Ima li koristi od inteligencije?

Ima li koristi od inteligencije?

     Često čujem poslednjih godina rečenicu: "Šta mi vredi obrazovanje i inteligencija, kada sada vladaju drugi standardi". Zato sam želeo da ohrabrim inteligentne ljude, mada nisam siguran da sve što su pokazala istraživanja (posebno deo o finansijskoj koristi), stoji i za našu zemlju. 
      Najpre da definišemo šta je visoka inteligencija.Smatra se da je to IQ (intellinece quotien) od preko 115 (ima ga oko 15% populacije). Osobe preko 124 se smatraju veoma inteligentnim, a za učlanjenje u Mensu klub pametnih) vam treba 130.  Ovaj IQ ima oko 2% stanovništva.
      Postoje brojni testovi inteligencije, pa izvolite. Mada je Dučić rekao da je pamet najbolje rasporedjena osobina, jer svi misle da je imaju dovoljno. Ako vas rezultat koji ste dobili ne zadovoljava, pripišite to lošem testu.

     Slika 1. Odnos IQ i očekivane dužine života (podaci iz više studija).      


     Visok mentalni učinak. Kao što atlete treniraju svoje telo, inteligentni ljudi treniraju svoj mozak. U postu o neuroplastičnosti sam opisao kako mozak može sam sebe da reprogramira. Drugi dobar efekat vežbanja mozga je smanjenjenjegove energetske potrošnje. Mozak troši oko petine naše energije, treba ga naučiti da bude energetski efikasan, da rešava probleme sa manjim utroškom energije. Ovo ima direktan efekat na produženje života.

     Visok IQ kao kapital u modernoj ekonomiji. Jerry Muller u članku Capitalism and Inequality iz marta 2013 piše o tome kako živimo u "kognitivnoj ekonomiji", gde je znanje roba. “…jedan od elemanata ljudskog kapitala je kognitivna sposobnost: brzina mišljenja, sposobnost uočavanja i primenjivanja šablona dobijenim iskustvom, sposobnost da se shvate komplikovane mentalne šeme. Druga ssu karakter i socijalne veštine: samodisciplina, upornost, odgovornost. Treći element je znanje. Za uspeh su potrebna sva tri elemnta". Visok IQ pomaže da bolje rešavate probleme na poslu, lakše se prilodjavate, stalno usavršavate, budete fleksibilni.

Slika 2. Odnos prihoda i IQ, za belce izmedju 40 i 50 godina u SAD (ne znam kako bi ova kriva izgledala kod nas).

 

 

    Usporenje gubljenja saznajnih funkcija tokom starenja. Starenje dovodi do brojnih fizioloških, hemijskih i psiholoških promena u organizmu. Posle 40-te godine počinje opadanje kognitivnih sposobnosti, kao i kratkotrajnog pamćenja (zaboravnost je osobina starih, bar tako se veruje). Visoko inteligentni ljudi mogu imati očuvane sposobnosti viših mentalnih funkcija zahvaljući treningu mozga do kasnih godina (profesor Vladeta Jerotić je primer briljatnog uma u poznim godinama).

    Slika 3. Pad različitih kignitivnih ili drugih mentalnih funkcija. Crveni kvadratić - induktivno zaključivanje, zeleni romb - orijentacija u prostoru, zeleni kružić - percepcija, žuti trougao - sposobnost računanja, plavi kvadratić - verbalne sposobnosti, crveni kvadratić - verbalno pamćenje.

      Prevazilaženje poremećaja pažnje. Poremećaji pažnje obuhvataju slabu koncentraciju na neki problem, lako odvlačenje pažnje, zaboravnost. Treniranje mozga omogućava bolju koncentraciju, posebno multitasking (istovremeno rešavanje dva ili više problema). Škotska nacionalna studija je pokzala da žene koje imaju viši IQ imaju manju šansu da dobiju Alzheimer. Kratak interval pažnje je merilo inteligencije, ljudi sa višim IQ imaju duži interval. 

 

      Slika 4. Broj ljudi koji mogu da pažljivo gledaju video. Samo četvrtina može da koncentrisano odgleda video duži od 2 minuta, a svega desetak posto preko 5 minuta. Ovo je razlog sadašnjeg TV programa, koji se sastoji od krakih, brzo izmenljivih segmenata, sa dosta šarenih slika. 

     Dakle, radite na sebi i na svom IQ. Pamenti nisu uvek srećni, ali bar znaju razlog zašto nisu. Postoje medjutim i tamna strana inteligencije. U studiji objavljenoj u časopisu Intelligence, istraživači sa Pitzer College Ruth Karpinski i kolege suispitivali članove Mense (osobe sa IQ preko 132). Oni su imali u oko četvrtine slučajeva poremećaje raspoloženja, a često su imali i anksiozne poremećaje (skoro dvostruko više od opšte populacije). Zanimljivo je da su bili skoro tri puta češće alergični od osoba sa normalnim IQ (33& prema 11% u opštoj populaciji). Objašnjenje za ove nalaze mogu se naći u konceptu poljskog psihijatra Kazamierza Dbrowskog. On je pretpostavioo da inteligentne osobe imaju prekomernu reaktivnost na stimuluse iz okoline, od jakih zvukova do sukoba sa osobama iz okoline. Hiperrazdražljivost može biti prihološka (sa stalnim razmišljanjima i brigama) ili fiziološka (koja proizilazi iz stresa). Prema teoriji hipermozak/hipertelo Ruth Karpinski, kod inteligentnih ljudi su oba tipa prekomerne razdražljivosti prisutna i pojačavaju jedan drugi u začaranom krugu. Na prikmer, inteligentna osoba previše analizira komentar svog  šefa, zamišljajući negativne ishode, nešto što osoba prosečne inteligencije ne bi ni pomislila. Ovo dovodi do stresne reakcije u organizmu, koja pojačava napetost. Ili inteligentne samo nerviraju neinteligentni, što ništa ne shvataju.