Čemu služi seks?

Čemu služi seks?

       Ovaj provokativan naslov  odražava jednu od najvećih misterija biologije, zašto postoje polovi i čemu služi seks kao način razmnožavanja. Evoluciona biologa nema nikakvu ideju kako i kada su nastali polovi.  Kako je nastao organizam koji zovemo ženski, koji polaže jaja (ili ih nosi u sebi), brine se o potomstvu, a muški organizam proizvodi spermatozoide. I kako je došlo do toga da jajna ćelija i spermatozoid imaju tačno po polovinu    genetskog materijala majke i oca?

     U knjizi The Masterpiece of Nature: The Evolution of Genetics and Sexuality, Graham Bell opisuje ovu dilemu, smatrajući je jednom od najvećih problema evolucionističke teorije. Niko ne zna zađto postoji seks (u oba smisla, kao polna kakateristika i kao način razmnožavanja). Seksualno razmnožavanje nema evolucione prednosti, traje dugo i troši mnogo energije, organizam koji nastaje dobija samo polovinu gena roditelja. Zašto se tako neefikasan i neprofitabilan (da se izrazimo ekon omski) održai i proširio? Evolucioni biolozi Lynn Marguilis i Dorion Sagan smatraju da se radi o slučajnosti, ali očigledno je da mora postojati neka velika prednost ovog procesa, ako se on sreće u skoro svih viših živih bića. Ser John Maddox, dugogodišnji urednik časopisa  Nature, piše u svojoj knjizi  What Remains to be Discovered:

 

      Slika 1. Spermatozoid pokušava da prodre u jajnu ćeliju.

      "Uprkos decenija špekulacija, ne znamo kako i zašto je nastao seks. Sekusalna reprodukcija je kompleksna, zahteva proizvodnju polnih ćelija. Metabolički troškovi da se održi ovakav fiziološki sistem su ogromni (ja bih dodao, uporedjujući sa prostom deobom na dve ćelije kod bakterija). Nema jasne prednosti seksualnog razmnožavanja."

       Seksualno razmnožavanje nosi opasnost od nekompatibilnosti krvnih grupa, reakcija odbacivaja ploda od strane imunološkog sistema majke, da pomenemo samo još neke teškoće.Jednoćelijski organizmi se razmnožavaju prostim deljenjem. Ovaj proces je jednostavan i metabolički efikasan. Ako smo nastali od ovih jednostavnih organizama, kada su počeli da se stvaraju spermatozoidi i jajne ćelije, i zašto?

      Slika 1. Seksualno razmnožavanje znači da svaka jedinka stvara polne ćelije sa polovinom hromozoma (ženska janu ćeliju, muška spermatozoid) Ovo se ponavlja u svakoj sledećoj generaciji. Kod aseksualnog, ćelije reprodukuju same sebe, sa punim brojem hromozoma. Ima mnogo načina aseksualnog razmnožavanja (prosta deoba, pupljenje,nastajanje spora, putem izdanaka kod biljaka itd).

 

     Evoluciona biologija je stvorila četiri teorije o nastanku seksa, koje ću ukratko pomenuti.

     Princip lutrije. Američki biolog George C. Williams je opisao ovu teoriju u svojoj knjizi Sex and Evolution.  Williams’ idea was that sexual reproduction introduced genetic variety in order to enable genes to suNjegova ideja je da seksualna reprodukcija dovodi do genetske varijabilnosti, koja olakšava adaptaciju na uslove sredine. On uporedjuje aseksualno razmnožavanje kao štampanje velikog broja listića lutrije, ali sve sa istim brojem. Seksualno razmnožavanje bi davalo mali broj karata, ali sa različitim brojevima. Osnovna ideja je da varijabilnost genetskog materijala omogućava npor. bolju odbranu od infektivnih bolesti. Ova teorija ima mnogo problema, a najvažniji je da se seksualno razmnožavanje najviše favorizuje u stabilnim  uslovima sredine, a ne u promeljivim (kako bi trebalo da bude ako je tačna). Na primer, u ekstremnim uslovima (visoka nadmorska visina, visoke koncentracije soli u vodi itd) najviše ima organizama koji se razmnožavaju aseksualno. 

