Agresivnost kao nasledna bolest
Agresivnost kao nasledna bolest
Svako od nas zna nekoga ko ima “kratak
fitilj”. Nauka dosta dugo zna da je agresivnost nasledna osobina, ali je tek
skoro otkrivena prava priroda slabe samokontrole, koju imaju visoko agresivni
ljudi. Biološko objašnjenje agresivnosti je nepopularno, jer nosi notu političe
nekorektnosti, poznata besmislica kako smo “svi rodjeni jednaki”.
Agresivnost je nasledje iz evolucije, jer
je služila dobroj svrsi (očuvanju vrste). U doba kada nije bilo policije ili
sudstva, samozaštita je bila jedini mehanizam odbrane. Sve do pre oko 12,000 godina,
svi ljudi su bili lovci.skupljači, a ovaj način života je pun agresivnosti.
Antropolozi su pokzali da su agesivniji muškarci imali više dece, delimično jer
su duže živeli. Iz studija sa identičnim
blizancima (omiljena grupa za istraživanje uticaja nasledja, jer imaju isti
genom) znamo da je oko polovine individualne agresivnosti urodjena. Iznenadjujuće,
nova istrživanja su pokazala vezu agresivnosti i aktivnosti jednog gena, koji u
mozgu kodira stvaranje anzima monoamine oksidaze A (MAOA). Ovaj enzim
kontroliše funkcionisanje neurotransmitera, koji kontrolišu emocije. Muškarci koji čine teška ubistva imaju nisku
aktivnost ovog enzima. Žene imaju uvek samo umerenu aktivnost, što objšanjava
njihovu malu sklonost ka nasilju. Nekoliko istraživanja je poazalo da muškarci
koji imaju su skloni nosilju imaju nizak nivo ovog enzima, posebno ako su bili
zlostavljani kao deca. U istraživanju sprovedenom na prosečnim studentima,
pokazalo se da osobe sa niskom aktivnošnu MAOA imaju viši stepen agresivosti od
osoba sa visokim nivoom enzima, ali samo ako su bili izazvani. Ovo pobjašnjava
akte ekstremnog nasilja koje ponekad čine potpuno normalne osobe u izuzetnim
Slika 1. Delovi mozga koji se aktiviraju u muškaraca sa niskom aktivnošćnu enzima MAOA pri delovanju provokativnih faktora iz sredine.
situacijama.
Ispitivanje na
38 osoba sa niskom ili visokom aktivnošću enzima su pokazala da je region mozga
koji se aktivira pri agresivnosti amigdala, ali i dorzalni prednji cingulum. Osobe
sa visoim stepenom funkcionisanja enzima nisu imale aktivaciju ovog dela mozga.
Isti deo mozga se aktivira i u osoba koje postaju agresivne posle nekoliko
popijenih pica, kako je pokazano 2018 u ispitivanju Thomas
Densona iz Australije, objavljenog u časopisu Cognitive, Affective, &
Behavioral Neuroscience.
Iako skoro 35 do 40% muškaraca ima nisku
aktivnost MAOA, samo mali broj i čini ozbiljne akte nasilja u životu. Očigledno
je osim gentike potrebno da deluju još neki faktori, da bi osoba postala nasilna.
Jedno novo istraživanje pokazuje da majke mogu da smanje sklonost dečaka sa
niskom aktivnošću MAOA ka nasilju (uloga oca i ovde je, kao i u mnogo čemu
drugom, minorna). Istraživanja u majmuna pokazuju da agresivni mladunci mogu da
postanu poslušni, ako imaju puno nežnosti koju im pruža majka.
Ova istraživanja
pružaju zanimlive mogućnosti prevencije nasilja. Genetskim skriningom je danas
moguće identifikovati osobe sa niskom aktivnošću MAOA i stvoriti im uslove da
ne razviju sklonost ka nasilju. Na žalost, agresivnost postaje dominantna
osobina savremenih društava, pa ovo deluje prilično utopijski. Tračak nade daju
studije, koje su pokazale veliki efekat testosterone na nervne mehanizme
agresivnosti.
Testosteron
povećava aktivnost amigdale, kao i nekih drugih delova mozga. Čak i kratkotrajno
povećanje aktivnosti testosterone, povišava stepen agresivnosti. Ovo je drugi razlog zašto su muškarci skloniji
nasilju od žena (mada postoje žene sa visokim nivoom testosterone, koji se kod
njih stvara u nadbubregu). Ovakve žene imaju jako povišen libido, često vole
grube seksualne igre. Kako muškarcima
stalno opada testosterone, možemo se nadati period mira u sledećim decenijama.
Tekstovi su vrlo interesantni!
ОдговориИзбришиOdavno nisam citala nesto tako zanimljivo.
Baš sam to pomislila. Danas sam otkrila ovaj blog i oduševljena sam.
Избриши