Zašto sanjamo? - I deo
Zašto sanjamo? – I deo
Snovi su priče i slike
koje naš um stvara dok spavamo. Snovi su oduvek zaokupljali ljude, Većina
današnjih teorija se zasniva na učenju Platona i Aristotela, koji su smatrali
da snovi potiču iz nesvesnih želja, koje se mogu realizovati u sigurnoj (danas
bi rekli virtuelnoj) sredini, a koje su na javi neprihvatljive ili štetne. Ali, današnja n
auka ni sada ne zna stvarni odgovor na pitanje, zašto sanjamo. Tokom 1953. Eugene Aserinsky, diplomirani
student psihologije i Nathaniel Kleitman, šef fiziologije na University of
Chicago, otkrili su fenomen brzih pokreta očiju (rapid eye movement ili REM) u
toku sna. Osobe koje su bivale probudjene u toku REM faze, sećale su se jasno
bizarnih i realnih snova. Ako su bile proobudjene u fazi kada nije bilo pokreta
očiju, ispitanici su se retko sećali
sadržaja sna. Tako je prvi put dokazano da mozak nije neaktivan tokom sna.
Nekoliko godina kasnije Michel Jouvet, sa
Claude Bernard Univerziteta u Lionu je pokazao da aktivnost mozga tokom REM
faze odgovara aktivnosti mozga dok je u budnom stanju. On je REM fazu nazvao “paradoksalnim
snom”, jer je aktivnost mozga vrlo visoka, uz potpunu paralizu mišića. Tokom
šezdesetih godina, radovima William C. Dement, pokazan je štetan uticaj
nespavanja na mozak. On je opisao
napetost, razdražljivost, poremećaj
pažnje i učenja, uz povećan apetit u osoba koje je budio na početku REM
faze. Ova istraživanja su pokazala veoma važnu ulogu snova u regulaciji
funkcionisanja centralnog nervnog sistema.
Slika 1. Faze sna. Gore se vidi moždana aktivnost (moždani talasi), dole trajanje svake faze, a ispod su fiziološke karakteristike osobe koja spava.
Mada se većina ljudi (skoro 95%) ne seća
svojih snova, svako sanja 3 do 6 puta tokom noći. Svaka faza sanjanja traje 5
do 20 minuta. Oko polovine snova se odnosi na poznate osobe, a zanimljivo je da
slepe osobe sanjanju znatno vizuelno bogatije snove od onih sa normalnim vidom. Istraživanja pokazuju da oko 80% mladjih osoba sanja u boji, dok je taj procenat u osoba preko 60 godina svega 20%. Mnogi misle da je ova pojava posledica većeg gledanja TV i igranja igrica u mladih.Stariji sanjaju najčćešće crno/belo (što ne umanjuje dramatičnost snova).
Slika 2. Tipičan ciklus spavanja. Najčešće postoje 3 do 6 REM faza, koje su sve duže tokom spavanja, dok su faze
neREm sna sve kraće. Dakle, što duže spavamo, mozak pokazuje sve veću
aktivnost.
Bez obzira na
nova saznanja o snu, nauka nema odgovor na pitanje iz naslova, zašto sanjamo? Frojd je smatrao da snovi predstavljaju
nesvesne želje, misli i motivacije (nastavak Platonovog shvatanja snova). Po njemu, potisnuti
agresivni ili seksualni instikti nalaze svoju ekspersiju tokom sna. U knizi “Tumačenje
snova” on kaže da su snovi “prerušeno ispunjenje
potisnutih želja”. On razlikuje manifestan kontekst sna (stvarne slike i misli
koje se javljaju tokom sna) i latentni kontekst (skruiveno psihološko značenje
snova). Uprkos popularnosti ove teorije, psihološka istraživanja nisu da
pronadju dokaze o njenoj tačnosti.
Teorija aktivacije/sinteze data 1977 od
strane J. Allan Hobsona i Robert McClarley govori da se neuronska kola
aktiviraju tokom REM faze, što aktivira delove limbičkog sistema uključene u
emocije i pamćenje. Mozak tako tokom sna nalazi smisao signala, koje
inkorporira u hipokampus. Iako ova teorija ukazuje da su snovi rezultat
isključivo unutrašnjih signala, sam Hobson nije verovao da su oni bez ikakvopg
značaja. On smatra da su snovi "…naše nakreativnije stanje svesti, u kome
haotična, spontana rekombinacija kognitivnih elemenata stvara novu
konfiguraciju informacija, ideje”.
