Nootropici – kako povećati mentalne sposobnosti



Nootropici – kako povećati mentalne sposobnosti

Mnogi ljudi bi želeli da imaju veće mentalne sposobnosti. Iako je inteligencija najviše genetski uslovljena, malo je poznato da postoje relativno brojne supstance koje mogu da povećaju sposobnost učenja, koncentraciju, pamćenje, pa i kreativnost. Ovakve supstance se nazivaju nootropici – kovanica koju je dao rumunski psiholog i hemičar Dr Corneliu E. Giurgea. Nous je od grčke reči um, a tropos takodje od grčke reči menjati ili modifikovati. Prema nekim istraživanjima iz Velike Britanije, koristi ih 25% studenata, a skoro svi kompjuterski programeri iz Silikonske Doline su na nekoj vrsti nootropika. U ovoj grupi se nalaze lekovi, ali i materije iz prirode. Prema kriterijumima koje je dao Giurgea, čovek koji je skovao reč “nootropici” materija koja spade u ovu kategoriju mora da ispunjava pet kriterijuma:
1.         Poboljšava pamćenje, sposobnost učenja.
  1. Pomaže funkcionisanje moyga pod posebnim okolnostima (npr. kod smanjene koncentracije kiseonika)
  2. Štiti mozak od fizičkih i hemijskih agenasa
  3. Povećava efikasnost neuronske aktivnosti u kortikalnim i subkortikalnim regionima.
  4. Nema veća neželjena dejstva, netoksična supstanca.
Ova lista je takva da bi većina supstanci koja spade u opvu kategoriju mogla da se slobodno nazove čudotvornim lekovima. U svojoj široj definiciji, npr. omega3 masne kiseline spadaju takodje u nootropike, jer poboljšavaju funkcionisanje mozga (ali ne poboljšavaju kognitivne sposobnosti). Obradićemo najpoznatije nootropne supstance.

1) Modafinil (Provigil), armodafinil (Nuvigil), adrafinil – povećavanje koncentracije, motivacije, pamćenja

Ovo je omiljeni lek Silicijumske Doline i brokera sa Wall streeta. On je razvijen kao lek za narkolepsiju (bolest spavanja, kod koje oboleli iznenada zaspi u toku neke aktivnosti). Medjutim, pošto povećava nivo adrenalina i dopamina, povećava i kognitivne sposobnosti. Ne stvara euforiju ili naviku. Postao je takodje popularan kod vojnika, posebno u periodima kada se očekuju izuzetni napori. U većini zemalja sveta se nalazi u slobodnoj prodaji (obično se poručuje preko interneta iz Indije). Urednik sajta Nootropedia ga smatra nezamenljivim i preporučuje da se uzima rano ujutru, oko 5 h (posle dobro prespavane noći). Uzima se samo jednom nedeljno, jer se u surptnom razvija tolerancija na efekte leka. Dovodi i do smanjenja apetita. Armodafinil je isti molekul, ali visoko prečišćen, pa je znatno skuplji. Prolek je adrafinil koji se pretvara u jetri u modafinil, ali ima toksična dejstva na jetru (pa se ne preporučuje stalna primena).
2) Racetami – učenje, pamćenje, javni nastupi
Ovde se nalazi čitava porodica supstanci, a najšire korišćen i ispiran je piracetam (upravo njega je sintetisao Guirgea, a od njega počinje era neurotropika). Medjutim, najefikasniji su aniracetam i fenilpiracetam, o kojima će najviše biti reči. Obzirom da je većina ovih lekova bez patenta, farmaceutske firme se nisu mnogo interesovale za njih. Mehanizam dejstva je preko stimulisanja AMPA receptora u mozgu (to su najčešće korišćeni receptori za glutamate).Oni igraju suštinsku ulogu u procesima učenja.  Preko delovanja na D2 i D3 dopaminskih receptora, deluje i anksiolitično, ali aktivira i nikotinske i serotonske receptore (što povećava osećaj zadovoljstva).
Pokazan je odličan efekat dugotrajnog korišćenja fenilpiracetama kod moždanog udara (svakodnevno tokom godinu dana). Korišćenje tokom 30 dana je dovelo do popravljanja funkcije mozga posle trauma za 7%, a kod epilepsije za 12%. Aniracetam je u pacova značajno poboljšavao pamćenje.  U dece se koristi kod disleksije, a zdrave osobe ga uzimaju da poboljšaju intelektualne sposobnosti.
3) Nikotin – fokus, raspoloženje, motivacija
Nikotin je moćan nootropni lek. Najčešće ga koriste pisci, novinari u periodima kada ima treba visoka koncentracija, uz kafu. Ne propručujem da se unosi pušenjem cigareta, a u sledećem postu ću se baviti isključivo njim (to zaslužuje zbog svoje šrioke primene). On direktni stimuliše mitohondrije (najvažniji energetski molekul tela je nikotinamid dinukleotid, koji će biti predmet posebnog posta).
4) Amfetamin  – koncentracija…visok rizik korišćenja
Amfetamin se danas koristi za lečenje sindroma poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD). On povećava nivo adrenalina i dopamine, ali ima visoku sposobnost stvaranja navike. Takodje, posle duže upotrebe povećava nivo napetosti i stresa. Stoga, ako mislite da vam treba stimulans, pijte kafu (pročitajte post o kafi, kakve su sve prednosti kafe nad amfetaminom).
5) L-teanin – povećavanje pažnje, brzine reagovanja, mentalna stabilnost
L-teanin je glavni sastojak zelenog i crnog čaja. Deluje sinergistički sa kafeinom. Možete ga uzimati u obliku kapsula, ali su dovoljne dve šolje čaja dnevno.

