaja. Jedan period vremena su ovakvi pacijenti smatrani psihijatrijskim slučajevima, lečeni antidepresivima i drugim psihoaktivnim lekovima. Raznije za njih koristio termin "neurastenija". Bolest je privukla pažnju tek osamdesetih godina XX veka, posle pojave većeg broja slučajeva u mestima oko jezera Taho u SAD. Lekari su primetili više stotina pacijenata sa sličnim simptomima.  Oboleli nisu mogli da voze automobile ili su se gubili u gradu, profesor matematike...

Opasnosti od upotrebe elektronskih cigareta OPASNOTI OD E-CIGARETA Electktronske (e)-cigarete su se pojavile 2003 godine i brzo su stekle veliku popularnost, posebno kod mladih. Nisam bio svestan razmere upotrebe ovih cigareta, dok posle jednog gostovanja na TV nisam dobio ogroman broj zahteva roditelja da komentarišem ovu epidemiju.  Zanimljivo je da su one do skoro bile potpuno van kontrole, dok za obične cigarete važi stroga zakonska ograničenja za prodaju maloletnim licima. Prva generacija e-cigareta je imala oblik klasičnih, druga je imala  oblik olovke, a treća kutije. Četvrta generacija koja je sada na tržištu ima četiri dela. Slika 1. Izgled e.cofareta.  U rezervoaru se nalazi tečnost, koja ima veliki broj ukusa, najčešće voćnih. Najpopularniji su trešnja, kokos, vanila, čokolada, a  postoje i e-cigarete sa ukusom duvana. U svim rastvorima se nalaze dve hemikalije, propilen glikol (češće) ili glicerin. On pojačava ukus i obezbeđuje brže i čistije sagorevanje....

  Ivermektin – čudotvorni lek iz Japana     Naslov ovog teksta je preuzet iz pregleda medicinske literature časopisa Japanske Akadamije Nauka iz 2011. Sedamdesetih godina prošlog veka mikrobiolog Satoshi Ōmura, sa Instituta Kitasako u Tokiju je izučavao stotine uzoraka zemlje, u pokušaju pronalaženja novog antibiotika. Sakupljene uzorke je slao u Merck u Nju Džersiju, gde ih je testirao njego suradnik William Campbell . U jednoj od bakterija, Streptomyces avermictilis , je pronađena aktivna supstanca koja je izvranredno delovala na parazite. Nazvana je avermektin, a u promet je puštena za veterinarsku primenu 1981 modifikovana, kao ivermektin (dihidroavermektin). Od tada je u svetu upotrebljeno preko 3,7 milijardi doza leka u lečenju onihocerkoze (#rečno slepilo“, bolest koja hara Afrikom) i filarijaze (crva koji zapušava limfne sudove, izazivajući elefantijazu). Za ovo otkriće su Omura i Campbell dobili Nobelovu nagradyu 2015 godine. Neobično...

  Maria Treben ili priča o lečenju karcinoma biljkama     Slučajno sam pre nekoliko dana naleteo na priču o travaru Momi. Ova priča me podsetila na nedeljno poznatu priču o jednoj drugoj „travarki“, znatno poznatijoj Mariji Treben. Ova Austrijanka je lansirala brojne biljne preparate, a najzpoznatija je po „švedskoj gorčici“ (pre dvadesetak godina popularnu i kod nas) u lečenju karcinoma. Suvremeni lekari su ovaj preparat potpuno ignorisali. Ni knjiga o njenim preparatima, koju je napisao čuveni nemački lekar Paul-Gerhard Seeger, nije mnogo uticala na stav klasično obrazovanih lekara. Profesor Seeger je fascinantna ličnost (rođen je 1903, a umro 1991), onkolog, dvostruki kandidat za Nobelovu nagradu. Kako je sam govorio, najvažniji period njegovog života je rad sa profesorom Otto von Warburgom (dvostruki dobitnik Nobelove nagrade za medicinu). Shvatanje Warburga o karcinomu kao metaboličkoj bolesti (poremećaj metabolisanja glukoze u mitohondrijama) su ...

  Nerv lutalica ili polivagalna teorija   Pisao sam o vagusu kada sam objašnjavao mehanizam delovanja sode bikarbone. Ali, pričao o ovom fascinantnom nervu se ovde ne zvršava.   Mozak po klasičnoj podeli McLeana ima tri dela, reptilski (koji je odgovoran za reakcije koje su instinktivne, shodno vrsti), stari deo mozga sisara (odgovoran za emotivne reakcije) i koru velikog mozga (novi deo mozga, odgovoran za racionalno razmišljanje). Vagus kao nerv koji polazi od srži moždanog stabla, samim tim je degradiran u primitivnije delove mozga. Njegova funkcija je svedena na kabl koji provodi impulse iz mozga u periferne organe (srce, pluća i abdomen). Uprkos radovia hessa od pre više od pola veka, koji je ukazivao da je podela na centralni i periferni nervni sistem veštačka, da se radi o jednom jedinom isprepletanom, integrisanom sistemu. Stephen Progres je 2007 objavio rad u kome je predstavio novu teoriju, nazvanu „polivagalnom“. U njoj je pokazano kako su...