Da li edukacija ubija kreativnost?
Da li edukacija ubija kreativnost?
“Pitali su me šta želim
da budem u životu, a ja sam odgovorio – da budem srećan. Rekli su da nisam
razumeo pitanje, a ja sam rekao – niste razumeli odgovor”
John Lennon
Slika
1- Maslowljev model samopotvrdjivanja
1.
Biološke/fiziološke potrebe – voda, vazduh, hrana, piće, toplota,
sklonište, seks, spavanje itd.
2.
Potreba za sigurnošću – zaštita od
bolesti, prirodnih fenomena, zakon, stabilnost itd.
3.
Potreba za ljubavlju i pripadanje – prijateljstvo, poverenje ,
prihvatanje, davanje ljubavi, pripadnost grupi (porodici, grupe na poslu, navijači)
4.
Potreba za poštovanjem – koju Maslow deli u dve kategorije: (i) samopoštovanje
(ponos, dostignuć, veština, nezavisnost) i (ii) želja za poštovanjem od strane
drugih (npr. društven i status, prestiž).
5.
Kognitivne potrebe – znanje, razumevanje, radoznalost, istraživački duh,
potreba za razumevanjem, predvidjanjem.
6.
Estetske potrebe – traženje i poštovanje lepote,
ravnoteže.
7.
Samopotvrdjivanje – realizovanje ličnih potencijala, samodovoljnost,
traganje za ličnim rastom i iskustvima.
8. Transcendentne potrebe – Osoba je motivisana
vrednostima koje prevazilaze lične potrebe (npr. mističćna iskustva, tantrički
seks, služenje drugima, religiozne potrebe).
Potreba
za rastom ne proizilazi iz nedostatka
nečega, već želje da se usavršavate kao osoba. Kako naže Vladeta Jerotić “pravoslavlje
je process da postanete bolji čovek”. Najviši oblik ovog stepena je
samopotvrdjivanje. Iako svaka osoba pooseduje kapacitet rasta, društvene i lične
okolnosti često remete ovaj process. Razvod, gubitak posla, rat m ogu držati
osobu na nižim stadijumima hijerahije dugo vremena. Ponekad se oba može vraćati
unazad u piramidi.
Lako
ćete iz piramide prepoznati gde se nalazi bilo koja osoba koju znate. Osobe
koje su se samopotvrdile menjaju svet oko sebe, a imaju sledeće karakteristike.
1.
Shvataju realnost, tolerišu nesigurne elemente oko sebe (visoko samopouzdanje),
2.
Prihvataju sebe i osobe oko sebe kakve jesu, život posmatraju objektivno.
3.
Deluju spontano.
4.
Fokusiraju se na problem, a ne na sebe.
5.
Imaju neuobičajen smisao za humor.
6.
Visoko su kreativne.
7.
Nisu namerno nekonvencionalni, zainteresovani za više ciljeve.
10.
Imaju duboke medjuljudske odnose sa manjim brojem ljudi.
12.
Imaju maksimalno životnso iskustvo, teže da zaštite svoju privatnost.
15.
Imaju jake moralne/etičke standard.
Ovakve osobe prihvataju život kao deca,
stalno nalaze nove puteve (umesto da idu utabanim), a u postupcima slušaju
svoja intuitivna osećanja umesto autoriteta, mišljenja većine ili
tradicionalnih mišljenja. POkušavaju da budu iskreni, spremni da budu
nepopularni ako se njihovo mišljenje ne podudara sa stavovima većine. Preuzimaju
odgovornost, mnogo rade. “Ne postoji osoba koja je perfektna i koja je postigla
potpuno sampotvrdjivanje” (Maslow,1970). Mnoge ovakve osobe su tašte, ponekad
neučtive ili smešne.
Maslowljeva teorija je unela revoluciju u
edukaciju. Umesto redukovanja ponašanja u odgovoru na nepovoljnu sredinu, moraju
se zadovoljiti svi stadijumi pre nego što se predje na učenje. Umorn, gladni
djaci neće dobro učiti. Takodje, oni se moraju osećati u učionici sigurno. Mora
ima se podići nivo samopouzadanja, jer bez toga neće napredovati.
Pre desetak godina,
čovek po menu Ken Robinson je uneo revoluciju u obrazovanje. Mnogi roditelji su
prihvatili njegov metod (danas se popularno zove unschooling tj. odvikavanje od
škole). On smatra da sadašnji način školovanja, koji favorizuje pamćenje na
uštrb kreativnosti nije nimalo dobar. On kaže da sadašnji system školovanja uništava
sposobnosti razmišljanja deca van šablonskog. Za svoija istraživanja je dobio
titulu viteza 2003 od strane Britanske kraljice. Mnogoi daroviti djaci nisu
uspeli u školovanju, jer system edukacije nije vrednovao njihove sposobnosti
(video sam djačku knižicu Nikole Tesle sa trojkama iz matematike). Mora se
razvijati umetnička strana školovanja, smatra on. Pikaso je rekao da se sva
deca radjaju kao umetnici, ali to kasnije prestaju da budu. Ljudi tokom
školovanja izrastu iz svojih talenata, jer ih uče da su oni besmisleni. Koliko
puta ste čuli da rečenicu deteta da želi da bude slikar, odgovor roditelja “od
toga se ne može živeti”. Kada bu sva deca poslušala ovaj savet i postala bankarski
činovnici, ne bismo imali Luvr. Robinson kaže da društvo ima veoma ograničenu
definiciju inteligencije, ona se oslanja na znanje pisanja i računanja, deca
bez ovih sposobnosti se smatraju tupavim (istorija je puna velikih ljudi sa
oskudnim obrazovanjem).
Ukratko, sistem teži da
stvori dobre radnike, a ne kreativce. Deca se uče kako da postanu efikasan deo
sistema, poštuju autoritete, ne prave greške. Na vrhu sistema su matematika,
tehničke nauke, a umetnost je običlno fakultativna. Sistem ne obraća pažnju na
prirodno talentovane. Nemirna deca (koja su često izrazito inteligentna, pa im
je u školi dosadno), označavaju se kao hiperaktivna (ježim se od dijagnoze
ADHD, kao dete sam bio baš taj). Muško dete, nemirno, koje više voli da igra fudbal
od sedenja u školi je normalno dete. Primer koji Robinson navodi je svetski
poznat igrač/koreograf Gillian Lynne (postavio mjuzikl mačke). Kao hiperkaitvno
dete, lekari su hteli da joj daju lekove, ali je njena majka tada rekla “Gillian
nije bolesna, ona je igračica”.
Dakle, roditelji, ne
suzbijajte prirodne talente vase dece. Ne obazirite se na primedbe o slabom
rezultati uz pojedinih predmeta. Pravi kreativci vole samo jednu stvar, druge su
im često dosadne. Poštujte talente svoje dece, ne secite im krila.
Mislim da to zavisi od tipa licnosti.Neko se ukalupi, u nekome to izazove jos veci bunt, neko postane snalazljiviji a oni najsrecniji ostanu vecito radoznali i optimisti ne obaziruci se previse na ove odrasle koji su zaboravili da su i oni deca, samo sa malo vise godina.
ОдговориИзбриши