6) Bacopa Monnieri – pažnja, raspoloženje, stres, pamćenje.
Ovo je mala vodena biljka iz Indije (u Ajurvedskoj medicini se naziva Brahmi). Ona spade u adaptogene (pomaže ćelijama mozga da savladaju stres). Aktivni priuncip je bakozid, koji po strukturi spade u steroidne molecule. Posebno se prepopručuje u osoba preko 65 godina, jer poboljšava pažnju i pamćenje.  Izrazito dobre efekte ima u osoba posle moždanog udara ili drugih trauma mozga. Deluje sporo, maksimalan efekat je posle 4 nedelje uzimanja. Jedan od neželjenih efekata je smanjenje broja spermatozoida. Ukoliko je uzimate kao suplement, treba da ima najmanje 750 mg u dozi.

7) Oksaloacetat – energija, stres

Oksaloacetat je neuroprotektivni agens, a takodje deluje i protiv zapaljenja. On je takodje deo procesa stvaranja energije u mitohondrijama, a poznato je da pomaže regulaciju nivoa šećera u krvi kod dijabetičara.

8) Forskolin & ekstrakt artičoke – pamćenje, koncentracija, učenje

Forskolin je takodje tgradioninalni Ajurvedski lek. On povišava nivo cikličnog adenozin monofosfata (cAMP), koji je jedan od osnovnih energetskih molekula tela. Posebno je efikasan kada se koristi sa ekstraktom artičoke, koja sadrži inhibitor enzima PDE4 (on razgradjuje cAMP, tako da se njegovom inhibicijom povišava nivo cAMP). U pojedinih ljudi može da izazove glavobolju. Jedan rad objavljen 2017 pokazuje da može da zaštiti nervne ćelije od oštećenja, deluje i antitumorski. Stimuliše lipolizu, pa smanjuje količinu masnog tkiva u predelu stomaka (mada često ne dolazi do smanjenja telesne težine). Ali, ne smanjuje količinu mišićne mase, pa je veoma popularan ne kao nootropik, več kao sagorevač masti (očigledno je stas važniji od pameti).

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Afektivna imunologija (imunologija i emocije)

O multiploj sklerozi

Soda bikarbona, vagus i imunitet