Biljni lek za ulkus želuca

Biljni lek za ulkus želuca


     Posle mog gostovanja na TV Happy, telefoni su se usijali od gledalaca koje je interesovao biljni lek za čir na želucu. Očigledno je ova bolest, sa Helicobacterom kao uzročnikom (a on je i uzrok karcinoma jednjaka i želuca) čest problem. Stoga sam  odlučio da napišem post o tome, da ne bih svakom pacijentu pojedinačno objašnjavao.
     Osnovni sastojak je koren biljke sladić (latinski Radix Glycyrrhizae), koja raste u južnim delovima Evrope, kao i delovima Azije. Njena lekovita svojstva priznaje i Svetska Zdravstvena Organizacija, koja ga preporučuje za kašalj. Koristi se i kao lek protiv zapaljenskih bolesti, alergije, a i kao tonik (suzbija hronični umor i poremećaje koncentracije). Mi ćemo se ovde baviti uglavnom njenim delovanjem kod ulkusa želuca.

        Slika 1. Glycyrrhiza glabra. Glavni sastojak biljke je glicirizin, koji nastaje iz gliciriniske kiseline delovanjem crevnih bakterija. Glizirin je veoma sladak, otuda ime biljke - sladić.



      U lečenju ulkusa želuca koristi se koren biljke. Glicirizin medjutim, kod dugog korišćenja u visokim dozama, može imati ozbiljna neželjena dejstva, pa se koren koristi u suplementima uglavnom kao deglicinorizovani ekstrakt (DGL). Postoje brojne studije o efikasnosti DGL kod ulkusa. U jednoj studiji na 33 pacijenta sa čirem na želucu, smanjenje čira je bilo značajno bolje u grupi pacijenata koji su ga uzimali. Potpuno izlečenje je postignuto u 44% pacijenata (u kontrolnoj grupi, placebo grupi, svega 6%). U drugom ispitivanju je korišćen DGL kod pacijenata sa najmanje 6 napada čira godišnje, trajanjem bolesti od 4 do 12 godina, u dozi od 3 i 4,5 grama. Poboljšanje je zapaženo već posle 5 do 7 dana, s tim što je viša doza bila efikasnija. U drugoj studiji su uporedjivani efekti DGL sa lekovima za suzbijanje želudačne kiseline. Iako je efekat bio sličan, procenat pacijenata u kojih su se tegobe ponovo javile posle terapije je bio niži u grupi sa DGL. Ekstrakt korena sladića ne oštećuje želudačnu sluzokožu, jer dovodi do povećanog lučenja sekretina, hormona koji povećava izlučivanje sluzi koja štiti želudačnu sluzokožu od kiseline. Glabridin i glabren, sastojci sladića, deluju  protiv sojeva Helicobactera koji je rezistentan na antibiotike (amoksicilin i klaritromicin). Doza DGL je izmedju 380 – 1200 mg, dnevno, najbolje pola sata pre jela.
      Drugi moćan lek za čir je naš domaći, obični kupus. On je jedan od najmoćnijih lekova koje danas imamo. Prve radove o njegovom delovanju kod čira je objavio davne 1950-te godine profesor Garnett Cheney, sa Stanforda.U studiji na 55 pacijenata, on je pokazao poboljšanje u 95% već posle 2 do 5 dana.U ispitivanju na 45 zatvorenika u zatvoru San Quentin, 93% je posle tri nedelje uzimanja soka od kupusa (ekvivalentno 200 grama kupusa) imalo posle tri nedelje potpuno izlečenje. Antiulkusni faktor je identifikovan kao U faktor (glutamin), nalazi se i u celeru. Indian Central Drug Research Institute je lečio zamorce sa ulkusom samo davanjem soka od kupusa. Osim što je pozitivno delovao na oporavak ćelija želuca, kupus je takodje imao antiotska svojstva, ubijajući Helicobacter Pylori.
      Kako pripremiti sok od kupusa? Treba uzeti 3 šolje iseckanog kupusa, dodati 2 čaše prokuvane vode. Sipati u blender i miksovati oko 10 sekundi. Presuti mešavinu u teglu, koja je hermetički zatvorena (ostavite malo mesta na vrhu tegle).  Ostaviti da stoji na oko 20 stepeni  oko 3 dana. Potom ga profiltrirajte  i držite u frižideru. Pijte jednu čašu soka svako jutro, pola sata pre obroka.