Kako šećer utiče na mozak


 Kako šećer utiče na mozak

     Već sam pisao o štetnosti uzimanja velikih količina šećera, posebno fruktoze. Izbegavati šećer nije lako, jer on preko naših papilla za ukus na jeziku aktivira tz. System nagrade I zadovoljstva u mozgu. Snimci mozga PET skenerom pokazuju da je reakcija posle uzimanja šećera potpuno ista kao kod uzimanja kokaina. Naime, materija koja se luči u mozgu pri reakciji nagrade je dopamine. Njegovo lučenje se povećava kada uzimamo šećer, što se na PET skeneru vidi kao crvena boja. Uzimanje velikih količina šećera je zavisnost.  Kao kod bolesti zavisnosti, već predvidjenje da će se šećer uneti dovodi do povećanog lučenja dopamine (razmišljanje o slatkišima je glavni neprijatelj dijeta).  Drugi problem zavisnosti od šećera je isti kao klasičnih zavisnika od supstanci, broj receptora za dopamine u mozgu je smanjen. Toznači da je stalno potrebna veća količina supstance da se dobije isti odgovor. Zavisnost od šećera je slična kao zavisnost od cigareta, alkohola ili kokaina. 
 

 Slika 1. Delovanje šećera ma mozak je potpuno identično delovanju kokaina, kako se vidi na ovom sn snimku. 
  
      Prekomerno uzimanje šećera deluje loše i na druge organe, dovodi do nastanka dijabetesa tipa 2, gojaznosti, ali se smatra i jednim od faktora rizika za nastajanje carcinoma. Najbolji primer su SAD, gde je zbog prekomernog uzimanja šećera (a ono je delimično posledica neozbiljnih preporuka od pre 20 godina o smanjenom unosu holesterola) učestalost dijabetesa u stalnom porastu. Po procenama Centers for Disease Control da će se broj Amerikanaca sa dijebetesom do 2050 možda utrostručiti. 


 Slika 2. Kod kokainskih zavisnika, ali i gojaznih osoba, postoji smanjena aktivnost dopaminskih receptora. Ovo uzrokuje potrebu za stalnim unošenjem sve većih količina supstance da se dobija ista reakcija.      

      Nije lako odreći se slatkiša. Prvi korak je da se prekinesa uzimanjem veštačkih zasladjivača. Iako se oni reklamiraju kao zdravija opcija, aspratam i sukraloza mogu povećati potrebu za šećerom na duge staze, jer smanjuju nivo dopamine u mozgu. Ovo stvara nezaustavljivu potrebu za unošenjem šećera. Bolje je da se u svrhu zasladjivanja koristi med ili melasa. Još bolje je korišćenje vanilije. Ovaj prirodni začin se nalazi u obliku štapića ili praška. Ima brojna povoljna dejstva na organizam. Smanjuje nivo šećera, povećavajući efikasnost insulin. Deluje antikarcinogeno, ima antibaterijska i antigljivična svojstva. Dobro deluje na neka neurodenegarativna oboljena, bogata je antioksidansima. Spavajte 8 sati, jer spavanje dovodi do disbalansa hormona sa poremećajem navika. Poznato je da osobe koje pate od nesanice imaju povećanu potrebu za slatkišima.  Ujutru uzmite dobar proteinski doručak, jer će to smanjiti potrebu za čokoladom ili slatkišima tokom dana. Jaja, jogurt i banana du dobra kombinacija za doručak koji smanjuje potrebu za šećerom.  Grickanje orašastih plodova ili cerealija od integralnog brašna takodje smanjuje potrebu za šećerom. Takodje, sličan efeat ima sveže voće (uz druge koristi od uzimanja voća).  

Коментари

Популарни постови са овог блога

Afektivna imunologija (imunologija i emocije)

O multiploj sklerozi

Soda bikarbona, vagus i imunitet