Manoza u lečenju karcinoma



Manoza u lečenju karcinoma

Poslednjih dana se pojavio jedan uzbudljiv rad, koji ptvrdjuje ispravnost Warburgovog efekta u ćelijama carcinoma (a radi se o pojavi da ćelije carcinoma koriste skoro isključivo process anaerobne razgradnje glukoze u dobijanju energije). Već sam pisao o tome kako gladovanje  i smanjen unos šećera deluju povoljno kod skoro svih vrsta carcinoma. U prestižnom časopisu Nature je krajem prošle godine objavljen rad o efektu jednostavnog šećera manoze na usporavanje rasta malignih ćelija. Manoza se inače stvara u organizmu od glukoze, ali nema jasna biološka dejstva. Pet puta brže se vezuje za različite molecule od glukoze, pa može da pogorša postojeći dijabetes.
Obzirom da se transportuje u ćelije istim nosačem kao glukoza, njeno davanje dovodi do brzog unošenja u ćelije, gde kompetitivno remeti metabolizam glukoze. Oktobra prošle godine je tim japanskih naučnika sa institute RIKEN utvrdio da davanje drugog analoga glukoze, fukoze, inhibira rast malignog tumora jetre. U pomenutoj studiji iz 2018, naučnici su pokazali da je manoza efikasnija od fukoze u suzbijanju rasta tumora. Rast tumora je bio znatno usporen u miševa koji su dobijali manozu, bez većih neželjenih efekata. Štaviše, efekat je bio posebno dobar u miševa koji su dobijali citostatsku terapiju doksorubicinom ili cisplatin, jer su tumorske ćelije u stanju stresa bile manje otporne na metaboličke efekte manoze. Mitohondrije igraju ključnu ulogu u ovom procesu (što je logno, jer su one metabolička baterija ćelije). Identični rezultati su dobijeni u radu koji je publikovan februara 2019 u časopisu Cancer Discovery. Ovaj časopis je zvanični časopis Američkog udruženja za karcinom.


Slika 1. Ilustracija iz originalnog rada. Gore desno se vidi smanjenje veličine tumora skoro na polovinu tokom terapije, a gore levo snimak na magnentnoj reyonanci. Dole se vidi pojačavanje ovog efekta primenom citostatika. 
Efekat manoze je posebno dobar u karcinomima koji imaju nisku aktivnost enzima fosfomanoza izomeraza (PMI), jer ovaj enzim pretvara manozu u fruktozu, smanjujući njene efekte.  U ove spadaju karcinom dojke, bubrega, prostate, debelog creva (dakle najčešći karcinomi).
Nalazi se u visokim koncentracijama u jabukama, pomorandžama, breskvama, borovnici i brusnici. Takodje je ima u brokoliju ili kupusu. Apsorbuje se sporo, pa ne povećava nivo glukoze u krvi. Ne deponuje se u telu, već se odmah izlučuje bubrezima.
Verovatno je da je unos hranom nedovoljan za opisano antitumorsko dejstvo. Teško je reći kakva bi bila doza za ljude, jer takva ispitivanja nisu radjena. Neke paralele se mogu povući sa doziranjem u drugim indikacijama. Naime, D-mannoza se poslednjih godina koristi kao alternative antibiotskoj terapiji, posebno u lečenju infekcija urinarnog trakta. Poznata je činjenica da blokira vezivanje bakterije Ešerihije za ćelije epitela urinarnog trakta. U jednoj studiji sa D-manozom, žene koje su dobijale Bactrim ili manozu, učestalost infekcija je bila 4 x manja u grupi sa manozom.
Manoza se može koristiti i kao supplement, doza je 2 g na svaka 2 do 3 sata. Nema posebnih kontraindikacija, osim trudnoće i dojenja. Kod osoba sa šećernom bolešću potreban je oprez pri uzimanju manoze.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Afektivna imunologija (imunologija i emocije)

O multiploj sklerozi

Soda bikarbona, vagus i imunitet