Zašto sanjamo? - II deo

 

Zašto sanjamo? - II deo

      U jednoj novoj studiji Matthew Walkera iz Sleep and Neuroimaging Lab na Berkliju, pokazano je da nedostatak REM faze (tj. odsustvo sanjanja) ima veoma loš uticaj na razumevanje kompleksnih emocija u budnom stanju. Zahvaljujući osobi koja je bolovala od retkom oboljenja poznatog kao Charcot-Wilbrand sindrom, kod koga oboleli ne sanjaju, centar za snove (ili bar mesto odakle dolaze signali) je identifikovano u mozgu kao desni donji lingvalni girus (ovo je inače deo vizuelnog korteksa, tj. dela mozga koji obradjuje vizualne stimulus). U 2004 lekari iz Švajcarske su opisali ženu od 73 godine, koja je imala isti poremećaj, posle moždanog udara. Dr Claudio Bassetti opisuje kako je prva tri meseca posle insulta ona imala tako žive snove, da nije mogla da ih razlikuje od realnosti, da bi oni kasnije potpuno izgubili. Ovaj slučaj je potvrdio da se .na ovom mestu "stvaraju snovi". 
     Kada je 2013 godine u mozgu pacova otkriven dimetil triptamin (jak halucinogen), on je odmah postao kandidat za neurotransmiter koji dovodi do ssanjanja. Pominjao sam da se on masino oslobadja u trenutku smrti i da je verovatno orgovoran za vizuelne fenomene koje opisuju osobe koje su iskusilo iskustvo kliničke smrti. Ono što vrlo zanim ljivo kod svih halucinogenih droga je efekat usporavanja proticanja vremena. Osobe koje su reanimirane  posle kliničke smrti opisuju periode od nekoliko minuta kao izuzetno duge, sa brojnim dogadajima i vizuelnim stimulusima. Ruku na srce, halucinacije koje se opisuju posle uzimanja DMT nisu slične snovima (bar ne lepim snovima). U nedostatku boljeg kandidata, možete ostati u uverenju da je ovaj hormon epifize (prisutan u svih biljaka i životinja na planeti) onaj koji izaziva snove. 

     Slika 1. Deo vizuelne kore mozga gde se stvaraju slike koje vidimo u snu. 

     Medjutim, poslednjih godina smo saznali zaštoi su mišići paralizovani tokom sna. Ovo je naime način da mozak spreči samopovredjivanje u nekim veoma intenzivnim snovima (da ne pominjem snove sa seksualnim  sadržajem).Naučinici sa Univerziteta u Torotnu, Patricia Brooks i John Peever su pokazali da se u snu luči velika količina gama.aminobuterne kiseline (skraćeno GABA). Ova supstanca preko receptora na skeletnim mišićima dovodi do njihove paralize. Poznato je da u početnim fazama sna, nivo GABA u mozgu raste. Ovaj nalaz objašnjava zaštpo 80% osoba koje nemaju paraliozu mišića tokom sna na kraju oboli od Parkisonizma.
     U svakom slučaju, snovi imaju vrlo važnu funkciju našem životu. Istraživanja pokazuju da snjanje u REM fazi bvriše stresne, bolne epziode koje su se desile tokom dana.REM sanjanje je jedini deo dana kada nema u krvi adrenalina, hormona stresa. Ali, to je vreme kada je oksitocin (hormon ljuubavi razumevanja), vrlo visok. U jednom ispitivanju, ljudima su pokazivane različite slike sa potresnim sadržajem. Iste slike su ima pokazane posle 12 sati, u polovine ispitanika istog dana, a u druge polovine posle prespavane noći.Oni koji su spavali su pokazali znatno manje emotivno uzbudjenje od prve grupe. Funkcionalna magnetna rezonanca je pokazala znatno manju aktivaciju amigdale (a ona je centar reakcija straha i emotivnog stresa) u ovoj grupi. Istraživanja dr Murray Raskinda na veteranima koji su patili od posttraumatskog sindroma su pokazala da davan jem lekovi koji suzbijaju delovanje adrenalina smanjuje broj i jačinu noćnih mora koje su ispitanici imali. Slična iskustva se mogu naći u studijama na deci sa noćnim morama.Dakle, snovi smanjuju emotivni stres prethodnog dana. Ne kaže džaba naša narodna posleica "jutro je pametnije od večeri".
     Sanjanje povećava kreativnost. U jednom istraživanju, osobe su bile budjene u REm ili neREm fazi, a potom im je davano da rešavaju pazle. U REM fazi, rezultati su bili 15-35% boljo od neREM faze. Nije čudo da umetnici korite halucigonege droge, koje imaju sličan efekat kao REM san da povećaju svoju imaginaciju. T akodje, poznato je da se naučeno najbolje pamti, ako posle učenja imamo kratak san od 60 do 90 minuta. U drugoj studiji, ispitanici su tražili izlaz iz lavirinta. Jedna grupa je posle toga spavala, a drugopj je prikazan video od 90 minuta.Oni koji su spavali su imali zntano bolje rezultate od onih koji su posmatrali vdeio, ali oni koji su sanjali lavirint su bili 10 puta bolji od onih koji su imali drugačiji sadržaj snova.
Uvek kada imate problem, prvo odspavajte, pa ga ređavajte, rekao bih ja (a tako i ja radim). Uvek kada moram nešto da uradim uveče, da odem na spavanje, probudeim se rabije, pa tek onda to obavim (sa znatno boljim rezultatom).  
     Dakle, naophodan nam je zdrav san. Kako ga postići? U knjizi  Matthew Walker'a, Why We Sleep: Unlocking the Power of Sleep and Dreams nabrojana su sledeća pravila dobrog sna:
1. Soba treba da je zamračena (da se ne suzbija lučenje melatonina)

2. Pokušajte da odlazite na spavanje i da se buditet u otprilike isto vreme. Dugo spavanje za vikend nema korisne efekte na zdravlje.
3. Nemojte pregrevati prostoriju gde spavate. Temperatura tela je niža tokomsna, visoka tempertatura u sobi remeti ovaj biološki efekat.
4. Ako ne mođete da zaspite (a ne želite da pijete melatonin, rekao bih ja) nemojte ležati budni u krevetu. Bolje ustanite i čitajte knjigu (ali ne gledajte TV, jer plava svetlost izaziva budjenje, kako sam već pisao u postu o melatoninu). Ako znate veštinu meditacije, ona značajno poboljšava kvalitet sna..

5.Ne pijte kafu ili alkohol pred spavanje, budićete se tokom noći.