Afektivna imunologija (imunologija i emocije)

Sindrom hroničnog umora – zanemarena bolest

 

Sindrom hroničnog umora je misteriozna bolest, koja je tek skorije prepoznata i pomnije istraživana. Obilje simptoma, osim hroničnog zamora koji traje duže od šest meseci, veoma lako kod lekara koji malo znaju o ovoj bolesti izaziva sumnju na hipohondriju. Neprekidni bolovi, nedostatak energije, poremećaj kogntivinih sposobnosti , uz savršeno normalne nalaze, doprinose ovoj sumnji. Kako su dijagnostički kriterijumi nedovoljno precizni, ne zna se tačna učestalost ovog poremaćaja. Jedan period vremena su ovakvi pacijenti smatrani psihijatrijskim slučajevima, lečeni antidepresivima i drugim psihoaktivnim lekovima. Raznije za njih koristio termin "neurastenija".

Bolest je privukla pažnju tek osamdesetih godina XX veka, posle pojave većeg broja slučajeva u mestima oko jezera Taho u SAD. Lekari su primetili više stotina pacijenata sa sličnim simptomima.  Oboleli nisu mogli da voze automobile ili su se gubili u gradu, profesor matematike nije znao da sabere dva prosta broja. Većina je imala zapaljenje ždrela, mnogi su bubili na težini. Smetala im je svetlost, TV ili zvuci sa radija. Većina obolelih je bila iz određenih zgrada (koledža ili hotela). Tako je nastao naziv “bolest bolesnih zgrada”.

Ovi pacijenti su imali nisku aktivnost imunih ćelija, a na snimcima magnentnom rezonancom su se videle brojne mrljaste promene. Svi su imali pozitivan nalaza na Epstein-Barrov virus (EBV), pa je bolest nazvana i “hroničnom EBV infekcijom”. Sledećih 15 godina su se istraživači prepirali oko uzroka i kriterijuma za dijagnozu, a ova rasparava do danas nije završena. Na kraju je usvojen naziv “sindrom hroničnog umora”. Dijagnostičke kriterijume je dao Fukuda 1994 “hroničan osećaj umora, koji traje najmanje šest meseci, udružen sa specifičnim simptomima kao što su kognitivni poremećaji, poremećaj sna i bolovi u mišićima. Oni su kasnije dopunjavani od strane raznih organizacija. 

Slika 1. Simptomi fibromijalnije (sindroma hroničnoh umora).

Opisano je puno mehanizama nastanka ove bolesti, ali je ključno zapaljenje mozga, pa je uz naziv dodat i termin “mijalgična encefalopatija” (u prevodu zapaljenje mozga praćeno bolovima). 

Slika 2. Poremećaji koji su opisani kod fibromijalgije. 

Oboleli imaju puno problema sa okolinom i radnim mestom. Nailaze na nepoverenje, pa čak i prebacivanje ili ismevanje. Lekari ih izbegavaju, jer nemaju nikakvu ideju kako da ih leče, a veliki broj ne zna ni o kakvoj bolesti se radi. Obzirom da se preklapaju simptomi brojnih bolesti, pacijenti sa ovom bolešću se neprekidno šetaju između različitih specijalista, bez rezultata. Izostaje i reakcije na uobičajene lekove.

Moje lično mišljenje je da se radi o klasičnom trovanju teškim metalima, koje ima praktično identične simptome. Može se raditi I o drugim toksinima iz okoline, kakav je pesticid glifosatm industrijski toksini. Neki autori su opisivali i efekat toksina iz mikroorganizama, posebno aflatoksina (koga ima puno u mleku).

Slika3. Simptomi trovanja teškiom metalima (identični kao kdo fibromijalgije).

Klasična medicina nema rešenja za sindrom hroničnog umora, što je logično jer nema definisan uzrok. Klasični lekovi za bol nemaju veći efekat kod ove bolesti. Kod migrene i drugih hroničnih bolova, odličan efekat je pokazao magnezijum. Najbolja so magnezijuma je sa citratom, u dozi od 400 do 500 mg svakodnevno. On smanjuje i anksioznost, koja je izražena kod ovih pacijenata. Druga prirodna materija sa dobrim efektima je melatonin, čiji je nivo inače smanjen kod ovih pacijenata (zato i imaju poremećaj sna, jer se radi o hormonu spavanja). Uz to, melatonin je izvanredan antioksidans, koji smanjuje zapaljenski proces u organizmu. Slobodno se može uzeti 10 mg pred spavanje, duži vremenski period, jer nema nikakva značajnija neželjena dejstva. 

Skoro je otkriveno da jedna kiselina koja se normalno nalazi u našem telu i utiče na način kako naš mozak oseća bol, ima odlične efekte na oblažavanje bolova. Radi se o palimitoiletanolamidou (PEA). Za otkriće ove kiseline je dobijena Nobelova nagrada (Rita Levi-Montalčini). Ova kiselina se se svrstava u endokanabioide, a poznat je efekat na bol kanabisa. Nema nikakva neželjena dejstva. U studiji na 636 osoba sa bolom u leđima, doavana u dozi od 300 ili 600 mg tri nedelje, pokazala je odličan efekat (600 mg je imalo bolje rezultate). Efekat je prevašao sve poznate lekove. Uz smanjenje bola, PRA je antiapaljenska materija (specifično ibuprofen).

Jedna druga materija, nazvana honokiol (dobijen iz Magnolije)  ima sličan efekat, vezivanjem za GABA (isti nehanizam imaju lekovi iz grupe benzodiazepina). 

Za oporavak kognitivnih sposobnosti, odlične efekte ima NMN (nikotinamid mononukleotid). Jedna velika studija je pokazala da davanje NMN uz probiotik I prebiotik (laktulozu) poboljšava kognitivne funkcije kod Alchajmera. Ovakva terapije nema nikakva neželjena dejstva I može se koristiti veoma dugo vremena. 

Potrebno je sprovesti detoksikaciju teških metala, a ona se može jednostavno postići davanjem jedne tablete korijandera, a posle pola sata kasnule sa hlorelom (algom). Ne treba ovećavatu doze, jer je pokazano da visoke doze izvlače velike količine teških metala u cirkulaciju, gde se mogu taložiti i pogoršavati simptome. Primena zeolita je takođe bezopasna I efikasna u eleiminisanju teških metala. Ginko može da pomogne u neutralisanju glifosata I drugih pesicida. Ginseng eliminiše gljivice iz organizma, a ima dobar efekat na anksioznost.

Izuzetno je važno izbegavanje stresa, koji pogoršava simptome, kao i promena načina ishrane (Mediteranska dijeta je najbolja za ovakva stanja). Od koristi se u istraživanjima pokazala I Ašvaganda, biljka koja ima puno različitih pozitivnih efekata kod zapaljenskih procesa u mozgu.   

Naravno uz sve to je potreban upornost. Iako se javljaju bolovi i umor, neophodno je postepenim vežbanjem vratiti mišićnu snagu. Imao sam dosta pacijenata sa ovom bolešću, koji su se vratili normalnom životu.