Vagus - nerv lutalica

 

Nerv lutalica ili polivagalna teorija

 

Pisao sam o vagusu kada sam objašnjavao mehanizam delovanja sode bikarbone. Ali, pričao o ovom fascinantnom nervu se ovde ne zvršava.  Mozak po klasičnoj podeli McLeana ima tri dela, reptilski (koji je odgovoran za reakcije koje su instinktivne, shodno vrsti), stari deo mozga sisara (odgovoran za emotivne reakcije) i koru velikog mozga (novi deo mozga, odgovoran za racionalno razmišljanje). Vagus kao nerv koji polazi od srži moždanog stabla, samim tim je degradiran u primitivnije delove mozga. Njegova funkcija je svedena na kabl koji provodi impulse iz mozga u periferne organe (srce, pluća i abdomen). Uprkos radovia hessa od pre više od pola veka, koji je ukazivao da je podela na centralni i periferni nervni sistem veštačka, da se radi o jednom jedinom isprepletanom, integrisanom sistemu. Stephen Progres je 2007 objavio rad u kome je predstavio novu teoriju, nazvanu „polivagalnom“. U njoj je pokazano kako su tri podsistema mozga primitivnijih vrsta očuvana i izražena u sisara. Ovi autonomni podsistemi su odgovorni za socijalnu komunikaciju (izraz lica, govor, slušanje), kretanje (reakcija beži ili bori se) ili imobilizaciju (pretvaranje da je životinja mrtva, sinkopa kod uzbudjenja). 

 

Slika 1. Struktura mozga po McLeanu.

Ova tri kola su kozistentna sa ingenioznom idejom Jacksona, koji je još u XIX veku pretpostavio da inhibicija viših nervnih struktura dovodi do povećane aktivnosti nižih delova. Iako se ova teorija odnosila prvenstveno na oštećenje mozga, ima svoje mesto u polivagalnoj teoriji. Kada je sredina sigurna, dominira aktivnost vagusa (usporava srčani rad, suzbija lučenje kortizola kao hormona stresa, smanjuje zapaljenski odgovor suzbijanjem lučenja citokina). Ovaj mehanizam je takodje odgovoran za regulaciju izraza lica. Izraz lica kod stresa ili u opuštenom stanju su regulisani tonusom vagusa. Stimulusi koji povećavaju osećaj sigurnosti aktiviraju evoluciono novija neuronska kola i povećavaju intelektualni potencijal jedinke. Suprotno se dešava kod signala opasnosti, aktiviraju se mehanizmi samoodržavanja.

 

 Slika 2. Ventralni vagusni sistem je aktiviran u sigurnoj sredini, simptički kada ste ugroženi. Aktivacija dorzalnog vagusnog sistema dovodi do paralize.

Dobar primer polivagalne teorije je kod životinja lov lavice na gazele. One pasu sve dok ne vide lavicu kako trči prema njima. Tada ulaže svu snagu u beg (simpatički nervni sistem). Kada bude uhvaćenja, predaje se bez otpora (parasimpatički).  Lavovi se često igraju oplenom, pre nego što ga ubiju. Ako je pažnja lavice na trenutak popustila, gazela skače i počinje da beži (simpatikus).

U mirnim vremenima, kada smo emotivno zdravi, povezujemo se na zdrav način sa drugim ljudima. Šetamo se, javljamo jedni drugima, smejemo se. Ovaj tip ponašanja se naziva ventralnom vagusnom reakcijom. Imuni system dobro funkcioniše, osećamo zadovoljstvo u životu, lice je opušteno. Dobro spavamo.

Ukolikomozak prima signale za opasnost (stvarne ili lažne) aktivira se simptikus (ubrzava se rad srca, luči adrenalin i drugi hormoni stresa). Lice dobija zabrinut ili agresivni izraz, remeti se varenje (krv se preusmerava ka mišićima, da bi se pobeglo od opasnosti ili pripremili za borbu). Stiskaju se pesnice, ruke se postavljaju tako da štite vitalne organe (srce prvenstveno). Intelektualna aktivnost se gasi, focus je na suzbijanju opasnosti.

Ukoliko je situacija bezizlazna, ponovo se aktivira parasimpatikus. Čuveni istraživač Livingston je pisao da je kada ga je napado lav, imao osećaj pospanosti, bez osećaja bola ili straha, iako je bio potpuno svestan situacije. To se dešavalo ljudima u koncentracionim logorima, pa nema čudjenja zašto nisu pokušavali bekstvo, već su mirno išli na egzekuciju. Ovo je evolucioni mehanizam kada se životinja pravi mrtva da zavara predatora. Metabolizam se usporava, kao i srčani rad, tonus mišića je nizak. Uzporen metabolizam smanjuje intelektualnu aktivnost mozga. Naše ponašanje je identično ponašanju gazele. Kada nas neko uplaši, možem se onesvestiti, iako opasnost nije realna. Naš mozak ne može dobro da razlikuje stepen opasnosti, a intenzitet odgovora je uvek isti. Ponekad ostanemo u sanju paralyze danima ili duže, a ovo se zove u psihijatriji postraumatski šok sindrom.  Veterani iz rata će reagovati i na grmljavinu, a žrtva silovanja ne uspeva da se brani jer je u stanju paralyze, usled aktivacije parasimpatikusa. Da vagus igra veoma važnu ulogu u ovom procesu, pokazalo je istraživanje u kome se pacijent koji se nalazio godinama u dubokoj komi, probudio i pratio predmete posle stimulacije vagusa.

Lečenja ovakvih poremećaja je lako, osobe treba vratiti u zdravu socijalnu sredinu, sa zdravim odnosima izmedju ljudi. Drugi način je suzbijanje straha meditacijom, jogom, različitim vežbama (one u svojoj osnovi imaju duboko disanje). Susannah Hay u svojoj doktorskoj disertaciji, pokazuje 2019 kako je drevna tehnika Gurjieffa imala izvanredne efekte. Možete pogledati izvanredan video Deepaka Chopre na ovu temu na linku.

Jedan od lakih načina stimulacije vahusa je glasno pevanje, a takodje i uzimanje sode bikarbone (o tome sam već pisao). Izlaganje hladnoći je takodje dobar način da se aktivitra ventralni vagusni odgvoor. Dakle, ne dozvolite da vas strah parališe, stimulišite vagus.