Ono si što jedeš

    

Ono si što jedeš

Današnji stanovnik Zapadne Evrope ili SAD stvara i troši dvostruko više nego 2000 godine, a mnogostruko više nego pre stotinak godina. Ali, hrana koju jedemo je sve lošija i lošija, pa su poremećaji koji nastaju na taj način sve češći. Procenjuje se da više ljudi (12 miliona) umire od poremećaja izazvanih hranom (pomenimo samo gojaznost, karcinom, dijabetes), nego od smrti izazvanih prekomernom upotrebom alkohola (2,75) i duvana (7 miliona) zajedno.

Razlog je u činjenici da nismo prilagodjeni novim vrstama i količinama hrane. Pogled na rafove supermarketa će vam odmah pokazati da dominiraju grickalice, napici bogati šećerom, čokolade. Sve je šareno, slatkog ukusa (nema gorkih ili kiselih proizvoda). U knjizi Guido Masé The Wild Medicine Solution: Healing with Aromatic, Bitter and Tonic Plants ukazuje da se gorak ukus u nas razvio evoluciono kao način da se izbegnu otrovne biljke. Biljke sa slatkim ukusom skoro nikada nisu otrovne, što je još jedan od razloga zašto toliko volimo slatko. Ali, uzimanje gorkih materija pred obrok podsvesno signalizira mozgu da se možda radi o otrovnoj materiji, pa suzbija apetit. Gorke materije stimulišu jetru da luči žučne soli, što olakšava varenje i apsorpciju vitamina A,D,E,K. Pelinkovac pre jela je dobra stvar. Dodavanje listova maslačka u salatu ima sličan efekat. Ne samo što jedemo hranu drugačijeg sastava, jedemo i mnogo veće količine. Zanimljivo je da osudjujemo gojazne osobe, ali ne proizvodjače hrane koja goji. Prodaja grickalice i brze hrane je porasla za 30% izmedju 2011 i 2016. godine. Istraživanja pokazuju da čak i u zemljama koje su bile primer dobre ishrane, mediteranskog tipa (bogata maslinovim uljem, ribom, paradajzom), mladi sve više jedu brzu hranu.

Promenila se i psihologija jela. Ljudi više ne jedu lagano, uživajući u hrani. Oni uzimaju bilo šta u bilo kojoj kombinaciji. Jede se u hodu, nedovoljno se žvaće. Žvakanje je od izuzetne važnosti. Ljudi koji dugo žvaću, uživaju u ukusu hrane. Ovo stimuliše lučenje digestivnih sokova, olakšavajući varenje. Takodje, poboljšava čvrstinu zuba. Ljudi koji sporo jedu se manje prejedu, jer mozak posle oko 20 minuta obroka stvara osećaj sitosti.
Neprekidno čujem da je zdrava hrana skupa, pa ljudi sa skromnim prihodima ne mogu da je priušte. Istraživanje koje je sproveo Fumiaki Imamura tokom 16 godina je dalo iznenadjujuće rezultate. U članku objavljenom 2015 u prestižnim medicinskom časopisu Lancet, Imamura je pokazao da najzdravije navike u ishrani imaju stanovnici sub-Saharske Afrike (redosled je Čad, Mali, Kamerun, Gvajana, Tunis, Siera Leone, Laos, Nigeria, Guatemala). Naravnom isključeni su bili oni koji su bili pothranjeni, u obzir su dolazile samo osobe sa dnevnim unosom 2000 kalorija. Najnezdravije navike u ishrani sui male Jermenija, Madjarska, Belgija, SAD, Rusija, Island – ovo je za mene bilo veliko iznenadjenje, Litvanija, Brazil, Australija. Dakle, prihod nije garancija dobre ishrane.
Šta je dobra ishrana? To je uzimanje namirnica za koje znamo da imaju povoljne efekte na organizam. Tu spadaju različite vrste oraha (većina autora ističe bademe, ali ja bih visoko stavio orah). Oni su moćni antioksidansi, ali i izvor omega3 masnih kiselina biljnog porekla. Sadrže visoke koncentracije cinka. Brazilski orah sadrži visoke koncentracije selena, koji je izuzeno važan mineral.
Ovas je izuzetna žitarica. Bogat je kompleksnim ugljenim hidratima, koje usporavaju varenje, sprečavajući nagle skokove šećera u krvi (koji se javljaju posle obroka). Bogat je i folatima, B vitaminima.  Slične prednosti imaju pšenične klice.
Od zelenog povrća, posebno mesto zauzima brokoli. Sadrži materije koje sprečavaju kardiovaskularne bolesti, dijabetes, neke vrste carcinoma. 100 grama brokolija ima više od dnevne doze vitamin C. Sumporna jedinjenja iz njega su antikarcinogena. Treba ga jesti samo lako prokuvanog na pari. Spanać nema mnogo iskoristljivog gvoždja, ali ima dosta materija sa antioksidantnim svojstvima, sadrži nijacin (molekul života, koji je precursor nikotinami dinukleotida, koji je enrgetska rezerva ćelija).  Slatki krompir je odličan izvor vlakana, neophodnih za dobru crevnu floru, koja je osnova dobrog zdravlja.
Najbolji izvor proteina su morske ribe, jaja, ali i piletina koja nije gajena na industrijskim farmama. Morska riba ima izuzetno visok sadržaj omega3 masnih kiselina (povoljan efekat kod kardiovaskularnih oboljenja, blesti centralnog nervnog sistema).  U jednoj studiji je pokazana regresija carcinoma prostate u osoba sa visokim unosom omega3 kiselina. Suplementi omega3 nemaju ni približno takav efekat, kao morska riba (kako pokazuje ogromna studija iz Kine iz 2018). Piletina je jeftina, zdrava alternative govedjem mesu (koje je na ložem glacu poslednjih godina). Ali, ne treba ga pržiti (posebno ne u fritezi). Jaja su bogata sa vitamin B2 i B12, ali i važne aminokiseline leucina.
Dakle, vidite da zdrava hrana (uvek pripremljena sa maslinovim uljem) nije skupa ili egzotična. Naravno, osnovno pravilo je umerenost. Umerenost u količini, raznovrsnost po sastavu. Poslednjih godina, naš system ishrane je fokusiran na količinu. Delimično je ovo poslediva gladi tokom svetskih ratova. Drugi razlog je sastav hrane, a treći sve manje pripremanje hrane kod kuće.

Da je moguće da se navike u ishrani promene pokazuje primer Amsterdama, koji je prvi gradu razvienom svetu koji je od 2012 do 2015 smanjio procenat gojazne dece za 12%. Kampanja je imala mnogo aktivnosti, od zabrane reklamiranja brze hrane ili grickalica, do izgradnje mesta gdese može piti voda sa česme (voda iz vdovima je u Amsterdamu jedna od najkvalitetnijih na svetu). Na proslavama rodjenadana nema grickalica i slatkiša, već parčići paradajza, kockice sira i maslinama.

Dakle, zdrava ishrane je laka i jeftina, zahteva samo malo volje.