     Hipoteza nagnutog stola. Ona je slična prethodnoj i sugeriše da seks treba da pripremi potomke za komplikovane uslove života posle rodjenja. U uslovima visoke kompetitivnosti, sa ograničenim resursima, favorizuje sa raznolikost populacije. I ova teorija nema naučnu podlogu. Fosili pokazuju da se životinjske vrste ne menjaju dugi niz vekova. Ako su seksualne vrste nastale evolucijom bakterija, kako to da se same bakterije nisu nimalo promenile? Ešerihija (česta i dobro upoznata bakterija) nije promenila svoju strukturu i način razmnožavanja milenijumima. Zašto ona nastavlja da se razmnožava aseksualno?

     Hipoteza Crvene kraljice. Ova hipoteza je data u knjizi Leigh Van Valen. On je utvrdio da šanse da nema životinja bude istrebljena ne zavisi od dužine postojanja njene vrste. Šansa da neka vrsta nestane je ista za nove vrste, kao i za jako stare. Naziv Crvena kraljica je iz knjige Alisa u zemlji čuda, gde  Crvena kraljica objašnjava Alisi da "potreban je veliki napor da stalno trčiš, da bi ostao na istom mestu". Organizmi moraju da se stalno trude da se održe, a seks je jedan od tih načina. Ova teorija je danas omiljena kod evolucionista. 

     Hipoteza popravka DNK.  Zašto se radjaju deca? Ćelije našeg tela stare, ali bebe se radjaju sa novim ćelijama za razmnožavanje, vraćajući biološki sat vrste unazad. U teoriji objavljenoj 1989, Bernstein, Hopf i Michod sugerišu da stvaranje polnih ćelija ima kao rezultat popravljanje genetske strukture DNK. U organizama koji se razmnožavaju aseksualno, mogu se nagomilavati greške u genetskom materijalu, koje potencijalno mogu dovesti do nestanka vrste, Seksualno razmnožavanje ima prednost da se mejozom (procesom stvaranja polnih ćelija) DNK može popravljati.

     Sve ove teorije pokušavaju da objasne zašto seks postoji, ali i dalje nemaju odgovor na suštinsko pitanje - kako i kada je nastao? Dakle, pogrešno je  posmatrati seks sa stanovišta sevolucije. Mark Ridley kaže "seks nije alternativa, ništa ne prisiljava organizme da imaju seksualne donose i ddonode potomke Ali ljudi koji gledaju pornografske filmove nemaju na  umu potomstvo. Oni imaju osećaj zadovoljstva. Frojdov princip zadovoljstva leži u osnovi seksa. Kada posmatrate životinje u periodu parenja, videćete potpun  u posvećenost ovoj aktivnosti, ne ritual kojim će se stvarati potomci. Suština seksa je u zadovoljstvu, koje vodi organizme da se pare (a posledica toga je potomstvo i prenošenje gena).  Već sam pisao o Penrose-Hameroff ‘Orch OR’ teoriji kvatne svesti. Ona ima i deo koji nisam tada pominjao, a to je takodje princip zadovoljstva. Ona sugeriše da i u primitivnih organizama molekuli slični dopaminu dovode do osećaja zadovoljstva pri deljenju ili reprodukciji, radoist življenja. Kakva je svrha postojanja halucinogene droge dimetiltriptamina (DMT) u bakterija ili pečuraka, ako ne osećaj zadovoljstva. Organizmi teže da rade stvari koje ima kao nagradu daju molekule, koje im izazivaju zadovljtsvo. Da li seks postoji i van reproduktivnog perioda? Kakva mu je onda svrha? Dakle, posmatranje seksa samo kao biološkog principa reprodukcije je uprošćeno i uvredljivo. O seksu kao psi fenomenu, pisaću kasnije.

     Da li je ovaj princip mogao da nastane slučajno? Već sama verovatnoća nastanka života je veoma mala, a da nastanu molekuli koji će usmeravati organizme ka osećaju zadovoljstva je skoro potpuno neverovatna. Kako kaže Einstein "Bog se ne igra kokciama sa sudbinom svemira".   Postoji dubok smisao u seksu, a on se ne može dokučiti samo naučnim teorijama.