Neki misle da snovi nemaju značenja
(ti misle da ne postoji ni duša). Ova teorija, tzv. teorija procesuiranja
infromacija smatra da je san samo sporedan product aktivnosti mozga u kojima on
obradjuje informacije od prethodnog dana. Po ovoj teoriji, koju je postavila Rosalind Cartwright, šef katedre za
fiziologiju Rush University Medical Center u Čikagu, u toku sna mozak ugradjuje
nova sećanja, rešava problem, emotivne reakcije. Tako su snovi neophodni za naše
mentalno zdravlje. Ovo bi objasnilo činjenicu da trećinu života provedemo u
spavanju.
Neki autori misle da se mozak tokom sna
oslobadja suvišnih emocija ili traumatičnih sećanja (kao što se kompjuter čisti
programima tokom noći).
Snovi mogu biti prijatni ili
košmarni. Postoje i lucidni snovi, kada je onaj koji sanja svestan da se sve
dešava u snu. Ponekad osoba u toku sna shvata da sanja. Ovaj fenomen je prvi opisao 1975. Dr Keith Hearne sa Hull
Univerziteta u Engleskoj. Njegov ispitanik, Alan Worsley je bio priključen na
specijalan višekanalni monitor. Oko 8 sati ujutru, javila se REM faza, a
Worsley je po budjenju opisao svoje snove koji su se desili baš u to vreme. One
je opisao da je bio svestan da sanja. Lucidni snovi su veoma zanimljivi, jer
aktivnost mozga ne odgovara ni snu ni budnom stanju, a frekvenca moždanih
talasa (40 Hz) je potpuno različita od sanjanja (4 do 7 Hz), ali i budnog
stanja (16 do 31 Hz). Ispitivanje iz 2009. dr Ursule Voss, pokazala je da u
toku lucidnih snova postoji visoka aktivnost frontalnih i frontolateralnih
delova kore velikog mozga. Ovde se
nalaze centri za govor i više intelektualne funkcije.
Slika 3. Aktivnost mozga tokom lucidnog sna, uporedjeno sa budnim stanjem i REM fazom (normalno sanjanje).
Otac
psihoanalize, Frojd, kao i njenov učenik Jung su verovali da se u toku sanjanja odigrava telepatska veza sa drugim ljudima. Sredinom
šezdesetih godina dr Montague Ullman, je počeo seriju eksperimenata, zajedno sa
ekspertom za ovo polje, Stanley Krippnerom.- ERksperimenti su trajali deset
godina i dali su vrlo zanimljive rezultate. Postojala su dva ispitanika, “telepatski predajnik”
i “telepatski prijemnik.” Oni se nisu poznavali i nalazili su se u odvojenim
sobama. Osoba koja je funkcionisala kao
predajnik je pre odlaska na spavanje dobijala koverat sa slikom ili crtežom.
Osobe koje su bile prijemnici su budjene na početku REM faze, da bi mogle da
ispričaju svoje snove. Jedna od slika je bila “baletska škola” Edgar Dega, sa
nekoliko devojčica na času baleta. Osobe koje su bile telepatski prijemnici su
često sanjali učionicu iuli devojčice koje igraju. Drugi eksperiment je
obuhvatao da se osobama koje su telepatski predajnici prikaže film o životu
orlova. Osobe koje su bile prijemnici su se nalazile na udaljenosti od oko 150
kilometara od predajnika. Jedna od pet prijemnika je opisivala feniksa, a druga jate galebova kako leti iznad vode.
Ostale su sanjale zmiju (orao često lovi zmije), groždje ili embrion koji gori
(asocijacija na feniks). Američko psihološko društvro je objavilo rezultate na
članovima rok grupe Grateful Dead, koji su tokom šest mesci učestvovali u
sličnim ispitivanjima (Rezultati studije su dati ovde).
Коментари
Постави коментар